Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Korona virus povećao pritisak na Ukrajinu da sprovodi reforme


Da li je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upropastio šanse da sprovede značajne reforme?

Ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom prošle godine je duvao vetar u leđa.

Posle njegove ubedljive pobede u aprilu sa 73 odsto osvojenih glasova, bio je prvi predsednik koji je imao većinu u ukrajinskom parlamentu kada je njegova stranka Sluga naroda počistila rivale na parlamentarnim izborima tri meseca kasnije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Time je dobio mandat i moć da izgura dugo očekivane reforme koje su smatrane neophodnim za privlačenje investicija i unapređenje privrede koju podrivaju korupcija i rat sa separatistima na istoku zemlje koje podržava Rusija.

Postojala je potencijalno snažna prepreka u Igoru Kolomojskom, uticajnom metalskom i bankarskom tajkunu koji je podržao uspon Zelenskog na vlast. Mnogi su se plašili da će novi predsednik biti u obavezi prema tom tajkunu.

Brzi skok napred na početak marta 2020. godine, kada je nagli potez Zelenskog produbio te strahove.

Komičar koji je postao predsednik neočekivano je smenio šest meseci star kabinet na čelu s premijerom Oleksijem Hončarukom, odmah izazvavši bojazan da je okrenuo leđa reformama koje su potrebne za 5,5 milijardi dolara zajma od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Smenjeni su članovi kabineta koji su mesecima intenzivno radili na zemljišnoj reformi i bankarskim propisima koji su uslovi za dogovor s MMF-om. Među planiranim projektima je bio zakon koji bi blokirao Kolomojskog – koji je izrazio prezir prema MMF-u – da povrati svoje finansijsko sredstvo Privatbank, koji je država preuzela 2016. posle pomoći od više miliona dolara.

Onda je došao korona virus.

Bez puno upozorenja, pandemija Covid-19 izazvala je najgoru globalnu ekonomsku krizu u više od deset godina, povećavajući potrebe Ukrajine za gotovinom radi pomoć građanima i preduzećima pogođenim ekonomskim posledicama korona virusa, dok ju je istovremeno praktično isključila s međunarodnog tržišta obveznica – čime pomoć MMF-a deluje neminovna.

Odjednom, deluje da smena vlade – u koja su imali poverenje zapadni pomagači Ukrajine i zbog čega su potencijalni investitori, posmatrači i zagovornici reformi u Ukrajini odmahivali glavama u neverici – nije mogla doći u gori čas.

"Vlada je 4. marta još uvek osećala da je u divnoj situaciji. Mislila je da može pozajmljivati koliko hoće (od međunarodnih investitora)", rekao je na veb konferenciji 20. marta Anders Aslund, analitičar u Atlantskom savetu (Atlantic Council), tink-tenku sa sedištem u Vašingtonu.

S globalnim širenjem pandemije Covid-19, Ukrajini će sada možda trebati 10 milijardi dolara, rekao je Aslund i dodao da Kijev neće imati "drugog izbora" osim da pristane na uslove MMF-a.

Neuspeh u postizanju dogovora bi bio poguban, kažu ekonomisti.

"Stvarno loš tajming"

Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije (Institute of International Finance) u Vašingtonu, rekla je da je takav moguć scenario "dvostruki udarac" koji će verovatno gurnuti ukrajinsku privredu u recesiju kasnije ove godine.

"Novac odlazi sa svih tržišta u povoju zbog virusa, ali će nepostizanje sporazuma s MMF-om za Ukrajinu biti mnogo gore ", kaže Evgenija Slepcova, ekonomistkinja iz Oksford ekonomiks (Oxford Economics) iz Londona. Ona je rekla da je promena u vladi imala "stvarno loš tajming".

"Osim ako stvarno nisu poludeli, nemaju drugog izbora nego da potpišu ugovor s MMF-om", kaže Slepcova.

Sumorna perspektiva izgleda da povećava mogućnost da Kijev preduzme mere potrebne da uveri MMF-a.

Denis Šmigal, koji je na mestu premijera zamenio Hončaruka, rekao je 18. marta da vlada nastavlja pregovore o zajmu od 5,5 milijardi dolara, dok je šef centralne banke Jakiv Smoli rekao da traži dodatna sredstva od MMF-a za pomoć u borbi protiv posledica korona virusa.

Ukrajina je do 21. marta imala 47 potvrđenih slučajeva zaraze, manje od svojih suseda, ali su zabeležena tri smrtna slučaja. Uvela je stroge mere u nastojanju da obuzda širenje korona virusa, među kojima su praktično zatvaranje granice, dok su u mnogim gradovima i zatvorene sve prodavnice koje nisu neophodne.

