Dostupni linkovi

Težak početak evropskog Zelenog dogovora


Švedska aktivistkinja Greta Tunberg na sastanku šefice Evropske komsije Ursula fon der Lajen i evropskih komesara

Predlog zakona Evropske komisije za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine odmah je naišao na kritike zelenih aktivista kao nedovoljno ambiciozan plan, dok se postavlja pitanje jedinstva u Evropskoj uniji potrebnog da bi predlog postao zakon, pišu svetski mediji.

Osnova Zelenog dogovora

Evropska komisija je u sredu objavila planove za svoj prvi klimatski zakon kao osnove Zelenog dogovora Evropske unije koji ima za cilj da Unija bude klimatski neutralna do 2050, piše Asošiejtid pres (Associated Press), ukazujući da Komisija želi da smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte na nulu do sredina veka bude nepovratno i pravno obavezujuće.

Evropska komisija u nacrtu predloga predlaže mehanizam za redovno podizanje ciljeva EU za smanjenje emisija u naredne tri decenije, ali ne i plan da se povećaju ciljevi u smanjenju emisija do 2030. godine, što je naišlo na kritike klimatskih aktivist, koji tvrde da odlaganje ambicioznijeg cilja podriva kredibilitet EU u borbi protiv klimatskih promena.

Komisija je, ukazuje AP, u nacrtu navela samo da će do septembra preispitati trenutni cilj EU za smanjenja gasova s efektom staklene od 40 odsto i ispitati mogućnosti za novi cilj da se do 2030. emisije smanje 50 do 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990.

Ekološka organizacija Grinpis (Greenpeace) ocenila je da će zbog odsustva cilja za 2030. godinu, vladama članica EU "biti izuzetno teško da dogovore novi cilj" pre klimatskih razgovora UN u novembru. Grinpis takođe insistira da cilj smanjenja od 55 odsto za 2030. neće biti dovoljan za ograničavanje globalnog zagrevanja na dva stepena Celzijusa.

Da bi odredila zajedničku politiku i nametnula revidirane ciljeve članicama svakih pet godina od 2023. godine, Evropska komisija planira da usvoji zakon koji može stupiti na snagu ako Evropski parlament i Evropski savet ne budu imali primedbe, ukazuje AP i ocenjuje da taj mehanizam može izazvati zabrinutost među članicama koje zavise od fosilnih goriva i koje moraju reorganizovati svoje privrede da bi postigle cilj do 2050. što su prošle godine dogovorile sve članice EU, osim Poljske.

Kompas ili predaja

Mada se predloženi zakon o zelenom rastu u Briselu vidi kao pokretač ekonomske revolucije kojom će Evropa biti održiva i ispuniti ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma, tinejdžerska aktivistkinja Greta Tunberg (Thunberg) je odgovorila da je to "predaja" pred pretnjom klimatskih promena, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla je da će predlog biti kompas EU u narednih 30 godina koji će voditi ka održivom modelu rasta i "u kamen uklesati evropsku poziciju klimatskog lidera" koji će inspirisati i druge. Međutim, kako navodi AFP, 17-godišnja eko-ratnica je optužila Evropu da se lažno predstavlja kao lider u zaštiti životne sredine.

EU mora prestati da se "pretvara da možete biti klimatski vođa a nastavljati da gradite i subvencionišete nove infrastrukture za fosilna goriva", rekla je u Evropskom parlamentu Tunberg koja je na poziv Fon der Lajen prisustvovala sastanku visokih zvaničnika EU koji su odobrili taj predlog.

Predlog bi Komisiji dao nova ovlašćenja da nameće ciljeve u emisijama nacionalnim vladama, što su pozdravili zeleni i pojedini aktivisti, ali što će, kako ukazuje AFP, skoro izvesno naići na protivljenje među vladama članica i u Evropskom parlamentu koje moraju da ratifikuju predlog.

Kritičari takođe kažu da cilj predloga previše zavisi od tehnologije koja ne postoji i da stvara lažnu nadu da se može rešiti problem klimatskih promena bez žrtvovanja, kao što bi bilo odustajanje od vozila na fosilna goriva ili smanjenje potrošnje. Moli Velč (Molly Welch) iz organizacije Prijatelji Zemlje Evropa kaže da EU kladi na neisprobane tehnologije kao što je usisavanje ugljenika iz atmosfere, dok zapravo treba prestati upotrebu fosilnih goriva.

Politički izvodiv plan

Evropske države su podeljene oko Zelenog dogovora, pošto su zemlje poput Poljske, koje su više zavisne od uglja, tražile duži vremenski okvir i opšti cilj za Uniju u celini, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

S druge strane, 12 članica EU, među kojima su Francuska, Holandija, Španija i Švedska, u utorak je objavilo pismo sa zahtevom da se 2030. postavi kao klimatski cilj što je pre moguće, uoči samita s Kinom u septembru i klimatskim sastankom UN u novembru.

