Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) odbacio je mogućnost da Ankara traži finansijsku pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uprkos mogućim teškim posledicama pandemije u zemlji čija je privreda i pre izbijanja korona virusa bila opterećena problemima izazvanim predsednikovom politikom, pišu svetski mediji.
"MMF nije na našoj agendi"
Erdoanov portparol Ibrahim Kalin rekao je u nedelju da Turska ne planira sporazum s MMF-om, preneo je Rojters (Reuters), ukazujući da Ankara razmatra opcije za finansiranje koje bi ublažile ekonomske posledice širenja korona virusa.
"MMF nije na našoj agendi", rekao je Kalin, pojašnjavajući da u planovima nije ni kredit ni novi "stend baj" aranžman s MMF-om.
Komentar Erdoanovog portparola je, kako navodi Rojters, usledio pošto je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva u četvrtak rekla da je ta organizacije u "veoma konstruktivnom angažovanju s celim članstvom, uključujući i Tursku".
Zvaničnici su prošle nedelje za Rojters rekli da Turska razgovora o valutnom aranžmanu s američkim Federalnim rezervama i da razmatra i druge opcije za finansiranje, posle zabrinutosti da bi smanjene rezerve strane valute mogle omesti turski odgovor na pandemiju. Iako su SAD i Turska saveznici u NATO, ukazuje agencija, dve zemlje su se poslednjih godina sporile u nizu pitanja.
Osetljivost pitanja stranog finansiranja odražen je, kako ukazuje Rojters, skokom vrednosti lire pošto je Georgijeva rekla da njena organizacija razgovara i s Turskom. Zbog želje da se lira stabilizuje prošle godine, centralna banka je intervenisala na tržištu, što je dovelo do smanjenja rezervi.
U Turskoj je do ponedeljka zabeleženo 56.956 zaraženih i 1.198 smrtnih slučajeva. Zbog širenja korona virusa vlasti su, ukazuje Rojters, u petak uveče uvele dvodnevni policijski čas za veći deo zemlje.
Dvodnevna zabrana kretanja je, međutim, najavljena samo dva sata ranije, što je dovelo do paničnog i masovnog odlaska ljudi u kupovine i kršenja pravila o fizičkom distanciranju, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu (Sulejman Soylu) je u nedelju podneo ostavku posle oštrih kritika na njegov račun. Erdoan je u ponedeljak odbio da prihvati ostavku ministra, koji je isprva rekao da je uveo dvodnevnu zabranu kretanja po "instrukcijama" predsednika, ali je potom u nedelju rekao da prihvata "punu odgovornost za sprovođenje tih mera".
Neadekvatne rezerve
Odbijanje Ankare da se okrene MMF-u usledilo je pošto je kriza korona virusa podstakla spekulacije da će Erdoan, čija zemlja ima ograničene rezerve strane valute i velike spoljne finansijske zahteve, morati da odustane od svog zaveta da nikada više neće tražiti pomoć te organizacije, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
I pre krize korona virusa, kako ukazuje britanski list, turska privreda se još oporavljala od posledica valutne krize 2018. posle recesije i skoka u nezaposlenosti, a sada mora da se bori s pandemijom Covid-19 i posledicama globalne recesije i bega globalnih investitora ka bezbednim ulaganjima, čime su desetine milijardi dolara povučene s tržišta u razvoju.
Turske rezerve, koje su i pre krize smatrane neadekvatnim, dodatno su pale poslednjih nedelja. Ukupne rezerve u stranim valutama, uključujući zlato, bile su na 89,6 milijardi dolara na početku aprila, dok u narednih 12 meseci dolazi na naplatu 172 milijardi dolara rata duga.
Mada je Turska razgovarala s drugim zemljama iz Grupe 20 o privremenoj zameni valuta među centralnim bankama (swap line) kako bi ojačala svoje zalihe čvrstih valuta, takvi dogovori zasad nisu postignuti, ukazuje Fajnenšl tajms.
Jedan od vodećih turskih ekonomista Refet Gurkajnak (Gurkaynak) upozorio je u nedelju da će potrebe Turske za stranom valutom značiti da eventualno neće imati puno izbora nego da se okrene MMF-u, ne samo da dobije dugoročno finansiranje u stranoj valuti, već i radi sprovođenja preko potrebnih ekonomskih reformi.
Tabu opcije
Dok Turskoj preti opasnost da ostane bez rezervi strane valute kada njena privreda podleže recesiji usred pandemije Covid-19, jedino pitanje za Erdoana jeste koji ekonomski tabu će prekršiti, ističe Blumberg (Bloomberg), ukazujući da ideje koje su do pre par meseci delovale kao anatema za turskog predsednika sada dobijaju na zamahu.
