Piše: Ron Synovitz
Odobrenje vakcina protiv COVID-19 pobudilo je nadu da će "nova normala" postpandemijskog sveta početi da se pojavljuje u 2021. godini.
Međunarodne grupe za zaštitu ljudskih prava, međutim, kažu da civilno društvo mora biti u stanju da se vrati svojoj "normalnoj" prepandemijskoj ulozi kako bi sprečilo trajno širenje preteranih ovlašćenja vlada, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
One navode da civilno društvo mora da obezbedi kontrolu vlasti kako bi osiguralo ukidanje privremenih, vanrednih zdravstvenih mera koje su nametnute – a ponekad i zloupotrebljene – tokom 2020. godine.
Transaprensi internešnal (Transparency International) već dugo upozorava na "zabrinjavajuće znake da će pandemija za sobom ostaviti povećanje autoritarizma i oslabljenu vladavinu prava".
"Kriza COVID-19 ponudila je korumpiranim i autoritarnim liderima opasnu kombinaciju skretanja pažnje javnosti i smanjenog nadzora", navela globalna antikorupcijska organizacija.
"Korupcija buja kada se potkopaju demokratske institucije poput slobodnih medija i nezavisnog sudstva; kada je ograničeno pravo građana da protestuju, da se udružuju ili da se angažuju u inicijativama za nadzor potrošnje vlade", naveo je Transparensi internešnal.
Šadi Hamid, bliskoistočni ekspert za spoljnu politiku u vašingtonskom Brukings institjušn (Brookings Institution), kaže da su autoritarizam u teoriji, kao i autoritarni režimi u praksi, "već uzeli maha" pre pandemije.
Hamid kaže da neki aspekti postpandemijske ere – poput praćenja zaraženih korona virusom i pojačanog nadzora – mogu dovesti do "autoritarnih iskušenja" za one koji vode vlade.
"Tokom – i posle – pandemije, vlade će verovatno koristiti dugu, razvučenu krizu kako bi potkopale domaću opoziciju i umanjile građanske slobode", zaključuje Hamid u izveštaju Brukingsa pod nazivom "Ponovno otvaranje sveta".
Ipak, uprkos tim opasnostima, Hamid ostaje uzdržano optimističan u pogledu obnavljanja političkih sloboda u postpandemijskom svetu.
Kada bude prikladno, kaže on, uklanjanje vanrednih ograničenja pomoći će "političkim strankama, demonstrantima i građanskim pokretima da iznesu svoje platforme i nevolje širom publici".
"Demokratske vlade mogu pokušati da suzbiju informacije i spinuju ili umanjuju krizu – kao što je činila Trampova (Trump) administracija – ali retko se provuku s tim", zaključuje Hamid.
"Ako išta, namera vlade da prikriva može isprovocirati neobično intenzivnu želju da njene greške otkriju mediji, zakonodavna grana i civilno društvo", kaže on.
U zemljama od Rusije do Turkmenistana, autoritarne tendencije pod krinkom kontrole pandemije uključile su upotrebu vanrednih zdravstvenih mera za akcije protiv opozicionih političara i ograničavanje slobode medija.
One su takođe obuhvatile pokušaje vlasti da ograniče mogućnost civilnih organizacija da kontrolišu i ograniče povećanje izvršnih ovlašćenja.
Represija u Bakuu
Mere koje je preduzela vlada azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva je takav slučaj.
Baku je u martu uveo stroge kazne za one koji proglašeni krivim za "kršenje antiepidemijskih propisa, sanitarno-higijenskih propisa ili mera zatvaranja".
Novi krivični zakon nametnuo je novčanu kaznu od oko 3.000 američkih dolara i do tri godine zatvora za prekršaje kao što je nenošenje maske u javnosti.
Osuđeni za širenje virusa suočeni su s kaznom do pet godina zatvora.
Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) upozorio je da krivične kazne Bakua za širenje COVID-a "nisu legitiman ili srazmeran odgovor na pretnju koju predstavlja virus".
Ta organizacija za sedištem u SAD kaže da se takvi zakoni prelako mogu zloupotrebiti za "targetiranje marginalizovanog stanovništva, manjina ili disidenata".
Tokom leta – usred nezadovoljstva javnosti zbog nedostatka rešenja za sukob oko Nagorno-Karabaha sa susednom Jermenijom – Alijev se takođe suočio s negodovanjem zbog raširene korupcije, lošeg ekonomskog upravljanja i rukovođenja pandemijom.
Odgovor Alijeva bile su represivne mere u julu, što se naširoko smatralo pokušajem da se jednom zauvek eliminišu njegovi politički rivali i prodemokratski aktivisti.
