Piše: Neil Hauer
Više od pet meseci pošto je oružje utihnulo na bojnim poljima Nagorno-Karabaha, prašina se sleže u koridorima moći u Stepanakertu, de fakto glavnom gradu regiona oko kojeg se spore Jermenija i Azerbejdžan, piše Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U vrlo netransparentnom političkom okruženju Karabaha, međutim, nije sasvim jasno ko se probio na vrh posle 44-dnevnog Drugog rata za Nagorono-Karabah u kojem je Azerbejdžan ubedljivo pobedio krajem prošle godine.
Dva čoveka su izgleda u tesnoj trci za kontrolu azerbejdžanskog regiona u kojem pretežno žive etnički Jermeni: de fakto predsednik Arajik Arutjunjan i uticajni šef bezbednosti u regionu Vitalij Balasanjan.
Arutjunjan je bio na čelu samoproglašene Republike Arcah, kako je zovu Jermeni, od pobede na predsedničkim izborima u martu 2020. godine.
Ti izbori su bili najneizvesniji u postsovjetskoj istoriji i Arutjunjan, koji je bio premijer od 2007. do 2017. godine, izašao je kao pobednik u drugom krugu pošto je u prvom krugu imao nešto manje od 50 odsto glasova.
Jedan od njegovih protivnika u prvom krugu bio je Vitalij Balasanjan, bivši general koji je postao lider opozicije. On je sa skoro 15 odsto glasova završio na trećem mestu.
Međutim, pošto je loš ishod u ratu s Azerbejdžanom doveo do nezadovoljstva vođstvom Nagorno-Karabaha, Balasanjan se sada sprema da bude glavni izazivač predsednika.
Poraz donosi promenu
Demorališući poraz rezultirao je velikom političkom promenom u Nagorno-Karabahu.
U mesecima posle sporazuma 10. novembra o prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana – kojim je posredovala Rusija – smenjeni su gotovo svi ministri u regionalnoj vladi.
Sam Arutjunjan je rekao je da će podneti ostavku u nekom trenutku i napustiti politiku, što još nije uradio.
Arutjunjan je 2. decembra imenovao Balasanjana za šefa moćnog karabaškog Saveta za bezbednost, glavnog vojnog tela u tom regionu. Arutjunjan je dve nedelje kasnije objavio da su oružane snage Karabaha podređene Savetu, čime je praktično Balasanjanu dao ogromnu moć.
Taj potez naveo je mnoge da spekulišu da će Balasanjan formalno zameniti Arutjunjana na čelu Karabaha i da je, zapravo, već stekao dovoljno moći da vrši vlast u otcepljenoj teritoriji.
Ko ima najveću moć?
Međutim, i dalje je nejasno ko od njih dvojice ima veći uticaj u Karabahu.
Emil Sanamjan, saradnik na Instituta za jermenske studije Univerziteta Južne Kalifornije, smatra da je Balasanjan zaista u usponu.
Sanamjan je rekao da se čini "vrlo verovatnim" da će Balasanjan zameniti Arutjunjana na mestu predsednika Karabaha. "Pitanje je kada bi se to moglo dogoditi", dodao je on, ukazujući da Karabah nije u poziciji da uskoro raspiše izbore.
Sanamjan je naznačio da bi Arutjunjan tako mogao ostati nominalni lider Karabahu, a da Balasanjan bude "praktično komandant".
Balasanjan se istakao u Prvom ratu za Nagorono-Karabah kao šef askeranskog puka koji je predvodio operaciju zauzimanja azerbejdžanskog grada Agdama 1993. godine, što je rezultiralo proterivanjem desetina hiljada etničkih Azera.
On je napustio vojsku 2005. godine da bi se pridružio karabaškoj opoziciji, posle čega je postao poznat kao "opozicioni general".
Balasanjan se kandidovao za predsednika Nagorno-Karabaha 2012. godine, završivši na drugom mestu. Na čelu Saveta za bezbednosti prvi put je bio od 2016. do 2019. godine.
