Dostupni linkovi

Istraživanje: Suprotstavljeni stavovi građana Srbije o dijalogu Beograda i Prištine


Beograd

"Građani Srbije ne odriču se Kosova i u isto vreme žele normalne odnose i pomirenje", saopštio je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) rezultate istraživanja te nevladine organizacije (NVO) pod nazivom "Kosovo – šta građani znaju, misle i osećaju".

Kako je 30. novembra saopštio BCBP, većina građana Srbije ne misli da politički pregovori Beograda i Prištine vode ka pomirenju, skeptični su u vezi sa ishodom i polovina ispitanih smatra da sporazum nikada neće biti postignut.

"Dve trećine građana smatra da u skorijoj budućnosti neće doći do normalizacije odnosa bez obzira na ishod dijaloga, dok ostatak vidi sporazum kao preduslov za to. Otuda 70 posto smatra da neće biti mira između Srba i Albanaca na Balkanu u bliskoj budućnosti", naveo je BCBP.

Ta NVO procenila je da mišljenje građana Srbije o kosovskom sporu karakterišu suprotstavljeni stavovi jer podržavaju dijalog Beograda i Prištine, a ne vide mogućnost suživota Srba i Albanaca, podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona ali ne vide korist od njih. BCBP navodi da je istraživanje javnog mnjenja pokzalo i da većina građana Srbije podržava rešavanje kosovskog spora ali da ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom.

"Polovina građana Srbije podržava dijalog Beograda i Prištine, iako više od 90 odsto ljudi ne oseća nikakvu korist od njega. Petina građana misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora", saopštio je BCBP.

Taj NVO centar iz istraživanja je zaključio da postoji, kako je naveo, kognitivna disonanca.

"Tri četvrtine građana ne bi prihvatilo da kosovski Albanci budu javni zvaničnici u Srbiji ili da budu u braku sa nekim od članova njihove porodice, a dve trećine odbija da im budu nadređeni na poslu. Donekle ohrabruje da bi dve trećine građana prihvatilo kosovske Albance kao stanovnike iste države i kao komšije", zaključuje BCBP.

Ovo istraživanje pokazalo je, kako je saopštio BCBP, da se 64 odsto građana o odnosnima Kosova i Srbije informiše preko televizije.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a pregovori Srbije i Kosova uz posredovanje EU otpočeli su 2011. godine.

Od tada predstavnici dve zemlje se, uz povremene prekide dijaloga zbog političkih razloga, sastaju u Briselu u nastojanju da normalizuju odnose. Tokom 2020. godine, SAD su otpočele aktivnije uključivanje u rešavanje problema.

Jedna od poslednjih realizovanih diplomatskih inicijativa koja se tiče odnosa Srbije i Kosova bila je uz posredstvo administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, tokom koje su 4. septembra u Beloj kući najviši predstavnici Beograda i Prištine potpisali Vašingtonski ekonomski sporazum.

XS
SM
MD
LG