Vašington post (The Washington Post) je u urednikom komentaru naveo da se Alijev "ražestio" u "nastupu gneva" koji je zapretio da "uništi ostatke nezavisnih političkih snaga u Azerbejdžanu".
Bezbednosne snage Alijeva su u julu privele biše od 120 opozicionih ličnosti i pristalica – uglavnom iz opozicione stranke Azerbejdžanski narodni front (AXC).
Dva opozicionara među uhapšenima optužene su za kršenje vanrednih mera protiv COVID-19 – Mehdi Ibrahimov, sin zamenika predsednika AXC-a Mamada Ibrahima i član AXC-a Mahamad Imanli.
HRW navodi da je u svom pregledu pretpretresnih sudskih spisa zaključio da je Imanli "lažno optužen" za širenje COVID-19 i ugrožavanje života nenošenjem maske u javnosti.
Hapšenje Ibrahimova zasnovano je na tvrdnji policije da je učestvovao u neodobrenim uličnim protestima dok je bio zaražen korona virusom.
Advokat Ibrahimova kaže, međutim, da testovi na COVID posle njegovog hapšenja u julu pokazuju da nije bio zaražen.
Zapravo, rekao je on, optužbe za kršenje zdravstvenih pravila podignute su protiv Ibrahimova tek pošto je priveden i pošto su vlasti otkrile da je reč o sinu istaknutog opozicionog lidera.
Beloruske granice
Kritičari optužuju beloruskog autoritarnog vladara Aleksandra Lukašenka da koristi ograničenja uvedena za COVID-19 za suzbijanje masovnih demonstracija protiv njegovog režima.
Upotreba politički mera povezanih s COVID-19 smatra se samo jednim od alata u široj strategiji Minska za intenziviranje policijskih akcija.
Grupa za zaštitu ljudskih prava Vjasna saopštila je u decembru da je 2020. pokrenuto više od 900 politički motivisanih krivičnih slučajeva protiv beloruskih opozicionih kandidata i njihovih timova, aktivista i demonstranata.
Svakodnevne demonstracije predstavljaju najveću pretnju Lukašenkovoj 26-godišnjoj vladavini. Protesti su podstaknuti navodima o izbornoj prevari pošto je proglašeno da je ubedljivo pobedom na izuzetno spornim predsedničkim izborima 9. avgusta došao do šestog mandata.
Dok je Minsk mesecima umanjivao pretnju koju predstavlja COVID-19, Lukašenko je više puta optužio opoziciju i stotine hiljada demonstranata na ulicama da su marionete s podrškom iz inostranstva.
Pošto višemesečne brutalne policijske akcije nisu uspele da zaustave antivladine demonstracije, Belorusija je 1. novembra zatvorila svoje granice za strance.
Državni granični komitet saopštio je da su ograničenja neophodna za "sprečavanje širenja zaraze izazvane COVID-19".
Vlasti su u decembru proširile zabranu granica kako bi sprečile Beloruse i stalne rezidente da napuste zemlju – navodno zbog pandemije.
Samo Lukašenkovo ponašanje prema COVID-19 poduprlo je navode da je zatvaranje granica politički motivisan pokušaj obuzdavanja domaće opozicije.
Krajem novembra, Lukašenko je tokom posete bolničkom odeljenju COVID-19 potpuno zanemario bezbednosne protokole kada se bez rukavica i maske rukovao s lekarom u punoj zaštitnoj opremi.
Opoziciona liderka Svjetlana Tihanovskaja, koja je napustila Belorusiju pod pritiskom posle pokušaja da uloži formalnu žalbu na zvanične izborne rezultate, kaže da granična ograničenja pokazuju da je Lukašenko "u panici".
Ruska država nadzora
U Moskvi stručnjaci kažu da je pandemija stavila na test ograničenja ruske države nadzora.
Ruska Državna duma je krajem marta odobrila zakon koji je omogućio premijeru Mihailu Mišustinu da proglasi vanredno stanje u celoj zemlji i uspostavi obavezna pravila javnog zdravlja.
Takođe je odobrila kaznu do pet godina zatvora za one koji "svesno" šire lažne informacije tokom "prirodnih vanrednih situacija kao i onih koje izaziva čovek".
Zakon je pozivao da oni koji prekrše mere za COVID-19 budu kažnjeni sa do sedam godina zatvora.
Predsednik Vladimir Putin u aprilu je dao lokalnim samoupravama odgovornost za usvajanje ograničenja za COVID-19.
Stručnjaci kažu da su time neki ruski regioni postali probni poligon za ispitivanje koliko povećanog nadzora i kontrole Rusi mogu trpeti.
Time se takođe Kremlj zaštitio od negativne političke reakcije zbog zabrinutosti da bi povećana ovlašćenja vlade za kontrolu COVID-19 mogla postati trajna u postpandemijskoj Rusiji.
