Nepuna dva sata pošto je Aleksej Navaljni zadržan na pasoškoj kontroli na moskovskom aerodromu Šeremetjevo 17. januara, čovek koji će biti na jednoj od najvažnijih funkcija u novoj Beloj kući oglasio se na Tviteru (Twitter).
"Gospodin Navaljni treba odmah da bude pušten, a izvršioci nečuvenog napada na njegov život moraju odgovarati", napisao je Džejk Salivan (Jake Sullivan), koji će biti savetnik predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) za nacionalnu bezbednost. "Napadi Kremlja na gospodina Navaljnog nisu samo kršenje ljudskih prava, već uvreda ruskog naroda koji želi da se glas čuje njegov glas".
Salivanovo izraz podrške ruskom antikorupcijskom aktivisti usledio je nekoliko sati posle saopštenja odlazećeg državnog sekretara SAD Majka Pompea (Mike), koji je Moskvu često kritikovao zbog odnosa prema ljudskim pravima, kršenja kontrole naoružanja i po drugim pitanjima.
Međutim, brzina kojom je visoku zvaničnik nove Bajdenove administracije izneo javno saopštenje o Navaljnom, koji je uhapšen posle povratka u Rusiju prvi put otkako je hospitalizovan zbog izloženosti snažnom nervnom agensu iz grupe Novičok, sama po sebi je neobična, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Štaviše, Salivan formalno tada još nije počeo svoj posao.
Tome treba dodati činjenicu da se Bajdenova administracija već obavezala da će zauzeti drugačiji kurs od prethodne administracije, u kojoj su pomirljive izjave predsednika Donalda Trampa (Trump) o Rusiji često bile u sukobu s oštrom retorikom i kaznenim sankcijama drugih američkih vladinih agencija i zvaničnika, uključujući Pompea.
"Dolazeća administracija Bajdena davno je jasno stavila do znanja da će više pažnje posvećivati ljudskim pravima nego što je to radio Tramp. Dakle, Bajdenov tim bio je spreman" za hapšenje Navaljnog, rekao je Tomas Grem (Thomas Graham), visoki zvaničnik Bele kuće zadužen za Rusiju u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush).
"Možemo očekivati više kritika Rusije zbog ljudskih prava, ali će to doći s ponudom za ozbiljan dijalog o strateškoj stabilnosti, kao deo politike koja će verovatno biti označena kao 'principijelni pragmatizam' s Moskvom", rekao je on za RSE u komentaru imejlom.
Na saslušanju za izbor na funkciju državnog sekretara pred senatskom Odborom za spoljne poslove, Bajdenov kandidat za šefa Stejt departmenta Entoni Blinken (Antony Blinken) delovao je kao da ismeva Kremlj zbog surovog postupanja prema Navaljnom i sugerisao da će njegov slučaj biti prioritet.
"Izvanredno je koliko Vladimir Putin izgleda da se plaši tog čoveka. Mislim da to mnogo govori. I gospodin Navaljni je glas, mislim, miliona i miliona i miliona Rusa i njihov glas treba da se čuje u Rusiji", rekao je on.
"Rekao bih šire da je... izazov koji Rusija postavlja na čitavom nizu frontova takođe jedan od urgentnijih", rekao je Blinken. "Ovo je veoma visoko na agendi dolazeće administracije."
Na brzinu organizovanom saslušanju u prigradskoj moskovskoj policijskoj stanici jutro posle njegovog pritvaranja, naloženo je da Navaljni bude zadržan 30 dana, do odluke suda da li je prekršio uslovnu slobodu dok se oporavljao u Nemačkoj. Uslovna sloboda povezana je s ranijom presudom zbog optužbi za finansijsku prevaru za koje tvrdi da su izmišljene.
Kao i uvek prkosan, Navaljni je pozvao svoje pristalice da izađu na ulice da protestuju.