Evropska komisija je predložila rok za septembar 2020. da proceni uticaj potencijalnog smanjenja emisija za 55 odsto, a tek onda da smisli plan kako to ostvariti, ističe list i dodaje da je kao gest ka zemljama poput Poljske, koje su rekle da ne mogu ostvariti postavljen cilj, predlog zakona za cilj postavio neutralnost EU u celini.

Pojedini klimatski stručnjaci su pohvalili plan EU, navodi Njujork tajms i ukazuje na ocenu Kventina Ženara (Quentin Genard) iz briselskog instituta za istraživanje klime E3G da je predlog "smeo", pošto je klimatska neutralnost postavljena kao glavni princip. On je rekao da razume mlade aktivisti, ali da je potreban politički izvodljiv način da se to uradi, i ukazao da je bilo potrebno 14 meseci za dogovor u EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.

Saradnik instituta Brojgel (Bruegela) Simone Tagliapjetra (Tagliapietra) rekao je da je predlog predstavlja prekretnicu, ali da je odgovornost na kraju na nacionalnim vladama koje jedino imaju moć da Evropskoj komisiji daju veća ovlašćenja.

Dok Evropa ne bude spremna…

Izneseni predlog možda treba razumeti kao privremenu meru dok Evropa ne bude spremna za snažnije delovanje, podvlači Rojters (Reuters) u analizi.

Evropska komisija navodi da će "mobilizovati" hiljadu milijardi evra kako bi se do kraja decenije prepolovila emisija štetnih gasova – 503 milijarde evra iz budžeta Evropske unije, 114 milijardi od članica, 279 milijardi evra iz privatnih i javnih investicija i više od 100 milijardi evra u takozvanom "mehanizmu pravedne tranzicije", ali, ocenjuje Rojters, te sume nisu obezbeđene.

Takođe, sami ciljevi EU za smanjenja emisija impliciraju da će za investicije biti potrebno oko 300 milijardi evra godišnje ili ukupno 3.000 hiljade milijardi evra, ukazuje Rojters i ističe da su spomenuti fondovi samo trećina potrebnog novca, pri čemu će i to biti omogućeno samo ako se uključe privatni kreditori.

Postoje jednostavniji načini borbe protiv klimatskih promena, ističe Rojters. U idealnom svetu, Brisel bi postepeno nametao odgovarajuću cenu od oko 100 dolara po toni ugljen-dioksida, čime bi na srednji rok fosilna goriva bila neodrživa, pa bi naftne i slične kompanije bile primorane da ulažu u zelene projekte. Evropske države bi se mogle složiti da ublaže fiskalna ograničenja i da omoguće da zelene investicije ne budu zahvaćene budžetskim ograničenjima nametnutim iz Brisela.

Razlog zašto se to ne događa je isti kao i zašto optimalno ne funkcionišu i druge komplikovane ideje iz Brisela, poput bankarskog Jedinstvenog mehanizma za rešavanje. Sheme EU su, ističe Rojters, uvek komplikovane i bez resursa, jer članice žele da zaštite svoje budžete ili industrije. Ipak, tokom naredne decenije investitori fokusirani na održivost i mlađi glasači sve će više davati pokrića evropskim političarima da budu smeliji, a u međuvremenu, zeleni dogovor EU treba shvatiti ozbiljno – ali ne i bukvalno.

Zaobilaženje politike

Mere EU protiv klimatskih promena su više puta blokirane, pošto članice nisu mogle da se dogovore koliko ti planovi treba da budu ambiciozni, piše časopis Forbs (Forbes), ukazujući da je Poljska već tri puta stavila veto na ambiciozne klimatske ciljeve EU.

Evropska komisija je u sredu predložila zakon za koji misli da može rešiti taj problem, uvođenjem mehanizma za procenu napretka na osnovu savetnika naučnika umesto politike, objašnjava Forbs i ukazuje da Komisija dala sebi mogućnost da ti zahtevi budu stroži bez prolaska kroz uobičajeni zakonodavni proces EU, što podrazumeva odobrenje izabranih predstavnika u Parlamentu EU i Savetu EU.

Izabrani predstavnici bi ipak mogli da blokiraju te odluke, ali samo ako budu imali većinu i u Parlamentu i u Savetu, što će, prema Forbsu biti teško.

Aktivisti, dodaje Forbs, kažu da dobra stvar da se zaobiđu Parlament i posebno Savet, gde zemlje iz istočne Evrope skeptične prema klimatskim promenama, često stavljaju veto na ambiciozne projekte.

Međutim, te institucije će verovatno negodovati zbog izgleda da u budućnosti budu izostavljene iz klimatskih odluka, ukazujući da manjak demokratskih provera u tom procesu, navodi Forbs i citira izjavu jednog izvora iz EU da "nema šanse da to prođe Parlament i Savet".

XS
SM
MD
LG