Dostupni linkovi

Istorijski ekonomski pad Brazila, propalo 11 godina truda


Brazilija

Brazil je u danas objavio da je imao rekordni pad bruto domaćeg proizvoda od 9,7 odsto u drugom ovogodišnjem tromesečju zbog pandemije, čime je ušao u recesiju, iako je masovni program pomoći sprečio veću štetu.

Te brojke koje je objavio Zavod za statistiku (IBGE) gore su od prognoza analitičara za ekonomski dnevnik "Valor", koji su prognozirali pad od 9,2 odsto u toj zemlji sa 212 miliona stanovnika, drugoj po broju umrlih u svetu od COVIDA-19, posle Sjedinjenih Država.

Od početka januara do kraja marta, najveća ekonomija Latinske Amerike pala je za 2,5 odsto, po revidiranoj računici objavljenoj danas.

"BDP je sada na istom nivou kao i krajem 2009. godine, usred međunarodne finansijske krize", navodi se u saopštenju IBGE.

Po tom institutu, smanjenje je rekordno u industrijskom sektoru (-12,3 odsto) i sektoru usluga (-9,7 odsto).

Ipak, pad je niži od 11,1 odsto, prvobitno predviđenih u maju, delom zahvaljujući velikoj pomoći Vlade, posebno isplatama najsiromašnijima, čime je ublažen kolaps potražnje.

Zahvaljujući toj pomoći, Brazil je uspeo da relativno ublaži šok u poređenju s podacima za drugi kvartal drugih latinoameričkih zemalja kao što su Meksiko (-17,1 odsto), Čile (-13, 4) ili razvijene zemlje poput Velike Britanije (-20,4 odsto), Španije (-18,5) ili Francuske (-13,8 odsto).

Analitičari očekuju oporavak u trećem kvartalu (+ 5,4 odsto), a Ministarstvo ekonomije procenjuje da će smanjenje aktivnosti tokom cele 2020. godine iznositi 4,7 odsto. Analitičari koje je konsultovalo nedeljno istraživanje Centralne banke "Focus" nešto su manje optimistični (-5,28 odsto).

Od aprila, brazilska država odobrava po 600 reala (110 dolara) svakog meseca, što ponekad može da dostigne i 1.200 reala, za 66,4 miliona Brazilaca - gotovo trećinu stanovništva, posebno najsiromašnijih koji zavise od neformalne ekonomije.

Mere pomoći, koje takođe uključuju smanjenje nameta ili ukidanje poreza, državu koštaju više od 500 milijardi reala (77 milijardi evra) ili 7,3 odsto BDP-a predviđenih za 2020. godinu.

Brazilski ekonomski institut Fondacije Getulio Vargas predviđa da se javni dug penje sa 75,8 odsto na 96 odsto BDP-a.

Ubrzo po objavljivanju podataka o BDP-u Vlada je danas najavila četvoromesečno produženje dodatka za najsiromašnije, ali u polovini iznosa (300 reala, 55 dolara) što bi moglo uticati na oporavak privrede.

Ultradesničarski predsednik Brazila, Žair Bolsonaro, više puta je umanjivao značaj pandemije koja je u Brazilu odnela više od 121.000 života i kritikovao sanitarne mere koje su preduzimali guverneri saveznih država.

Brazilska ekonomija je ušla u recesiju dok se već borila za oporavak od istorijske krize 2015. (-3,5 odsto) i 2016. (-3,3 odsto).

XS
SM
MD
LG