Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić rekao je da će u Beograd doći čim dobije poziv. On je za RTS naveo da Srbija i Crna Gora treba da sarađuju na principima nezavisnosti i da misli da će se to vrlo brzo dogoditi.
"Ova dva naroda koji su opredeljeni i usmereni jedan ka drugom treba da sarađuju. I mi ćemo za tu saradnju vrlo brzo doći do rešenja koje će biti na zadovoljstvo i jedne i druge države, i jednog i drugog naroda i rešiti sve do sada nagomilane probleme", izjavio je Krivokapić.
On je govoreći o Zakonu o državljanstvu rekao da je namera da građani koji žive u Crnoj Gori, imaju porodicu i plaćaju porez u Crnoj Gori budu prepoznati kao državljani Crne Gore.
Prema saznanjima crnogorskog premijera reč je o oko 9.500 ljudi koji žive i rade u Crnoj Gori, osnovali su porodice i imaju decu, kao i oko 10.000 raseljenih koje je Crna Gora prihvatila i koji ove godine prema važećim zakonima treba da dobiju državljanstvo.
„Nikada neću voditi računa tako da je čovek broj, a tako ga je doživljavao DPS (Demokratska partija socijalista) i određeni politički subjekti koji sve pripisuju biračkom glasu koji vredi samo u tom trenutku", rekao je Krivokapić.
Vlada Crne Gore je odložila razmatranje dokumenta koji reguliše pitanja dobijanja crnogorskog državljanstva nakon protesta 8. aprila zbog najavljene namere Vlade da spusti kriterijume za dobijanje crnogorskog državljanstva, a time i biračkog prava ljudima koji žive u Crnoj Gori, a poreklom su iz zemalja regiona.
Krivokapić je naveo i da Vlada Crne Gore želi da u svim elementima vladavine prava iskaže kontinuitet i da se to pre svega odnosi na međunarodne sporazume.
Govoreći o ministru pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimiru Leposaviću, čiju je ostavku tražio, Krivokapić je rekao da je ovo prvi put u istoriji Crne Gore da premijer traži smenu ministra koji ne želi da bude razrešen i da se nada da će to biti razrešeno kroz skupštinsku proceduru.
"Morate da imate državnički stav, a to Leposavić nije iskazao. Njegovo lično i privatno mišljenje je jedna stvar i akademska rasprava za neki okrugli sto. Ali, on mora da iskaže jasan stav prema onome što je neko pre njega uradio, a da li se on slaže sa tim ili ne je njegovo privatno mišljenje o čemu se ovde ne priča", naveo je crnogorski premijer.
Smenu Leposavića, sa obrazloženjem da je njegovo javno delovanje odstupalo od zvaničnih stavova Vlade, Krivokapić je zatražio 6. aprila.
Tome su prethodile oštre reakcije sa domaćih i međunarodnih adresa zbog Lepsavićeve izjave u parlamentu da je spreman da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid “kad se to i nedvosmisleno utvrdi“, kao i zbog njegovog osporavanja legitimiteta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju koji je presudio da se u Srebrenici dogodio genocid.
Krivokapić je, 5. aprila, rekao da su za smenu ministra Leposavića bile ključne tri stvari: istup u vezi sa Zakonom o amnestiji, "za koji smo mu", kako je rekao, “progledali kroz prste”. Potom okolnosti oko usvajanja tužilačkih zakona, kada je rekao šefovima poslaničkih klubova “da je to dobro, ne vodeći računa da je to direktno udar i svađa sa međunarodnom zajednicom”. Treća je izjava o genocidu u Srebrenici za koju je premijer rekao “da je dolila ulje na vatru”, a kojom je relativizovao taj zločin.