U poslednje dve godine postao je poznat po svojim političkim stavovima, posebno po oštrom protivljenju jermenskom premijeru Nikolu Pašinjanu, kojeg je kritikovao kao "zapadnu marionetu".
Neki misle da je Balasanjan zbog protivljenje ranije popularnom Pašinjanu i njegovog prvog mandat na čelu Saveta za bezbednost platio političku cenu.
"(Balasanjan) je 2016. godine postao šef Saveta za bezbednost, pridruživši se maloj grupi 'silovika' u regionu", rekao je jermenski zvaničnik upoznat s politikom u Karabahu, govoreći pod uslovom da ne bude imenovan. "To je za njega bila prekretnica. Skroman, nekorumpirani general postao je deo najkorumpiranije grupe u Karabahu."
Sanamjan potpuno drugačije gleda na Balasanjana. "On je čovek od integriteta i nije poznat po kriminalnim ili koruptivnim radnjama", rekao je on.
A tu je i Rusija
Narativ o usponu Balasanjana prevazišao je ono što odražava situacija u Stepanakertu, rekao je zvaničnik.
"Oko (Balasanjana) postoji prava pompa, posebno u Jerevanu, ali to ne odražava stvarnost", rekao je zvaničnik. "Balasanjan nema administrativne resurse (kao Arutjunjan) i u parlamentu ima samo tri člana (iz njegove stranke)", dodao je on.
Posmatrači, međutim, upozoravaju da ne treba odbacivati političku njuh Arutjunjana.
"Arajik (Arutjunjan) je praktično konsolidovao vlast poslednjih nekoliko meseci", dodao je zvaničnik. "Sve je vezao za sebe uvođenjem u njegov kabinet. U Karabahu sada kažu u šali: ako želite da budete ministar, samo kritikujte (Arutjunjana)", objasnio je on. "Mislim da Balasanjan ni izbliza nema uticaja (kao Arutjunjan)", rekao je on.
Kakav god bio stvaran odnos snaga iza kulisa, mnogi misle da Arutjunan i Balasanjan i dalje sviraju drugu violinu za stvarni autoritet: Rusiju.
"De fakto, stvarna vlast (u Karabahu) sada je u ruskim rukama", rekao je Benjamin Poghosjan, predsedavajući Centra za političke i ekonomske strateške studije iz Jerevana. "(Rustam) Muradov, šef ruskih mirovnih snaga (u Karabahu), čovek je broj jedan. Vlada Karabaha i dalje funkcioniše, ali negde između jakog ruskog uticaja i de fakto kontrole."
Čini se da su bar za sada Arutjunjan i Balasanjan spremni da pokušaju da prevaziđu tešku situaciju u retko naseljenom, ratom razorenom regionu koji su jermenske snage kontrolisale od raspada Sovjetskog Saveza 1991. do prošle godine.
"Mislim da (Arutjunjan] ne ide nigde", rekao je zvaničnik. "Pre nekoliko meseci, kada su ljudi zahtevali njegovu ostavku, rekao je da neće otići jer ga Rusi žele. On ima vrlo dobre odnose (sa Muradovom)."
"Postoje neke spekulacije da će (Arutjunjan] podneti ostavku 21. maja, na jednogodišnjicu (polaganja zakletve kao predsednika), ali nisam siguran", rekao je Poghosjan. "Mnogi ljudi takođe misle da će ostati (na funkciji i posle tog datuma)."
Naravno, visoka politika trenutno malo interesuje prosečne jermenske civile u Karabahu, od kojih se mnogi još oporavljaju od gorkog poraza u ratu u kojem su azerbejdžanske snage zauzele velike delove teritorije.
"Teško je spekulisati o politici s obzirom na situaciju (u kojoj se nalazi Karabah)", zaključuje Sanamjan. "Prioritet je bezbednost ljudi."
Facebook Forum