Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prkos nagrađivanog iranskog režisera uprkos nalogu da ide u zatvor


Režiser Mohamad Rasulof, dobitnik Zlatnog medveda u Berlinu za film "Nema zla" govori preko video poziva dok njegova ćerka Baran Rasulof drži telefon na konferenciji za novinare 29. februara posle dodele nagrada

Ubrzo posle osvajanje najviše nagrade na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, iranski režiser Mohamad Rasulof mogao bi završiti u zatvoru zbog svog rada, koji su iranski pravosudni zvaničnici označili kao "propaganda protiv države", piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

On, međutim, odbija da ustukne.

"Dajem sve od sebe, a trud je ono što čoveka čini srećnim i zadovoljnim, osećaj da ste odani sebi, a ne [oruđe] vladajuće represije", rekao je Rasulof za radio Farda RSE-a u nedavnom telefonskom intervjuu iz Teherana.

"Ne znam šta će budućnost doneti i ne brinem se zbog toga", rekao je 48-godišnji režiser, koji je poslednju nagradu dobio za svoj film "Nema zla".

"Ono što znam jeste da nisam voljan da po svaku cenu snimam filmove", rekao je on. "Dajem sve od sebe da pravim filmove koji mi se sviđaju."

Iranski filmski stvaraoci suočeni su sa strogim pravilima cenzure. Oni koji pređu "crvene linije" zvaničnika suočavaju se s pritiskom države, dok prikazivanje njihovih filmova nije dozvoljeno u Islamskoj Republici.

Vlasti su optužile Rasulofa da prikazuje mračnu sliku iranskog društva i da podstiče beznađe.

Rasulof je u julu za RSE rekao da iranske vlasti žele da filmski stvaraoci rade kao propagandni agenti za klerikalni establišment i da ponavljaju narative koje je država odobrila.

On je to odbio i pozabavio se osetljivim pitanjima, uključujući smrtnu kaznu koja je suština filma "Nema zla".

Film prikazuje četiri međusobno povezane priče pojedinaca – od dželata do članova porodica žrtava.

Rasulof 29. februara nije mogao lično da primi nagradu Zlatni medved 70. Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Zabranjeno mu je da izađe iz Irana od 2017. godine, kada mu je pasoš oduzet posle povratka s Kanskog filmskog festivala, gde je njegov film "Čovek od integriteta" osvojio glavnu nagradu.

Rasulof je za Radio Farda rekao da je poruka njegove drame jasna i jednostavna: "Uloga pojedinaca u tiranskom društvu s despotskim vođama. Ne možemo sve pripisati vođama kada sami postanemo agenti tiranije. "

Tri dana pošto je osvojio glavnu nagradu u Berlinu, Rasulof je pozvan na izdržavanje jednogodišnje zatvorske kazne koja mu je prošle godine određena zbog sadržaja njegovih filmova, rekao je režiserov advokat Naser Zarafšan.

Zarafšan je 5. marta za AFP rekao da je savetovao svog klijenta da se ne predaje sada zbog izbijanja korona virusa u Iranu, od kojeg je u toj zemlji umrlo više od 100 ljudi a zaraženo više od 3.500 ljudi.

Mohamad Rasulof na Kanskom filmskom festivalu, 19. maj 2017.
Mohamad Rasulof na Kanskom filmskom festivalu, 19. maj 2017.

Iransko pravosuđe saopštilo je da je 54.000 zatvorenika privremeno oslobođeno da bi se sprečilo širenje virusa u često prenatrpanim zatvorima.

Rasulof nije javno komentarisao nedavne pozive da se javi u zatvor, koji su, prema rečima njegovog advokata, stigli SMS porukom.

U intervjuu za časopis Varajeti (Variety) koji je objavljen 2. marta, režiser je rekao da je pre dva meseca obavešten SMS porukom da je žalbeni sud potvrdio zatvorsku kaznu.

"Još uvek proveravam svoj telefon, i dalje čekam drugi tekst koji će me obavestiti kada će ta kazna biti izvršena", rekao je Rasulof.

On je takođe rekao da zabrana putovanja s kojom se suočava "vrlo jasno otkriva netolerantnu i despotsku prirodu iranske vlade".

Rasulof je rekao da su povećane tenzije između Irana i administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) dovele do konzervativne reakcije.

Tramp je 2018. povukao SAD iz nuklearnog sporazuma Irana i velikih svetskih sila i potom vratio oštre sankcije koje su osakatile iransku privredu.

SAD su u vazdušnom napadu 3. januara ubile komandanta Kuds snaga iranske Revolucionarne garde generala Kasema Solejmanija, što je izazvalo zabrinutost da bi mogao eskalirati vojni sukob dugogodišnjih neprijatelja.

"Njegov uticaj na kinematografiju je očigledan", rekao je Rasulof povodom visokorizičnog sučeljavanja.

"Nedavno je na filmskom festivalu Fajr [u Teheranu], polovinu prikazanih filmova u potpunosti finansirala vlast, vlada. Tačnije, vojna investicije koja stoji iza tog fonda", dodao je. "Tako da nezavisna filmska zajednica dobija sve manje i manje".

Usred tenzija, iranske vlasti su pojačale mere protiv neistomišljenika.

U novembru je najmanje 300 ljudi ubijeno u suzbijanju antiestablišmentskih protesta podstaknutih naglim poskupljenjem benzina.

Rasulof je rekao da su filmski stvaraoci poput njega sve više marginalizovani.

"Svaki nezavisni filmski stvaralac, čak i ako sebe smatra veoma subverzivnim, nema drugog izbora nego da radi na projektima koje finansira ovaj vojni i bezbednosni establišment."

U intervjuu za Holivud riporter (Hollywood Rporter), Rasulof je rekao da je ohrabren nedavnim antivladinim protestima.

"To je nezabeleženo", rekao je. "Prvi put među Irancima postoji narodni gnev koji čak ni vlada ne može ignorisati."

Rasulof i još jedan istaknuti iranski filmski režiser Džafar Pahani privedeni su 2010. godine.

Obojica su kasnije osuđena na šest godina zatvora zbog dokumentarca o spornim predsedničkim izborima 2009. i potonjim masovnim protestima. Rasulofova kazna je posle žalbe smanjena na godinu dana zatvora.

Panahi je takođe osuđen na zatvor, ali nije počeo služenje kazne. Vlasti su Panahiju zabranile i da 20 godina snima filmove, mada je uspeo da u Iranu napravi nekoliko filmova koji su osvojili priznanja i glavne nagrade na međunarodnim filmskim festivalima.

XS
SM
MD
LG