Podrška Navaljnom: Ruski zakon dopušta protest osobi, ne i grupi
I pre pritvaranja Navaljnog, Bajdenovi savetnici su sugerisali da bi njegov slučaj mogao biti prioritet. U septembru, u jeku američke predsedničke kampanje, pošto je Nemačka potvrdila da je Navaljni otrovan supstancom nalik novičoku dok je bio u Sibiru, i sam Bajden je kritikovao Moskvu navodeći da je trovanje "nečuveno" i "bestidno". Tramp je u dotle odbacio zaključke Nemačke.
Ruski predsednik Vladimir Putin i drugi visoki zvaničnici odavno pokazuju otvoreni prezir prema američkim izjavama o ruskoj politici, domaćoj ili stranoj. Slučaj Navaljnog, čije ime Putin odbija da izgovori, nije izuzetak.
Taj stav će se verovatno još više učvrstiti, što je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naznačio u izjavi 18. januara dok je Navaljni bio pred provizornim saslušanjem.
"Putin sada s novom Bajdenovom administracijom igra igru kukavice. Na više načina, oni ulaze u svoju prvu veliku spoljnopolitičku krizu", rekao je u radio intervjuu Majkl Mekfol (Michael McFaul), bivši američki ambasador u Rusiji. "A on čeka da vidi, da li će oni samo uvesti nekoliko sankcija i preći na druge stvari ili će uraditi nešto radikalno drugačije."
Prošlost je budućnost?
Među zvaničnicima administracije koji će biti zaduženi za Rusiju je nekoliko veterana administracije predsednika Baraka Obame (Barack), kada je Bela kuća zauzela otvoreno konfrontativniji stav prema Moskvi.
Među njima je kandidata za direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns (William Burns), koji je bio ambasador u Rusiji od 2005. do 2008. i drugi čovek u Stejt departmentu od 2011. do 2014. u Obamino vreme.
A za podsekretara za politička pitanja u Stejt departmentu, što je funkcija koju je Berns takođe obavljao, nominovana je Viktorija Nuland (Victoria), čija je rad u vezi s Rusijom i Ukrajinom tokom Euromajdan protesta u Kijevu 2013-14. iritirao Kremlj.
"SAD mogu da iskoriste trenutak obnove kod kuće i stagnacije u Rusiji da ponovo pruže ruku. Putin je možda ne želi ili ne može da je prihvati. Ali ruski narod treba da zna da Vašington i saveznici daju izbor njemu i Rusiji", napisala je Nuland u julu u članku u časopisu Forin afers (Foreign Affairs).
Portparol Bajdenovog tranzicionog tima rekao je za RSE da je će Salivanov tvit zasad biti jedina izjava nove administracije.
Pavel Koškin, viši naučni saradnik Instituta za američke i kanadske studije Ruske akademije nauka u Moskvi, predviđa da će Bajdenova administracija biti oštrija i nepopustljivija prema Moskvi, ali da će takođe pokušati da pronađe načine za poboljšanje odnosa. "Međutim, to će biti izuzetno teško, jer se danas na Rusiju gleda kao na neprijateljsku naciju i onog ko izaziva problema, a ne kao na prijatelja ili onog ko rešava probleme", naveo je on u analizi koju je prošlog meseca objavio vašingtonski Vilson centar (Willson Center).
"Konkretno, Vašington će i dalje na Rusiju gledati kao na jednog od ključnih, mada neodgovornih, aktera na međunarodnoj sceni, uključujući Bliski Istok i istočnu Evropu. To znači da će SAD pokušati da Rusiju drže odgovornom za njenu spoljnu i unutrašnju politiku", napisao je on.
Razdvajanje pitanja
Kako su američko-ruski odnosi nastavili da se pogoršavaju i Trampova administracija dodavala nove slojeve sankcija ruskim pojedincima i kompanijama, povećan je pritisak na stručnjake za Rusiju i spoljnu politiku u Vašingtonu da pokušaju da pronađu neki način da se napravi odnos s Moskvom.