Moskva je dotle preduzela korake da kontroliše slobodan protok informacija o reakciji Rusije na pandemiju.
"Zapanjujuće je da deluje da se ruske vlasti više plaše kritike nego smrtonosne pandemije COVID-19", rekla je direktorka Amnesti internešnala za Rusiju Natalija Zviagina.
"Oni opravdavaju hapšenje i pritvor Anastasije Vasiljeve pod izgovorom da su ona i njene kolege zdravstveni radnici prekršili ograničenja putovanja", rekla je Zviagina. "Oni su zapravo pokušali da zdravstvenim radnicima u lokalnoj bolnici dostave ključnu zaštitnu opremu."
Zviagina zaključuje da su ruske vlasti stavljanjem Vasiljeve u zatvor otkrile "svoj pravi motiv".
"Spremni su da kazne zdravstvene radnike koji se usude da protivreče zvaničnom ruskom narativnu i otkriju nedostatke u javnom zdravstvenom sistemu", rekla je ona.
Državna duma je 2020. takođe pokrenula preispitivanja i mere protiv izveštavanja stranih medijskih organizacija – uključujući RSE – o načinu na koji je Rusija postupala s COVID-om.
Policija u Moskvi u julu je privela desetine novinara tokom protesta zbog sve većih ruskih ograničenja medija i slobode izražavanja.
HRW je naveo da je policija u nekoliko slučajeva "lažno tvrdila" da su demonstranti kršili zdravstvene mere za COVID-19, ali je "ipak većinu privedenih demonstranata držala u prenatrpanim, slabo provetrenim policijskim vozilima gde nije bilo moguće socijalno distanciranje".
Istraživač HRW-a za Rusiju Damelja Ajthožina kaže da su ti slučajevi "podigli represiju na novi nivo".
Ajthožina kaže da su vlasti u Moskvi "pritvorile mirne demonstrante pod grubim i restriktivnim pravilima o javnom okupljanju i pod maskom zaštite javnog zdravlja, istovremeno ih izlažući riziku od zaraze u pritvoru".
Aktivisti za ljudska prava kažu da su lokalne vlasti u nekim ruskim regionima takođe koristile mere protiv COVID-19 kao izgovor za suzbijanje demonstranata.
Krajem aprila, vlasti u Severnoj Osetiji privele su desetine demonstranata iz gomile od oko 2.000 ljudi koji su se okupili u Vladikavkazu tražeći ostavku regionalnog lidera Vjačeslava Bitarova.
Trinaestoro ih je optuženo za prkošenje merama COVID-19 i širenje "lažnih informacija" o pandemiji.
U gradu Habarovsk na ruskom Dalekom istoku vlasti su koristile mere za COVID-19 da pokušaju da obeshrabre masovne proteste zbog hapšenja popularnog regionalnog guvernera po više decenija starim optužbama za saučesništvo u ubistvu.
Demonstranti kažu da su guvernerovi lokalni politički protivnici uz pomoć Kremlja namestili optužbe.
Dok su lokalne vlasti u Habarovsku upozoravale na rizike od COVID-19 na protestima, policija je trakama okružila mesta na kojima su se okupljali demonstranti, tvrdeći da je to neophodno da bi se izvršila dezinfekcija.
Okupljanja su, međutim, nastavljena, odražavajući nezadovoljstvo Putinovom vladavinom i gnev javnosti zbog, kako kažu stanovnici, nepoštovanja Moskve prema njihovom izboru za guvernera.
Ograničenja demonstracija u Kazahstanu
Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev potpisao je krajem maja zakon kojim je pooštrena kontrola vlade nad pravom građana da se okupljaju na protestima.
Stupajući na snagu tokom prvog talasa globalne pandemije COVID-19, novi zakon definiše koliko ljudi može da prisustvuje demonstracijama i gde se protesti mogu održati.
Kritičari kažu da nova ograničenja i birokratske prepreke uključuju "dozvolu" vlasti pre nego što se protest može legalno održati u Kazahstanu, pri čemu su zvaničnicima dati mnogi razlozi da odbiju dozvolu.
RSE je takođe izveštavao kako su vlasti u Kazahstanu koristile korona virus kao izgovor za mere protiv aktivista za ljudska prava koji su kritikovali novi zakon o javnim protestima.
Kazahstanski i međunarodni aktivisti za ljudska prava kažu da je zakon u suprotnosti s međunarodnim standardima i da sadrži brojne prepreke za slobodno okupljanje.
