Usred krize globalne pandemije korona virusa, 20. godišnjica otkako je Vladimir Putin prvi put izabran za predsednika Rusije 26. marta 2000. protekla je većinom nezapaženo. Dugi intervju državne novinske agencije TASS s Putinom, za koji se očekivalo da će biti objavljen u 20 delova do velikog datuma, tiho je odložen zbog loših ocena posle 17 segmenata, beznadežno nadmašen događajima koji su prigrabili naslove u medijima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Za blogera i autora filmova Artjoma Kruglova, taj datum je bio još jedan dan na poslu koji opisuje kao "arheološko kopanje" po Putinovom malo poznatom usponu na vlast.
"Jedan sloj je skinut i dokumentovan", rekao je za ruski servis RSE-a, "a onda krećemo na sledeći. Na površini imamo Putinovu zvaničnu biografiju... Ali ako kopate dublje, nađete drugi sloj, a zatim treći."
Od 2015. godine, Kruglov vodi sajt Putinizam kakav jeste koji pokušava da dokumentuje skrivene stranice biografije moćnika, od mladosti u sovjetskom Lenjingradu do ranih dana u KGB-u i do njegovih navodnih veza s ruskim zloglasnim strukturama organizovanog kriminala. Kruglov je takođe preoblikovao veliki deo svojih istraživanja kao seriju video izveštaja na Jutjubu (YouTube) koji su imali više od 1,3 miliona pregleda.
Kopanje po arhivama
Kruglov je pet godina prolazio kroz memoare i intervjue s policijskim istražiteljima, agentima bezbednosnih službi, članovima organizovanih kriminalnih bandi i drugima da bi sastavio priču kako je mladi grubijan postao dominantna figura u ruskoj modernoj istoriji. Te informacije često su mu omogućavale da čita između redova Putinovih zvaničnih biografija, uključujući "U prvom licu" (2000.) i dvotomnu autorizovanu biografiju Olega Blockog iz 2001. godine "Putin: Životna priča".
"Ako uzmete sve što je Blocki prikupio, pokazaće se da je Putin osoba s puno kompleksa", rekao je Kruglov. "Srami se svog porekla; ne voli žene… Odrastao je u antisocijalnom, antihumanom okruženju, u kriminalnom svetu kod Nekrasovske pijace, jedanom od najkriminalizovanijih delova celog grada (Lenjingrada). U tom kraju su mu se rugali i tukli ga."
Putin je, naglasio je Kruglov, bio proizvod "posleratnog sovjetskog Lenjingrada".
"Njegova unutrašnja brutalnost potiče iz takvog detinjstva," dodao je. "I to je pojačano godinama provedenim u KGB-u."
Kruglov posebno skreće pažnju na Leonida Usvjacova, prvog Putinovog trenera borilačkih veština 60-ih. Usvjacov je takođe trenirao Arkadija Rotenberga, koji je i dalje jedan od Putinovih najbližih poverenika i jedan od najbogatijih ruskih oligarha.
Usvjacov, kriminalac recidivista koji je proveo 20 godina u sovjetskim zatvorima, bio je, prema rečima Kruglova, kriminalni "autoritet" poznat kao "Ljonja Sportista".
"On je za Putina i Rotenberga u suštini bio drugi otac ", rekao je Kruglov, ukazujući da Putin u biografiji "U prvom licu" nekoliko puta s poštovanjem govori o Usvjacovu.
"Usvjacov je bio Jevrejin koji je pljačkao druge Jevreje koji su emigrirali u Izrael (i morali da prodaju svoju imovinu)", rekao je Kruglov. "To je bila njegova kriminalna specijalnost."
Međutim, on je svoje veze u svetu sporta iskoristio da Rotenberg bude primljen u Lenjingradski institut za sport, a Putin na Lenjingradski državni univerzitet.
"Ljonja je ubijen u nekom podrumu u obračunu 1994.", rekao je Kruglov. "Čak sam se malo sažalio nad njim. On bi se danas potpuno uklopio u Putinov panoptikon – ne bi bio gori ministar sporta od Vitalija Mutka ili završavao državne tendere gore od Rotenberga. Ili bi podjednako dobro mogao da radi u Ujedinjenim nacijama kao (Vladimir) Safronkov."
