Dostupni linkovi

Bivši predsednici i premijeri Poljske bojkotuju izbore tokom pandemije


Bivši poljski predsednik Leh Valensa

Trojica bivših predsednika Poljske i šestoro premijera sa svih strana političkog spektra najavili su danas da neće glasati na predsedničkim izborima u maju dok još traje epidemija korona virusa jer tehnički glasanje poštom neće moći da se organizuje tako da izbori budu slobodni i fer, prenosi Beta.

"Glasanje poštom u ovakvoj formuli i vremenu kako to predlaže vladajuća stranka to su pseudoizbori. Nećemo u njima učestvovati. Nadamo se da će isto učiniti i kandidati i birači koji dele našu brigu za demokratsku budućnost Poljske", naveli su u zajedničkom otvorenom pismu bivši predsednici Leh Valensa, Aleksandar Kvašnjevski i Bronjislav Komorovski i šestoro premijera od levice do desnog centra.

Svi živi prethodnici sadašnjeg predsednika Andžeja Dude i šestoro bivših premijera upozorili su da izbori ne mogu biti slobodni i fer u situaciji kada se Izborni zakon menja tik uoči glasanja.

Te izmene o glasanju poštom nije prihvatio ili odbio Senat poljskog parlamenta, ali Poljska pošta, kojoj je umesto Izbornoj komisiji, povereno da organizuje glasanje, već štampa listiće.

"Ne daju garancije da će svi birači dobiti glasačke listiće. Otvaraju mogućnost glasanja umesto nekog drugog. Ne garantuju da je glasanje tajno. Onemogućavaju građanima stvarnu kontrolu poštenja izbora. Organizovanje u toku pandemije izlaže riziku živote i zdravlje građana", obrazložili su bivši predsednici i premijeri zašto su to za njih samo pseudoizbori novog šefa države.

U otvorenom pismu su takođe upozorili da poljski Ustav predviđa vanrednu situaciju elementarne nepogode na osnovu koje se izbori odlažu, a očuvan je kontinuitet vladanja.

"Pandemija na teritoriji cele zemlje jeste očigledno vanredna situacija elementarne nepogode", napisali su predsednici i premijeri.

Bivši predsednik Kvašnjevski je ranije za televiziju Polsat objasnio da se vanredna situacija uvodi ;recimo kada su poplave i tada bi izbori sasvim sigurno bili odloženi na jesen, a trenutna situacija je, iako to vlada konzervativne stranke Pravo i Pravda ne želi da proglasi, zaista nešto kao epidemiološke poplave.

Održavanje izbora u maju, iako su još na snazi mere restrikcija zbog epidemije virusa COVID19, forsiraju vladajuća stranka Pravo i Pravda i njen lider Jaroslav Kačinjski, pošto njihov kandidat, sadašnji predsednik Andžej Duda, ima šanse da u maju pobedi već u prvom krugu, dok su mu na jesen, kada birači više osete ekonomske posledice epidemije i mera, šanse neizvesne.

Kako im se kao bumerang ne bi vratilo to što teraju Poljake na birališta u vreme epidemije, vladajući konzervativci su u Sejmu parlamenta gde imaju komotnu većinu, izglasali 6. aprila izmene Izbornog zakona kako bi izbori za šefa države bili 10. maja održani glasanjem poštom bez otvaranja birališta.

Te izmene još nisu prošle kroz gornji dom, gde se senatori priklanjaju tome da ih odbace, između ostalog i stoga što glasanje poštom u jeku epidemije neće moći da se organizuje za mnoge Poljake u dijaspori.

Da ovakvi neće biti u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima upozorila je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, a i na vlast i na opoziciju apelovala je uticajna Poljska katolička crkva da se dogovore kako da organizuju zaista slobodne izbore koje kasnije neće moći da ospori svako.

Pravila izbora menjaju se ni mesec dana pred same izbora koji su zakazani za 10. maj, odgovornost za izborni proces oduzima se Državnoj izbornoj komisiji i predaje ministarstvu koje nema nikakvo iskustvo sa organizacijom izbora, a novi propisi omogućavaju predsednici Sejma poljskog parlamenta da menja datum održavanja izbora, neke su od glavnih zamerki OEBS-a.

Analiza OEBS-a upozorava da ovako organizovani izbori mogu da proizvedu utisak da izmene zakona služe određenim političkim interesima, a birači mogu da konstatuju da izborni zakon nije ništa drugo do instrument u rukama vladajuće stranke.

XS
SM
MD
LG