Spor oko odgovora na pandemiju korona virusa jedan je od razloga zbog kojih je kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju parlament uskratio poverenje, ali kritičari kažu da je ulogu u tome imala i američka diplomatija, piše Njujork tajms (NYT).
Ovaj list navodi da je Vlada Kosova prva koja je pala zahvaljujući delom i krizi izazvanoj širenjem korona virusa.
Kurti će ostati vršilac dužnosti do formiranja nove vlade, ali nakon jučerašnjeg glasanja u parlamentu Kosovo ostaje bez snažnog vođstva u trenutku kada većina vlada drugih zemalja pokušava da proširi svoja oblašćenja u borbi protiv pandemije, dodaje NYT.
List piše da su rezultat glasanja pozdravile SAD čije su diplomate vršile snažan pritisak na Kurtija od kako je njegova vlada stupila na dužnost, zbog toga što se protivio nekim apsektima američkog mirovnog plana za region.
Odluku su, međutim, osudile Francuska i Nemačka koje su u zajedničkom saopštenju navele da je obaranje vlade nesmotreno tokom pandemije.
"Kosovu je potrebna stabilna i potpuno funkcionalna vlada da se suoči sa krizom", navodi se u nemačko-francuskom saopštenju.
List podseća da je nepoverenje Kurtijevoj vladi delom posledica svađe njegove partije sa manjim koalicionim partnerom oko uvođenja restrikcija u svakodnevni život građana na Kosovu zbog epidemije korona virusa.
Kurtijevi koalicioni partneri podržavali su uvođenje vanrednog stanja čime bi veća ovlašćenja pripala Kurtijevom političkom rivalu Hašimu Tačiju koji, kao predsednik Kosova, u redovnim okolnostima ima cremonijalnu ulogu u političkom životu.
Ali, kako navodi NYT, glasanje u Skupštini Kosova takođe je skrenulo pažnju i na diplomatiju administracije predsednika SAD Donalda Trampa na Balkanu.
Iako je korona virus bio glavni povod za pokretanje inicijative, pad Kurtijeve vlade, izazvan je i mnogo dubljim neslaganjem oko načina rešavanja višedecenijskog spora Kosova i Srbije. U raspravi je Kurti, dugogodišnji aktivista ostao na suprotnoj strani i od Tačija i od Trampove administracije, navodi NYT.
"To je vrlo jasna posledica igre koju Amerikanci trenutno igraju", rekao je bivši izaslanik EU na Kosovu Volfgang Petrič.
Kampanja bombardovanja pod vođstvom Amerike pomogla je Kosovu da se oslobodi vlasti Srbije 1999, ali balkanski susedi nikada nisu potpisali konačni mirovni sporazum, dodaje NYT.
List podseća da je Srbija s uspehom izlobirala kod desetak zemalja da ne priznaju nezavisnost Kosova a da je Kosovo zauzvart uvelo takse na robu iz Srbije što je njenoj privredi nanelo štetu.
Amrički dnevnik navodi da je i pre dolaska Kurtija na vlast Trampova administracija pokušala je da okončai spor tako što će posredovati u postizanju dogovora između Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kao put ka konačnom rešenju SAD su podsticale Kosovo da ukine takse kao gest dobre volje prema srpskoj vladi, a nadajući se brzom dogovoru, američke diplomate su čak raspravljale o nekad nezamislivoj ideji razmene teritorija, alarmirajući evropske čelnike koji su se bojali da bi taj korak mogao ponovo pokrenuti etnički sukob.
Ali, nakon što je u februaru formirao svoju koaliciju Kurti je odmah radio na usporavanju tog procesa i time se suprotstavio Vašingtonu, piše list.
U strahu da je Tači potajno možda već pristao na podelu Kosova, Kurti se pozavo na svoje ustavno pravo da vodi pregovore sa Beogradom umesto Tačija i da zadrži takse kao sredstvo za održavanje pritiska na vladu Srbije.
Kurti je time došao u direktan konflikt sa Tačijem i specijalnim izaslanikom predsednika SAD Ričardom Grenelom, dodaje list.
Kako bi prisilile Kurtija da ukine takse, SAD su zamrzle više miliona dolara pomoći Kosovu, a sin predsednika SAD, Donald Tramp Junior javno se složio sa američkim senatorom koji je predložio povlačenje američkih mirovnih snaga sa Kosova, podseća list i dodaje da je to preplašilo Kosovare, koji američko vojno prisustvo vide kao vitalnu garanciju bezbednosti zemlje. NYT dodaje da su i bivši Kurtijevi koalicioni partneri naveli pritisak SAD kao jedan od razloga za povlačenje iz njegove vlade.
"To je neka vrsta 'Rambo' diplomatije", rekao je Petrič. "Srušiće demokratski izabranu vladu kao kolateralnu štetu", dodao je on.