Povećavanje potrošnje za pomoć pojedincima i industrijskim sektorima da prevaziđu krizu povećaće budžetski deficit Ukrajine, kao i njenu potrebu za kreditom u vreme kada su kamatne stope na njeno međunarodne zaduživanja skočile na dvocifrene iznose.

Odnos državnog duga Ukrajine prema njenom bruto domaćem proizvodu (BDP) – što je ključni pokazatelj finansijske održivosti neke države – znatno je poboljšan, pošto je s oko 81 odsto u 2016. pao na ispod 60 odsto prošle godine. Ali s velikim udelom duga u dolarima, ukrajinska grivna brzo slabi, dok će sa znatno većim deficitom na horizontu, taj odnos biti povećan.

Ukrajinske devizne rezerve takođe bi mogle doći pod pritisak. Rezerve te zemlje dostigle su višegodišnji maksimum od gotovo 27 milijardi dolara u februaru, što je ekvivalentno s nešto više od četiri meseca uvoza, rekla je Slepcova. Tri meseca pokrića uvoza smatra se minimalnim bezbednim nivoom.

Dok će vrednost uvoza zemlje na mesečnom nivou opadati zajedno s cenom nafte, koja je poslednjeg meseca izgubila polovinu svoje vrednosti, rezerve bi mogle da se smanje dok centralna banka prodaje dolare za podršku grivni.

Ribakova je u decembru prognozirala smanjenje deviznih rezervi Ukrajine od sedam milijardi dolara u 2020. godini, pod njenim "negativnim" scenarijom ekonomskog razvoja koji nije uključivao sporazum s MMF-om.

"Teško da se razume"

Zelenski je smenio vladu zato što ekonomski rezultati nisu dovoljno snažni. Taj potez je delom bio navođen željom da se preokrene pad rejtinga u anketama, ali su i zapadni i ukrajinski zagovornici reformi upozorili da je pogrešan i nepotreban.

Mada je ukrajinska industrijska proizvodnja oslabila krajem prošle godine, drugi pokazatelji su ulivali poverenje: troškovi zaduživanja su značajno smanjeni, inflacija je opala, devizne rezerve su povećane, a plate realno porasle.

"Investitorima je vrlo teško da razumeju razloge promene i tajming", kaže Ribakova.

Morgan Vilijams (Williams), predsednik Poslovnog saveta SAD-Ukrajina, lobi grupe iz Vašingtona, kaže da su promene u vladi i odlaganje reformi zaustavile neka strana ulaganja. Očekivalo se da će zemljišna reforma pokrenuti ekonomski rast u poljoprivredno snažnoj Ukrajini.

Promenom u vladi 4. marta otišao je Hončaruk, za kojeg neki posmatrači kažu da je možda razgnevio Kolomojskog par dana ranije zahtevom da se smeni menadžer državne kompanije za kojeg se verovalo da ima podršku tajkuna. Među reformistima u smenjenom kabinetu bili su takođe ministarka finansija Oksana Markarova, koja je imala dugogodišnje odnose s MMF-om, i ministar ekonomije Timofije Milovanov koji je obrazovan u SAD.

Generalni tužilac Ruslan Rjabošapka, kojeg su njegove pristalice smatrale borcem protiv korupcije, smenjen je sledećeg dana. Svo četvoro tih zvaničnika imalo je poverenje pristalica Kijeva na Zapadu.

Ukrajina je u decembru, posle višemesečnih razgovora, postigla preliminarni sporazum s MMF-om o zajmu od 5,5 milijardi dolara i mnogi su očekivali da će dogovor biti zaključen do kraja marta.

Međutim, dve strane navodno nisu postigle dogovor u vezi s bankarskom reformom koja bi sprečila pokušaje Kolomojskog da povrati Privatbank.

Tajkun je u maju 2019. za Fajnenšl tajms (The Financial Times) rekao da Zelenski treba da odbije program štednje MMF-a.

Ribakova kaže da ne vidi sporazum s MMF-om "ni blizu zaključenja".

Vilijams kaže da je, posebno s pandemijom korona virusa koja je povećala finansijske pritiske na Ukrajinu, vreme da Zelenski zagrize metak. "Imao je sve što mu je trebalo. Imao je svu moć koju je mogao poželeti, ali nisu uspeli da urade reformski posao", kaže on. "Vreme je da predsednik prestane da priča i da počne da radi."

XS
SM
MD
LG