Dostupni linkovi

Lezbos: Suzavac umesto rešenja


Izbeglice i migranti iz uništenog kampa Morija beže pošto je policija bacila suzavac, Lezbos, 12. septembar 2020.

Migranti na grčkom ostrvu Lezbos koji su ostali bez ikakvog krova nad glavom posle požara u izbegličkom kampu Morija, umesto pomoći i trajanog rešenja svojih sudbina, naišli su na suzavac i najave novog privremenog smeštaja, dok u Evropskoj uniji i dalje nema dugoročnog rešenja za migrantsku krizu, pišu svetski mediji.

Frustrirani i gladni

Grčka policija u subotu, 12. septembra, ispalila je suzavac na migrante i tražioce azila dok su protestovali zbog očajnih uslova pošto je prenatrpani izbeglički kamp Morija na Lezbosu uništen u požaru prošle nedelje, piše Tajms (The Times).

Poslednji protest je počeo u petak, tri dana nakon što je izgoreo kamp čime je skoro 13.000 ljudi ostalo bez smeštaja, ističe londonski list, dodajući da su migranti ostavljeni na putevima blizu spaljenog kampa, frustrirani i gladni, dok ih policija sprečava da odu s ostrva.

Morija je već dugo na zlom glasu zbog užasnih uslova, ali otkad je požar u utorak uništio šatore i kontejnere, stanovnici tog kampa su u još užasnijoj poziciji, bez redovne distribucije hrane, vode i medicinskih sredstava, podvlači Tajms i ukazuje da je odgovor grčke vlade spor i slab, dok se svakim danom kriza pogrošava s hiljadama ljudi koji nemaju drugog izbora osim da čekaju i pate.

Zaštitne mere protiv COVID-19 poput fizičkog distanciranja i pranja ruku su nemoguće, ističe Tajms, navodeći da je prošle nedelje 35 stanovnika Morije bilo pozitivno na korona virus, ali su posle požara vlasti mogle da nađu samo njih osam.

Gnevni migranti koji su ostali bez smeštaja posle požara u najvećem evropskom izbegličkom centru tražili su u subotu da odu s Lezbosa, ali ih je na putu ka glavnoj luci na ostrvu sačekala policija sa suzavcem, navodi Rojters (Reuters) i ukazuje da se, dok se pripremaju novi šatori, evropski lideri suočavaju sa sve snažnijim pozivima da prihvate migrante s Lezbosa.

Požar u kampu, koji ima četiri puta više stanovnika nego što je predviđeno, ponovo je, kako ističe Rojters, vratio fokus na migransku krizu s kojom se suočava Evropska unija dok se muči da nađe odgovor mimo privremenih mera.

Nemački vicekancelar Olaf Šolc (Scholz) pozvao je Evropu da prihvati više izbeglica, ali je, naglašava Rojters, teškoću u postizanju dogovora istakao odgovor austrijskog kancelara Sebastijana Kurca (Sebastian Kurz) koji je odbio da njegova zemlja prihvati dodatne izbeglice.

Grčke vlasti su odbile da dozvole masovno prebacivanje migranata s ostrva, uprkos sve izraženijem neprijateljstvu lokalnih stanovnika koji su ljuti što su godinama na prvoj liniji krize. Zvaničnici kažu da će obezbediti smeštaj i prikladnu sanitaciju, i time sprečiti humanitarnu katastrofu.

Eksplozivna kombinacija

Hiljade tražilaca azila zbijene u najvećem izbegličkom kampu u Evropi na Lezbosu godinama su se žalile na bedne uslove i beskrajna odlaganja u rešavanju njihovih sudbina, a onda su došli korona virus i stroge mere ograničenja koje su pogoršale njihovu bedu, piše Njujork tajms (The New York Times).

Pokazalo se da je ta kombinacija eksplozivna i neki stanovnici kampa su palili vatre tokom protesta zbog karantina u, kako ocenjuje američki list, očajničkom činu koji je još jednom izazvao evropske lidere da nađu trajno rešenje za migrantsku krizu.

Morija je postala sinonim evropskog pristupa migraciji 2015, kada je bila stanica za veliki deo od 850.000 većinom sirijskih i avganistanskih izbeglica koji su došli iz Turske. Ali kada je većina evropskih zemalja zatvorila svoje granice za izbeglice 2016, Grčka je počela da sprečava migrante da odlaze s ostrva, pa je u kampu napravljenom za 3.000 ljudi povremeno boravilo i do 20.000.

Tenzije u kampu, ali i između izbeglica i ostrvljana, dostigle su tačku ključanja pre nekoliko dana kada su vlasti ceo kamp stavile pod medicinsko ograničenje pošto je najmanje 35 žitelja kampa bilo pozitivno na korona virus. To je, ukazuje Njujork tajms, dovelo do protesta u kampu gde su neki zapalili vatre u utorak uveče, što je ne kraju dovelo do uništavanja kampa.