Više stručnjaka je reklo da je najlakši i najneposredniji način biti proširenje Novog START-a, poslednjeg velikog sporazuma o kontroli naoružanja koji ograničava nuklearni arsenal dve zemlje. Sporazum ističe 16 dana posle Bajdenove inauguracije, osim ako se ne produži uz obostrani pristanak.
Dok je Trampova administracija, koja je povukla SAD iz dva sporazuma o naoružanju s Moskvom, slala mešovite signale o tome kako želi da se postavi prema isticanju Novog START-a, Bajdenova administracija je nagovestila da je otvorena za brzo kratkoročno produženje. Kremlj je govorio slične stvari.
"Moraćemo da razmotrimo produženje tog sporazuma u interesu SAD", rekao je Salivan za CNN 3. januara.
Još jedno urgentno pitanje s kojim će se suočiti Bajdenova administracija je nedavni masovni hakerski napad na američke federalne agencije. U prvom izveštaju američkih obaveštajaca ukazano je na rusku obaveštajnu službu kao na krivca. A rat u Ukrajini u kojem se militanti koje podržava Rusija bore sa snagama ukrajinske vlade, približava se svojoj osmoj godini.
Posmatrači kažu da je ključno pitanje da li će Kremlj i Bajdenova Bela kuća razdvojiti teme, na primer, hapšenje Navaljnog od drugih.
"Bajdenova administracija može raditi obe stvari istovremeno, sve dok u oba pitanja pristupa pažljivo i usmereno. Rusi neće odbiti obnavljanje Novog START-a ili pokretanje ozbiljnih, održivih razgovora o strateškoj stabilnosti samo zbog kritika povodom ljudskih prava", rekao je Grem za RSE.
Ipak, slučaj Navaljni ima veći značaj takođe zbog upotrebe novičoka, nervnog agensa napravljenog u vreme Sovjetskog Saveza koji je sada zabranjen po međunarodnoj Konvenciji o hemijskom oružju, čiji je Rusija potpisnik. U izveštajima RSE-a i drugih medijskih organizacija ukazano je na mogućnost da Rusija ima tajni, neprijavljeni program hemijskog oružja.
"Trovanje Navaljnog biće, barem za Amerikance, pitanje koje je relevantno za stratešku stabilnost, zato što ono dovodi u pitanje posvećenost Moskve poštovanju sporazuma koje potpisuje", rekao je Grem. "Ipak, preterana, nepotrebna kritika Rusije zbog ljudskih prava zatrovaće atmosferu za sve druge razgovore".
Još jedan signal da Bajdenova administracija ide ka pragmatičnijem pristupu pojavio se u tekstu koji je 14. januara objavio vašingtonski Centar za novu američku bezbednost (Center for a New American Security).
U tekstu se iznosi argument da bi Vašington trebalo da se usredsrediti na to kako su Rusija i Kina sve više usklađene, posebno u omalovažavanju američke spoljne politike, i kako bi kreatori američke politike, između ostalog, trebalo da pokušaju da izazovu razdor između njih.
Šest dana ranije, Bajdenov tim je objavio da će vodeća koautorka teksta Andrea Kendal-Tejlor (Andrea Kendall-Taylor) biti zadužena za Rusiju u Savezu za nacionalnu bezbednost nove Bele kuće koji će predvoditi Salivan. Ona je prethodno, u vreme Obamine administracije, bila visoka zvaničnica za Rusiju u Kancelariji Direktora nacionalne obaveštajne službe.
"SAD treba da nastoje da promene računicu Rusije tako da Moskva gleda na neku saradnju sa SAD i Evropom kao na moguću i poželjniju od svoje sve veće pokornosti Kini", napisala je ona. "SAD treba da nadgledaju i planiraju, stvaranje otežavajućih okolnosti i – tamo gde je moguće – cepaju šavove u odnosima Rusije i Kine".
Kendel-Tejlor nije odgovorila na upit RSE-a za komentar.
Facebook Forum