Švajcarski glečeri nastavili su da se tope zabrinjavajućom brzinom ove godine i snežni pokrivač na najvećem glečeru na Alpima nikad nije bio toliko mali, upozorava se u studiji švajcarske Akademije nauka, objavljenoj u petak, 16. oktobra.
Ukupno su švajcarski glečeri izgubili dva odsto svog obima, navodi Akademija u godišnjoj studiji.
To je u skladu sa prosekom poslednjih deset godina ali te cifre su ipak "vrlo zabrinjavajuće" rekao je za Frans pres (AFP) autor izveštaja Matijas Hus koji vodi mrežu za nadzor glečera GLAMOS.
"Cifre su nešto manje nego poslednje tri godine kada smo imali izuzetno visoke temperature, ali ipak glečeri su izgubili mnogo mase", dodao je taj naučnik.
U poslednjih 60 godina švajcarski glečeri izgubili su vode koliko je ima u Bodenskom jezeru, još zvanom i jezero Konstanc, dužine 63 kilometara na austrijsko-nemačko-švajcarskoj granici, navodi AFP.
Jedno od najviše zabrinjavajućih merenja odnosi se na najimpozantniji alpski glečer Aleč.
Od kad su počela merenja pre nešto više od 100 godina ove godine je zabeležena najslabija akumulacija snega do sada, rekao je Hus. Merenja su rađena na visini od 3.466 metara gde uvek ima snega.
"Hladno je tamo gore ali ima malo akumuliranog snega čak i na toj visini, naravno to je loš znak za najveći glečer u Alpima", rekao je on.
Glečer koji se prostire na 86 kvadratnih kilometara u švajcarskim Alpima ima prema proceni 11 milijardi tona leda, ali se njegov front povukao oko jedan kilometar od početka veka.
Alečki glečer najimpozantniji je među preko 4.000 alpskih glečera.
Studija univerziteta ETH u Cirihu ukazuje da će 95 odsto tih veličanstvenih ledenih masa nestati do 2100. godine ukoliko se ne obuzda emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Dve trećine glečera će nestati čak i ako se budu poštovale mere usvojene prema Pariskom sporazumu o klimi, navodi ta studija.