To je navelo je na razmišljanje evropske lidere koji su već optuživani da su malo toga uradili da ublaže patnje u kampovima kao što je Morija. Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je da njegova vlada radi s Nemačkom na prihvatanju nekih migranata iz Morije. Grčki zvaničnici i humanitarne organizacije rade na planovima za smeštaj stanovnika Morije, ali je to dodatno zakomplikovano protivljenjem ostrvljana koji su u četvrtak podigli blokade da spreče timove Lekara bez granica i pripadnike vojske da dođu do spaljenog kampa.

Neuspeh EU

Bez obzira ko je izazvao požar u Moriji - očajni migranti zbog karantina, lokalni Grci nezadovoljni prisustvom migranata na ostrvu ili slučajnost pošto nesreća samo čeka u takvim mizernim uslovima - za ovu tragediju je u svakom slučaju odgovorna Evropa od Brisela do Berlina, Budimpešte, Varšave i Atine, ocenjuje kolumnista Blumberga (Bloomberg) Andreas Klut (Kluth).

Ta situacija je posledica jednog od najgorih s duge liste neuspeha Evopske unije - nesposobnosti da popravi svoj pokvareni izbeglički sistem, ističe se u rubrici "Mišljenja" na Blumbergu. Već godinama je jasno da će migracije iz siromašnih i ratom razorenih regiona na Bliskom istoku i u Africi biti jedan od najvećih izazova EU. Ali većina članica EU u koje se ne može stići čamcima, odbija da prihvati migracije kao svoj problem.

Posle disfunkcionalnog "dablinskog sistema" po kojem migranti moraju da traže azil u prvoj zemlji EU u koju uđu, odgovor je bio očigledan - prihvatanje migranata i raspodela po članicama, ističe Klut, ali i navodi da takav sistem nikada nije zaživeo usled sabotaže mađarskog premijera Viktora Orbana i drugih nacionalističkih vlada kao u Poljskoj i Austriji.

Zato je, prema navodima kolumniste Blumberga, uveden nezvanični režim migracije - članice su pokušale da odbiju migrante otažavajući im život na mestima kao što je Morija što je moguće više neprijatnim uslovima na ivici pravno nehumanih.

Ipak, izdvajati Grčku ne bi bilo fer. Ako su evropski izbeglički kampovi pakao, to je zato što Evropa implicitno želi da budu takvi. Zato su požari kao na Moriji neizbežni, kao i izbijanje bolesti, nasilja i svakog drugog oblika ljudske mizerije. Ako EU ne izvrši pritisak na svoje sabotere, počevši s Orbanom, da popravi svoj sistem za migrante, ići će iz jedne humanitarne katastrofe u drugu i postepeno će diskreditovati svaku pretenziju da je zajednica "vrednosti", u kom slučaju se postavlja pitanje kakav je smisao EU.

Buđenje savesti?

Scene uništavanja i očajanja u spaljenom izbegličkom kampu u Moriji snažno podsećaju da evropska migrantska kriza zapravo nikada nije okončana, piše Obzerver (The Observer) u uredničkom komentaru i ističe da bi ta tragedija trebalo da posrami Evropu i natera je da deluje.

Odgovor članica EU i njenih suseda kao što je Velika Britanija, uz neke izuzetke, opet je bio sramno neadekvatan, ocenjuje sestrinski nedeljnik lista Gardijan (The Guardian), dodajući da je potrebno trajno rešenje za pitanje migranata.

Da požar nije uništio veći deo kampa Morija, izvesno je da bi Evropa nastavila da žmuri na skandal na svom pragu. Ipak, ocenjuje Obzerver, prizori male dece i siromašnih porodica kako spavaju na otvorenom bocnuli su savest, makar za sada i humanitarne organizacije se nadaju da će ova katastrofa biti trajna prekretnica.

Nemačka je opet bila predvodnik u nuđenju pomoći kao i tokom izbegličke krize 2015. Napravljeni su planovi za prebacivanje 400 maloletnika u 10 evropskih zemalja, od čega 150 u Nemačku. Evropska komisija je navela da će 1.600 ljudi biti privremeno smeštano na trajektu, dok je na istoj lokaciji na Lezbosu obećan veći i moderniji centar. To su, međutim, privremene mere i mnogi lokalni stanovnici i migranti se protive novom kampu umesto spaljenog. Ali, kao i ranije, političke prepreke na nacionalnim nivou sprečavaju obuhvatnije rešenje.

Dok je nekoliko nemačkih regiona i gradova ponudilo prihvat izbeglica, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (Horst Seehofer), inače kritičar politike otvorenih vrata za migrante koju je zastupala kancelarka Angela Merkel, rekao je da fokus treba da bude na pružanju pomoći na terenu. Takva obazrivost, ističe Obzerver, odražava zabrinutost za obnovu antiimigrantskog raspoloženja koje je ojačalo ekstremno desne populiste i ultanacionaliste, ali takođe odražava neuspeh podeljene EU da se dogovori o zajedničkoj politici za migrante i azil na osnovu deljenja odgovornosti.

XS
SM
MD
LG