Putinova 15-godišnja karijera u KGB-u (1975-90) zaista ga je oblikovala kao ličnost, dodao je Kruglov. U svojim zvaničnim izjavama Putin je uvek govorio da je obavljao nespecifikovani "kontraobaveštajni posao". Takođe je rekao da je "specijalista za komunikaciju s ljudima" i da je učestvovao u "akcijama protiv disidenata".
Vladimir Usoljcev-Gortanov, koji je s Putinom delio kancelariju dok su bili stacionirani u Drezdenu u Istočnoj Njemačkoj, u svojim memoarima 2003. napisao je da je Putin "radio u Lenjingradu za Petu upravu", što je bilo odeljenje KGB-a za borbu protiv "ideoloških diverzija".
"Volodja je počeo svoju karijeru u najgroznijem delu KGB-a – Petoj upravi ", rekao je Kruglov. "Naslednik tog odeljenja je sada u Centru E (odeljenje za borbu protiv ekstremizma u Federalnoj službi bezbednosti – FSB – nasledniku KGB-a) i izmišlja slučajeve protiv... lažnih 'kontrarevolucionarnih organizacija'".
Prema Kruglovom istraživanju, Putinov glavni posao u KGB-u u lenjingradskim godinama bio je "regrutovanje stranaca koji su dolazili u Sovjetski Savez i sovjetskih državljana koji su komunicirali sa strancima ili odlazili u inostranstvo".
Čvrsta valuta i slatke zamke
To je bila moćna pozicija za željnog mladog Putina.
"Rad sa strancima često je značio korišćenje kriminalnih i antisocijalnih elemenata – prostitutki oba pola, menjača novca i spekulanata s čvrstom valutom", rekao je on. "Radili su s preprodavcima ikona i antikviteta, s krijumčarima. Sa svakim koji bi nekako mogao da 'upeca' stranca ili obezbedi informacije o njemu."
"Rad u tom odeljenju bio je dobra prilika za upoznavanje ljudi iz sovjetske sive ekonomije i različitih kriminalnih krugova", dodao je on.
Kada je Putin premešten u Moskvu sredinom 90-ih, veza između FSB-a i Izmajlovske kriminalne grupe već je bila čvrsta, rekao je Kruglov. U to vreme grupu je vodio veteran iz afganistanskog rata Anton Malevski, koga Kruglov opisuje kao "potvrđenog rasistu" koji je napravio veze s poznanicima u FSB-u kako bi oterao kavkaske, a naročito čečenske kriminalne grupe iz Moskve.
Predsednik Boris Jeljcin je 1993. u okviru napora da oslabi bivši KGB, elitnu jedinicu specijalnih snaga Vimpel stavio u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Odmah se 600 dobro obučenih agenata za specijalne operacije našlo na ulici", rekao je Kruglov, ukazujući da su mnogi elitni agenti KGB-a bili uvređeni zbog mogućnosti da budu podređeni "policiji".
"Malevski je pronašao posao za mnoge od tih nezaposlenih", nastavio je Kruglov. "Osnovano je nekoliko 'privatnih bezbednosnih firmi' koje su bila zajednička preduzeća Izmajlovskog klana i FSB-a."
Kada je Putin 1998. postao direktor FSB-a "nasledio je sve to od svojih prethodnika", rekao je Kruglov. Samo dva meseca po preuzimanju funkcije, Putin je vratio jedinicu Vimpel pod FSB.
Izmajlovski klan je i dalje "najmoćnija kriminalna organizacija u Rusiji", i, kako je rekao Kruglov, i dalje je povezan s Centrom za specijalne operacije FSB-a (TsSN).
"Već 20 godina dobijaju svoje dividende", rekao je on, dodavši da je, dok su druge mafijaške strukture u Rusiji oštećene pod Putinom, Izmajlovski klan procvetao.
"Moramo istinu pogledati u oči", zaključio je Kruglov. "Rusijom upravlja kriminalno-bezbednosni režim najgore moguće vrste. Oni su natopljeni krvlju, krađama i zločinima. I sve ih povezuje zajednička prošlost. Postoji čak i šala "kriminalne bande koje su 90-ih osvojile vlast sada sve plaše vraćanjem 90-ih".