Dostupni linkovi

Fiskalni savet: Najveći fiskalni deficit Srbije otkad se podaci objavljuju


Konferencija za novinare Fiskalnog saveta Srbije, 3. oktobar 2019.

Rebalans ovogodišnjeg budžeta pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi se u oceni Fiskalnog saveta od 9. novembra na predlog rebalansa budžeta Vlade Srbije o kome će u utorak, 10. novembra biti započeta rasprava u Skupštini Srbije.

“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše u dokumentu Fiskalnog saveta.

U oceni se navodi da je rebalansom predviđen rekordno visok deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8% BDP-a), dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9% BDP-a).

Iz Fiskalnog saveta ističu da se ovi podaci ne mogu objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.

“Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih”, navodi se u oceni i dodaje da su dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture.

U oceni se ističe i da je kriza bila okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova neuspešnog poslovanja preduzeća kao što su “Er Srbija” i “Elektroprivreda Srbije”.

“Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10%), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5%”, navodi se u oceni.

Fiskalni savet je ocenio da je dobro što javne investicije u infrastrukturu nisu umanjene tokom krize, ali da Fiskalni savet “već godinama bezuspešno ukazuje Vladi na nedovoljne investicije u zdravstvo (kao i u prosvetu i komunalnu infrastrukturu) i potrebu da se za ove namene opredeljuju daleko veća sredstva iz budžeta”.

Velika zamerka Fiskalnog saveta odnosi se i na netransparentnost javnih rashoda koji su ovim rebalansom povećani. Ukazano je na to da su u rebalansu dodate nove rashodne stavke, a da namena tih rashoda nije jasno predstavljena.

“Poreski obveznici Srbije morali bi imati mnogo detaljniji uvid u to kako se troše njihova sredstva – na šta je Fiskalni savet već jasno upozorio prilikom ocene prvog rebalansa budžeta za 2020. u aprilu ove godine”, piše u oceni.

Prema ovoj oceni, javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju.

U ovoj oceni Fiskalni savet je ponovio stav da je Srbija sprovela "skupu i ekonomski neefikasnu meru isplate 100 evra svim punoletnim građanima, koja je (neopravdano) povećala deficit Srbije".

XS
SM
MD
LG