Ekonomski rast Srbije u 2021, kao i u 2022, biće veći nego što se prognoziralo početkom godine, ali ekonomiji i dalje prete rizici, prvenstveno spolja, ocenila je Svetska banka u ažuriranim ekonomskim prognozama za ekonomije Evrope i Centralne Azije.
Svetska banka je u delu izveštaja u Srbiji navela da se očekuje da oporavak od recesije zbog epidemije COVID-19 počne ove godine, kao i da će na rast pozitivno delovati nedavno najavljeni novi paket mera za podršku građanima i ekonomiji u vrednosti 5,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Rast BDP Srbije u 2021. i 2022.
Svetska banka sada prognozira rast za ovu godinu na pet procenata, što je za 1,9 procentnih poena više nego što se očekivalo u januaru, a u odnosu na pad u 2020. godini čini rast od jedan odsto.
U 2022. bi rast trebalo da bude 3,7 odsto, za 0,3 procentna poena više nego u prethodnoj prognozi, a u 2023. BDP Srbije bi trebalo da poraste za 3,9 odsto.
Gledano na srednji rok, kako se navodi, izgledi za ekonomiju Srbije ključno će zavisiti od razvoja situacije na međunarodnom nivou, uključujući oko COVID-a 19, tempa strukturnih reformi i političkih kretanja.
„Neposredni fokus treba da bude na merama za unapređenje poslovnog okruženja i uprave, kako bi se smanjili troškovi poslovanja i obezbedila sigurnost, kao i na naporima za unapređenje kvaliteta infrastrukture“, naveo je globalni kreditor u delu izveštaja o Srbiji.
Svetska banka navodi i da, kada je reč o srednjoročnim i dugoročnim izazovima, fokus treba da bude na demografiji i klimatskim promenama.
Kako se ocenjuje u izveštaju, starenje i smanjenje populacije znači manju radnu snagu što, u kombinaciji sa neusklađenošću veština, može značajno da šteti konkurentnosti ekonomije Srbije.
U izvešaju se navodi i da će tempo oporavka tržišta rada biti od ključnog značaja za nastavak smanjenja siromaštva. Svetska banka prognozira da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8 odsto u 2021.
Ocenjuje se da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu i da bi zbog toga moglo da dođe do kašnjenja investicionih projekata u infrastrukturi i drugim sektorima.
Izazovi na tržištu rada Srbije, kako se ukazuje iz Svetske banke, ograničavaju prostor za veće unapređenje na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog „odliva mozgova“.
U regionu Evrope i Centralne Azije Svetska banka očekuje ekonomski rast od 3,6 odsto nakon pada za dva procenta u 2020. zbog posledica mera protiv pandemije.