Poslednji put kada je MMF pomogao Turskoj 2001. finansijska kriza je zbrisala s vlasti celu generaciju turskih političara i utabala put za Erodoanov uspon. Traženje pomoći od MMF-a bi bio preokret za Erdoana koji je više puta ponovio da je Turska "zatvorila to poglavlje", ukazuje Blumberg, uz ocenu da bi uslovi koji idu uz paket MMF verovatno okončali Erdoanov pristup rast po svaku cenu.
Uprkos istoriji nekontrolisane inflacije u Turskoj, ekonomisti su spominjali i mogućnost štampanja novca kako bi pomoglo podsticajima potrebnim za osnaživanje rasta. Postoji i mogućnost uvođenja kontrole kapitala, što je prema analitičarima mač s dve oštrice budući da se time očajno potreban kapital tera van zemlje. Turski zvaničnici su ranije tvrdila da to nije opcije čak dok su se mučili da stabilizuju privredu.
Stigma prve dve mogućnosti možda bledi pošto je turska ostala bez mnogo opcije, navodi Blumberg, konstatujući da se, dok najdublja mirnodopska recesija od 1930. zahvata globalnu ekonomiju, širom sveta menjaju pravila na načine koji su ranije bili skoro nezamislivi.
Ipak, cena da se ništa ne radi mogla bi biti daleko najveća, ocenjuje Blumberg. Ako vlasti iscede rezerve toliko da više ne mogu braniti liru, Turska bi, kako kažu analitičari, mogla da dođe u opasnost depesijacije koja bi posebno oštetila kompanije zavisne od spoljnjeg finansiranja.
Međutim, dodaje se u tekstu, Turska je uglavnom sama kriva za svoje probleme, pošto su Erdoanovi zahtevi za snižavanjem troškova pozajmljivanja podrili poverenje Turaka u liru i podstakli dolarizaciju turske privrede.
"Najgori nagoni za preživljavanje"
Pandemija Covid-19 uhvatila je spuštenog garda vlade širom sveta, ali je Erdoan, tokom godina političkog i ekonomskog lošeg upravljanja, svoju zemlju doveo možda u najranjiviju poziciju od svih država u razvoju, ocenjuju u Forin polisiju (The Foreign Policy) direktor programa za Tursku u Fondaciji za odbranu demokratija Ajkan Erdemir (Aykan) i Džon Lečner (John A. Lechner) postdiplomac s odeljenja za međunarodnu politiku univerziteta Džordžataun (Georgetown).
Ako Erdoan bude insistirao na ponavljanju svojih grešaka iz prošlosti, naneće Turskoj ekonomsko rasulo s finansijskim i geopolitičkim posledicama koje će opstati daleko posle pandemije, navodi se u tekstu. Turska u poređenju s razvijenim zemljama ima mali broj doktora po stanovniku. Na primer, Italija ima dva puta više lekara i tri puta više medicinskih sestara po stanovniku, a da stvar bude gora, posle neuspelog puča, među 150.000 otpuštenih državnih službenika je bilo i 15.000 zdravstvenih radnika.
Prazni turski koferi su jedan od razloga što je Erdoan mogao da najavi tek anemičan plan podsticaja od 15 milijardi dolara, što je 1,5 odsto BDP-a Turske i daleko manje od takvih programa drugih zemalja, navodi se u Forin polisiju i ukazuje da je ostavši bez mnogo oruđa, predsednik pribegao "donatorskoj kampanji", tražeći pomoć od građana, dok postoje izveštaji da se od državnih službenike traži da se odreknu dela plata, što će teško odbiti u strahu od otpuštanja u sledećoj rundi Erdoanovih čistki.
Dvostruka kriza – finansijska i zdravstvena – istakla je Erdoanove "najgore nagone za preživljavanjem", ocenjuju Erdemir i Lečner, navodeći da je na početku pandemije nestao iz medija, ostavljajući ministra zdravlja da komunicira s javnošću i verovatno da prihvati krivicu. S druge strane, zabrinut za dobar rad opozicionih gradonačelnika u Ankari i istambulskim opštinama, Erdoan ih je kritikovao za neodobrene kampanje sakupljanja donacija i blokirao lokalne račune za pomoć stanovnicima tih gradova.
Dok izbegava krivicu za broj umrlih, Erdoan vidi korona virus kao još jednu priliku da konsoliduje moć uvođenjem drakonskih mera, ocenjuju autori teksta.
Krajem mata, više od 400 ljudi je privedeno pod optužbama za "pokušaj podsticanje nemira" zbog objava na društvenim mrežama, dok je osam novinara saslušano zbog izveštavanja o korona virusu. Erdoanovi postupci u ranijim političkim i ekonomskim krizama obećavaju nove restriktivne političke mere, zaključuje se u tekstu u Forin polisiju.