Dok je kod kuće pod sve većim pritiskom najvećih protesta tokom svojih 26 godina na vlasti, 65-godišnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko se takođe suočava s teškim iskušenjima na međunarodnoj pozornici, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Autoritarni Lukašenko je pokrenuo oštru akciju koristeći šok bombe, blokadu interneta, brutalnu silu, masovna pritvaranja i živu municiju protiv demonstranata koji su izašli na ulice da protestuju zbog, kako navode, krađe na nedavnim predsedničkim izborima.
Lukašenko je već napadan zbog svoje loše reakcije na pandemiju korona virusa, ali se, posle nedelje kada su beloruske vlasti nasilno suzbile demonstracije a glavna Lukašenkova rivalka na izborima Svetlana Tihanovskaja pobegla u Litvaniju, zemlja nalazi u dubokoj krizi.
Kako se protesti šire zemljom, sve dublje sučeljavanje kod kuće stvara geopolitičku zavrzlamu Lukašenku‚ beloruskim susedima iz Evropske unije i Rusiji, kao i velikim silama poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine, dok svi oni traže način da ostvare svoje interese a da istovremeno spreče da situacija u Belorusiji eskalira u dublje nemire.
"(Lukašenko) se bori na svim frontovima kao nikada dosad, kako na domaćem tako i na međunarodnom terenu", rekao je za RSE Najdžel Guld-Dejvis (NIgel Gould Davies), bivši britanski ambasador u Belorusiji i stariji saradnik Međunarodnog instituta za strateške studije (International Institute for Strategic Studies).
Prekretnica
Lukašenko je tokom godina na vlasti učvrstio reputaciju političkog preživljavanja – kolebajući se između Moskve i Zapada da bi poboljšao strateški položaj Belorusije, dok je poslednjih godina prihvatio kineski uticaj i investicije kako bi dobio prostor da odbije Rusiju.
Kineski predsednik Si Đinping bio je prvi lider koji je Lukašenku čestitao na pobedi na spornim izborima i ponudio podršku, premda je Peking ostao uzdržan tokom rasprostranjenih demonstracija i njihovog brutalnog suzbijanja.
EU je suočena sa snažnim pozivima da uvede sankcije i Unija je navela da preispituje odnose s Lukašenkovom vladom.
SAD su takođe izrazile duboku zabrinutost zbog rezultata izbora. Nemiri u Belorusiji usledili su pošto je Vašington obnovio diplomatske odnose posle deceniju duge pauze i istaknute februarske posete američkog državnog sekretara Majka Pompea (Mike).
Za Rusiju, postizborni nemiri dolaze posle perioda rasta tenzija između Minska i Moskve oko ruskih zajmova, subvencionisanih energenata i napora Kremlja da dalje integriše Belorusije preko sporazuma o Saveznoj Državi. Mada je ruski predsednik Vladimir Putin čestitao Lukašenku na "pobedi" na izborima, njegova izjava je implicirala uslove za podršku Rusije i Moskva traži načine da dobije prednost nad oslabljenim Lukašenkom kojem je očajnički potrebna pomoć.
Time je dugogodišnja međunarodna igra beloruskog lidera pod ogromnim napregnućem dok pritisak na njega kod kuće i dalje raste, sa štrajkovima u velikim fabrikama i drugim kompanijama.
"Sada je situacija drugačija nego ranijih godina. Belorusko društvo je na prekretnici", rekla je za RSE Katerina Šmatina, naučna saradnica Beloruskog instituta za strateške studije u Viljnusu. "Lukašenko se sve više može oslanjati samo na represiju kod kuće, zbog čega je izolovan i ranjiv u inostranstvu".
Igranje na kinesku kartu
Kina je sve veća politička i ekonomska sila u Belorusiji, kako Minsk sve više gleda na Peking kao izvor zajmovi i investicije, dok se takođe dodvorava Kini za političku podršku.
Pored toga što je Si prvi strani lider koji je ponudio podršku Lukašenku posle izbora, prvi nastup beloruskog predsednika nakon glasanja bio je na velikom investicionom projektu u kojem je kineska državna kompanija CITIC konstrakšn (CITIC Construction) generalni izvođač radova.
To je urađeno s očiglednom namerom, rekla je za RSE Olga Kulai, ekspertkinja iz Minska za odnose Kine i Belorusije.
Kulai je rekla da je nastup trebalo da pokaže da Lukašenko uživa naklonost Pekinga i da će Kina nastaviti da bude važan partner Belorusiji u budućnosti.
Poslednjih godina, kineski novac je finansirao nove puteve, fabrike, železničke veze s Evropom i prostranu industrijsku zonu na periferiji Minska koja je već privukla više od milijardu dolara investicija 56 stranih kompanija, uključujući kineske tehnološke džinove Huavei (Huawei) i ZTE .
Belorusija se takođe pozicionirala kao važna lansirna rampa na pragu EU za kinesku inicijativu za Pojas i put i sve se više okreće pokroviteljstvu Pekinga koji je prošle godine otvorio kreditnu liniju od 15 milijardi dolara Razvojnoj banci Republike Belorusije.
Međutim, zbog Lukašenkovih akcija protiv mirnih demonstranata, Belorusija bi mogla biti manje privlačan partner za Kinu.
"To zaista podriva značaj Belorusije za Kinu", rekla je Kulai. "Peking je praktičan partner i traži stabilnu zemlju koja se integriše (u) svetski ekonomski sistem, a posebno u strukture EU – što Belorusija sada nije. To je haos kod kuće, ali takođe haos za spoljne odnose".