Kontrola informacija u Uzbekistanu
Uzbekistanski predsednik Šavkata Mirzijojev dobio je pohvale međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava posle dolaska na vlast krajem 2016. zbog blagog popuštanja autoritarnih ograničenja koja je nametnuo njegov prethodnik, pokojni Islam Karimov.
Kriza COVID-19, međutim, ukazala je na borbu novih nezavisnih medija i uzbekistanskog državnog tela za nadzor medija – Agencije za informacije i masovne komunikacije (AIMC).
Zvaničnici u Taškentu isprva su tvrdili da se Uzbekistan dobro bori s COVID-19. Međutim, letos su neki mediji doveli u pitanje vladin narativ.
Počeli su da ispituju detalje o širenju pandemije i broju obolelih i preminulih od korona virusa.
Direktor AIMC-a Asadžon Hodžajev krajem novembra zapretio je "ozbiljnim pravnim posledicama" zbog takvog izveštavanja i izazvao zabrinutost da bi COVID-19 mogao da gurne Uzbekistan natrag u autoritarnu kontrolu medija, slično kako je bilo pod Karimovim.
Kirgistansko previranje
Pre pandemije, Kirgistan je, prema organizaciji Reporteri bez granica sa sedištem u Parizu, bio najotvorenija države za medije u srednjoj Aziji. Međutim, relativna otvorenost Kirgistana narušena je merama zatvaranja i policijskim časom posle proglašenja vanrednog stanja 22. marta.
Većina nezavisnih medija imala je poteškoća da dobije akreditacije ili dozvole koje bi omogućile njihovim novinarima da se slobodno kreću u Biškeku ili drugim oblastima koja su bila pod ograničenjem.
Nasilni politički protesti izbili su posle kontroverznih parlamentarnih izbora u Kirgistanu 4. oktobra, koji su održani uprkos komplikacijama usled mera za kontrolu širenja COVID-19.
Političke tenzije dovele su do pada vlade predsednika Soronbaja Ženbekova, planova za održavanje novih izbora i proglašenja vanrednog stanja u Biškeku što je obuhvatilo zabranu javnih demonstracija.
Paskaline dela Faile (Pascaline della Faille), analitičarka iz grupacije evropskih osiguravajućih kompanija Kredendo (Credendo), zaključila je da je pandemija pojača socijalne tenzije koje doprinose političkom previranju.
Ona kaže da te tenzije obuhvataju nezadovoljstvo lošim zdravstveni sistemom, ekonomijom koja je teško pogođena merama suzbijanja COVID-19 i naglim padom doznaka kirigistanskih građana koji rade u inostranstvu.
Ismejani Turkmenistan
Turkmenistan, jedna od najčvršće kontrolisanih autoritarnih država na svetu, nikada nije imao dobre rezultate u pogledu slobode medija ili transparentnosti.
Ne iznenađujuće onda što je tvrdnja predsednika Gurbangulija Berdimuhamedova da je sprečio da se u njegovoj zemlji dogodi i jedna infekcija COVID-19 više bila meta podsmeha, nego divljenja sveta.
Neprestano insistiranje Ašhabada da u Turkmenistanu nema korona virus smatra se pokazateljem autoritarne dominacije Berdimuhamedova pre nego bilo kakve kredibilne zdravstvene mere.
Početkom avgusta, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da se Berdimuhamedov pristao da stručnjacima SZO omogući pristup da pokušaju da provere njegovu tvrdnju o odsustvu COVID-19 u njegovoj zemlji.
Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu i Centralnu Aziju, rekao je da je Berdimuhamedov "prihvatio" da tim SZO "samostalno uzima uzorke testova COVID-19 u zemlji" i odnese ih u referentne laboratorije SZO-a u drugim zemljama.
Ipak, i posle više od četiri meseca, Berdimuhamedov još nije ispunio svoje obećanje.
Dotle, turkmenistanska državna televizija nastavlja da održava kult ličnosti Berdimuhamedova prikazujući kako otvara nove "vrhunske" medicinske ustanove u Ašhabadu i drugim velikim gradovima.
Turkmenistanski građani privatno za RSE kažu da ne veruju u to.
Oni kažu da izbegavaju bolnice kad se razbole zato što su ustanove preskupe za siromašne obične građane, a da državne ustanove često nemaju šta da im ponude.
Pacijenti u nekoliko regionalnih bolnica u Turkmenistanu rekli su za RSE da su sami morali da obezbede za sebe hranu, lekove, pa čak i drvo za grejanje svojih bolničkih soba.
Ipak, u bivšoj sovjetskoj republici poznatoj po brutalnim napadima na kritičare i one koji drugačije misle, iz straha od odmazde niko otvoreno ne kritikuje turkmenistanske zdravstvene zvaničnike zbog užasne situacije u bolnicama.
Facebook Forum