Dostupni linkovi

Prvi trilateralni sastanak šefova diplomatija Srbije, Grčke i Kipra


Nikola Selaković, srpski šef diplomatije i domaćin trilateralnog sastanka Srbije, Grčke i Kipra

Šefovi diplomatija Srbije, Grčke i Kipra dogovorili su se u Beogradu da se u budućnosti sastaju na šest meseci kako bi razmatrali teme koje su od interesa za ove države.

Naredni sastanak planiran je za šest meseci u Solunu.

"Glavni cilj Srbije u vođenju regionalne politike jeste očuvanje mira i stabilnosti u ovom delu Evrope", poručio je ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Selaković je naveo da su razgovarali o ekonomskoj saradnji, energetskoj diversifikaciji, saradnji u oblasti poljoprivrede, turizma, digitalnog tržišta.

On je kolegama zahvalio na podršci Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, podršci pregovorima sa Kosovom, kao i podršci Srbiji u evrointegracijama.

Grčka i Kipar su među pet zemalja Evropske unije (EU) koje nisu priznale Kosovo koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije.

Selaković je izneo podršku Srbije u vezi sa obnovljenim dijalogom Grčke i Turske oko sporova u Egejskom i Sredozemnom moru.

"Da izrazimo svoju podršku prijateljskoj Grčkoj za nastavak tog dijaloga, ali i podršku dogovoru koju je postignut sa Albanijom o određivanju (pomorske) granice i rešavanju tog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde", rekao je Selaković.

Albanija i Grčka su u oktobru 2020. saopštile da su se dogovorile da rešavanje svog spora oko granice u Jonskom moru prepuste Međunarodnom sudu pravde.

Selaković je izneo podršku integritetu i suverenitetu Kipra, kao i nastavku dijaloga krajem aprila između Kipra i Turske.

Šef diplomatije Kipra Nikos Hristodulidis rekao je nakon razgovora u Beogradu da je cilj jačanje stabilnosti i blagostanja na širem području Zapadnog Balkana i Istočnog Mediterana.

Naveo je da je suočavanje sa panedmijom izazvanom korona virusom bilo na vrhu agende ovog sastanka.

Hristodulidis je rekao da će od 1. aprila građani pojedinih zemalja, među kojima su Grčka i Srbija, moći da posećuju Kipar samo uz negativan PCR test.

On je naveo i da je obavestio kolege o najnovijim dešavanjima u vezi sa kiparskim pitanjem uoči neformalnog sastanka strana u kiparskom sporu krajem meseca u Ženevi pod pokroviteljstvom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

"Naš cilj je nastavak pregovora tamo gde je proces prekinut kako bismo ’spojili’ našu zemlju u skladu sa odgovarajućim rezolucijama Saveta bezbednosti“, poručio je Hristodulidis.

Kipar je podeljen na severoistočni, turski deo i južni, grčki deo 1974. godine kada je Turska izvršila invaziju na Kipar posle državnog udara koji su izvršile pristalice ujedinjenja sa Grčkom.

Ankara je jedina koja priznaje otcepljenu državu kiparskih Turaka na severu ostrva.

Hristodulidis je ponovio podršku Kipra Srbiji u procesu pridruživanja EU.

Ministar inostranih poslova Grčke Nikos Dendijas izjavio je da su perspektive saradnje sa Srbijom mnoge.

"Mi tražimo energetsku bezbednost kroz kreiranje alterantivnih puteva i izvora energije i podržavamo koridor koji povezuje Srbiju i Bugarsku a koji će se povezati sa koridorom Bugarske i Grčke", rekao je Dendijas.

Što se tiče transporta, on je rekao da je Koridor 10 jako važan jer povezuje Solun, Severnu Makedoniju i Austriju.

Šef grčke diplomatije rekao je da njegova zemlja snažno podržava Srbiju u evrointegracijama.

XS
SM
MD
LG