Savijen ali ne i slomljen
Dok se smanjuje strateška vrednosti Belorusije za Kinu a EU razmatra čvrst odgovor, Rusija se nada da iskoristi trenutni haos.
Minsk i dalje veoma zavisi od Rusije, pošto je Moskva najveći kreditor Minska, a ključni beloruski izvoz potiče od proizvoda napravljenih od subvencionisane ruske nafte. Belorusija je takođe članica Evroazijske ekonomske unije i Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti koje predvodi Rusija.
Međutim, veze Belorusije i Rusije iako bliske, i dalje su disfunkcionalne.
Moskva je počela da podiže cene energenata 2018. godine da bi ih eventualno izjednačila s tržišnim cenama, a Lukašenko je povremeno zauzimao čvrst stav prema Kremlju, pozicionirajući se u zemlji kao bedem nasuprot pokušaja Rusije da podrije suverenitet Belorusije i njene veza sa Zapadom.
Tokom kampanje za predsedničke izbore beloruske vlasti su tvrdile da su uhapsile 33 ruska plaćenika privatne vojne kompanije Vagner grupe, navodno poslata da izazovu destabilizaciju.
Usred sadašnjih protesta i pretnji Lukašenkovoj kontroli vlasti, Kremlj je zabrinut zbog porasta nasilja i podržava beloruskog vođu, dok gleda kako da pojača pritisak za cilj Moskve da dalje integriše Belorusiju u Rusiju kada se situacija smiri.
"Putin je zabrinut da je Lukašneko isuviše slaba i da je u situaciji iz koje ne može dobro da izađe, pa će Rusija biti spremna da se umeša na ovaj ili onaj način", rekla je za RSE Tatjana Stanovaja, ekspertkinja Moskovskog Karnegi centra koja je osnovala R.Politik za politički konsalting. "U Kremlju znaju da će Lukašenko u budućnosti morati više da se osloni na njih, pa žele da ga vide labog ali ne i slomljenog kako bi zadržali što više uticaja".
Ali tačno koliko će Lukašenko moći da ustupi pred željama Moskve ostaje da se vidi. Beloruski predsednik je poslednjih godina promovisao beloruski jezik i identitet, dok su raniji pokušaji razvijanja Savezne Države dve zemlje naišli na otpor u narodu.
"Ako Lukašenko ostane na vlast, on će biti oslabljen, ali to ne znači da će Rusija uspeti da mu nametne svoj put", rekao je za RSE Majkl Karpenter (Michael Carpenter), bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane SAD i bivši direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost. "Ako ništa drugo, ovaj izliv građanskog aktivizma znači da će morati da bude oprezan i da ne može da se skroz savije".
Traženje odgovora
Brz razvoj situacija na terenu u Belorusiji ne ostavlja puno lakih opcija, dok zvaničnici EU i SAD traže kazneni odgovor na proteste, a snažne akcije Minska protiv demonstranata nailaze na široke kritike.
Ministri spoljnih poslova EU sastaće se 27. i 28. avgusta u Berlinu i mogli bi da pripreme nove mere protiv Minska koje bi evropski lideri odobrili na samitu u Briselu 24. septembra. Predsednici Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske takođe su ponudili da posreduju s Lukašenkom u nastojanju da se deeskalira situacija.
Ako bi EU uvela sankcije Belorusiji zbog sadašnjeg kršenja ljudskih prava, to bi označilo kraj pokušaja obnavljanja odnose s Minskom koje je počelo 2016. godine, kada su sankcije ukinute posle oslobađanja grupe političkih zatvorenika. SAD se suočavaju sa sličnim problemom, pošto su ublažile svoje sankcije i nedavno odobrile postavljanje novog američkog ambasadora u Minsku, gde je poslednji ambasador služio 2008. godine.
Obnavljanje odnosa je delomično došlo usled pozicioniranja Minska kao neutralnog bedema ambicijama Moskve posle nelegalne ruske aneksije Krima i rata na istoku Ukrajine 2014. godine.
Guld-Dejvis je, međutim, rekao da na takav stav treba gledati sa sumnjom.
"Uvek je postojala ekstremna granica koliko daleko je Lukašenko spreman da ide ka Zapadu", rekao je on. "Zapad je dovoljno dugo izigravan i nema smisla dozvoliti Lukašenku da igra na karte koje imaju malo ili nikakvog značaja".
Prvobitne sankcije su uvedene posle beloruskih predsedničkih izbora 2010. godine, kada je takođe bilo masovnih hapšenja i široke represije vlasti. Posle prekida odnosa sa Zapadom, Belorusija se približila Rusiji, kojoj se okrenula za političku i ekonomsku podršku.
Karpenter, koji je tokom tog perioda bio u Beloj kući u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da treba da usledi "veoma čvrst odgovor sa sankcijama i zamrzavanjem imovine koji ciljaju sam režim", ali nije pozvao na sankcije po sektorima koje bi mogle naneti štetu široj populaciji i primorale Minsk da "traži pomoć drugde".
"Ovog puta moramo obaviti bolji posao pravljenjem razlike između stanovništva i vlade", rekao je Karpenter koji je trenutno izvršni direktor Pen Bajden centra za diplomatiju i globalno angažovanje (Penn Biden Center for Diplomacy and Global Engagement) i spoljnopolitički savetnik predsedničkog kandidata demokrata Džoa Bajdena (Joe Biden).
"Takođe moramo da se više angažujemo", dodao je on. "Ne možemo samo da uvedemo sankcije zemlji i da zaboravimo na njih".
