Dostupni linkovi

Da li će Rusija prigrabiti belorusku industriju?


Kompanija Belaruskali je najveći svetski proizvođač kalijumovih soli.

S neizvesnom budućnošću Belorusije, pošto su sporni izbori izazvali talas protesta i brutalni odgovor vlasti autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka, čini se da Rusija želi da manju državu i dugogodišnjeg saveznika čvrsto održi u svojoj orbiti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Plen te čvršće kontrole, ako Moskva uspe da je postigne, mogao bi da uključi i industrijska dobra u Belorusiji, zemlji koju Kremlj vidi kao tampon na granici s NATO-om i Evropskom unijom i čija je ekonomija u sovjetskom stilu već dugo potpomagana ruskim subvencijama.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u prvim direktnim razgovorima s Lukašenkom od izbora 9. avgusta - na kojima beloruski vođa tvrdi da je ubedljivom pobedom dobio šesti mandat, dok opozicija tvrdi da su izbori pokradeni - obećao 1,5 milijardi dolara u obliku zajma.

Da li je Lukašenko zauzvrat obećao nešto konkretno nije javno poznato. Lukašenkovi protivnici strahuju da je možda prepustio suverenitet u zamenu za rusku podršku, dok analitičari kažu da je Moskva možda bacila oko na nekoliko beloruskih kompanija.

"Svi obraćaju pažnju... na 1,5 milijardi dolara, ali vredi napomenuti ono što nismo znali (o sadržaju i rezultatima razgovora 14. septembra u ruskom crnomorskom gradu Sočiju"), rekao je Lev Lvovski, stariji istraživač u Beloruskom centru za ekonomska istraživanja i obrazovanje (BEROC) u Minsku.

Uoči razgovora, rekao je Lvovski, "očekivanja stručnjaka su bila otprilike sledeća: refinansiranje za milijardu dolara plus prodaja neke beloruske imovine za mnogo više novca. Da li se o tome razgovaralo i kakav je ishod ne znamo".

Ako bi ga Putin pritisnuo, Lukašenko bi imao malo izbora, s obzirom na "zavisnost" beloruske ekonomije od ruskih energenata i kapitala, rekao je Lvovski za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).

"Dugo smo uspevali da pokrivamo neefikasnost naše ekonomije raznim subvencijama, uvozom ruske nafte u Belorusiju po sniženoj ceni, a onda bi taj višak mogao da ide u beloruski budžet", rekao je Lvovski. "Mnoge beloruske banke imaju ruski kapital. Dakle, zavisnost je prilično ozbiljna."

Beloruska privreda je već bila u teškom stanju pre postizbornih previranja. Svetska banka je predvidela da bi Belorusija mogla da se suoči s "teškim šokom" zbog pandemije COVID-19, koju je Lukašenko odbacio kao "masovnu psihozu", odbijajući da uvede mere ograničenja.

Mršav izbor?

Međutim, neki analitičari kažu da mnoge beloruske firme nisu baš atraktivne.

"Ekonomske performanse većine tih preduzeća prilično su loše, tako da imaju značajna dugovanja i vlada ih stalno subvencioniše", rekla je beloruska novinarka i analitičarka Hana Baraban. "Pomaže im da prežive, ali taj novac nije dovoljan za potrebno unapređenje postrojenja - zato mnoga preduzeća i dalje koriste stare tehnologije iz Sovjetskog saveza“, objasnila je za ona RSE u imejlu.

Uz to, dodaje Baraban, postoje dodatne glavobolje povezane s postizbornim krizom - poput štrajkova u državnim gigantima, uključujući Minsku fabriku traktora, velikog proizvođača kalijumovih soli Belaruskali i veliko hemijsko postrojenje Hrodna azot.

Radnici u štrajku u hemijskom postrojenju Hrodna azot.
Radnici u štrajku u hemijskom postrojenju Hrodna azot.

"Za Kremlj postoje jeftiniji i efikasniji načini da iskoristi Lukašenkovu slabu poziciju, nego da uzima neprofitabilna i zastarela državna preduzeća", rekla je ona.

Uprkos očiglednim zamkama, neke beloruske kompanije imaju svoje prednosti, poput rafinerija nafte Mozir i Naftan, kao i Beloruskalija i Hrodne azota.

Te četiri kompanije zajedno pokrivaju dve trećine beloruskog izvoza na Zapad, rekao je

Anders Aslund, stariji saradnik Atlantskog saveta iz Vašingtona.

Novi pokušaj

Nastojanje velikih ruskih kompanija da preuzmu kontrolu nad ključnim beloruskim industrijskim dobrima pre skoro jedne decenije bio je "samo delimično uspešan", napisao je Aslund na blogu 7. septembra.

"Gazprom je 2011. godine kupio belorusku gasnu kompaniju i polovinu magistralnog gasovoda koju nije posedovao. Slavneft, kojeg kontroliše ruska državna kompanija Rosneft, preuzeo je 42,5 odsto rafinerije nafte Mozir. Ruski oligarh Mihail (Gucerijev) je još jedan veliki igrač u beloruskoj industrije prerade nafte, s fokusom na rafineriju nafte Naftan. Dotle, tri ruske državne banke, Sberbank, VTB i Gasprombank, igraju ključne uloge u beloruskom bankarskom sistemu. Sve su predmet američkih sankcija", napisao je on.

Posmatrači kažu da je ruski gigant za kalijumove soli Uralkali dugo želio da preuzme Belaruskali - najvećeg svetskog proizvođača kalijumovih soli.

Lukašenko je 2012. godine tvrdio da su mu neidentifikovani "moskovski oligarsi" nudili pet milijardi dolara mita ako bi pristao da proda Beloruskali za deset milijardi dolara.

Uralkali je sada pod kontrolom Sulejmana Kerimova, protiv kojeg je u aprilu 2018. Ministarstvo finansija SAD uvelo sankcije usmerene na, kako navode američke vlasti, oligarhe povezane s Kremljem kao odgovor na rusku "malignu aktivnost u svetu".

Prema Fič rejtingu (FitchRatings), Kina je najvažnije izvozno tržište Beloruskalija, premda ta kompanija ima "značajno prisustvo na svim glavnim tržištima koja kupuju kalijumove soli, posebno u Indiji, Evropi i jugoistočnoj Aziji".

Fič rejting je takođe predvideo pad izvoza Beloruskalija zbog štrajka, što bi moglo da dovede do većih cena kalijumovih soli na svetskom tržištu, ističući značaj beloruske kompanije.

"Nepopularno"

Prema Aslundu, Hrodna azot, četvrti najveći beloruski izvoznik, navodno je zapeo za oko ruskom tajkunu rođenom u Belorusiji Dmitriju Mazepinu, koji je takođe navodno blizak Kerimovu.

Ostaje nejasno da li se Lukašenko dosad čvrsto obavezao Putinu u vezi s prodajom nekog beloruskog državnog preduzeća.

Međutim, ako se eventualno postigne takav dogovor, to će verovatno biti kratkoročno rešenje za Lukašenka, rekao je Lvovski. On je dodao je da bilo koja prodaja Rusiji neće biti dobro primljena među Belorusima koji su već ljuti zbog Putinove uloge u dosadašnjoj krizi.

"Možda će ekonomska budućnost sadašnje vlade, pa možda i njena politička budućnost, zavisiti od takve potencijalne prodaje. S jedne strane, to bi omogućilo unošenje stvarnog novca u zemlju", rekao je Lvovski za Karent tajm. "S druge strane, svaka takva prodaja verovatno bi bila nepopularna među ljudima."

XS
SM
MD
LG