Predsednik Južnog Sudana i vođa pobunjenika u toj zemlji postigli su dogovor o vladi jedinstva za okončanje višegodišnjeg građanskog rata u kojem je ubijeno skoro 400.000 ljudi a milioni ostali bez domova, premda u najmlađoj i najsiromašnijoj zemlji na svetu preostaju brojni izazove, dok dvojica rivalskih lidera posle više neuspelih pokušaja ponovo nastoje da vladaju zajedno, pišu svetski mediji.
Novi pokušaj za mir
Zaraćene strane u Južnom Sudanu u subotu su obrazovale "vladu jedinstva" s vođom pobunjenika Rikom Mačarom (Riek Machar) kao potpredsednikom zemlje, u najozbiljnijem pokušaju poslednjih godina za okončanje nemilosrdnog rata u kojem je broj ubijenih skoro kao u Siriji, ali za manje vremena, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Dogovor Mačara i predsednika Južnog Sudana Salve Kira (Kiir) usledio je posle dva neuspela pokušaja prethodnih godina koja su završila obnovom rata, ali se, kako ističe američki list, međunarodni pritisak na dvojicu lidera povećao posle isticanja roka za postizanje mira prošle godine. Ključni ustupci napravljeni su prošle nedelje, što je omogućilo dogovor.
Sporazum zavisi od dve ključne tačke, ukazuje Vašington post. Prvi je Mačarov zahtev da Južni Sudan smanji broj saveznih država sa 32 na 10, pošto je, kako smatra lider pobunjenika, Kir ranije povećao njihov broj i povukao granice novih saveznih država tako da pogoduju njegovoj etničkoj grupi Dinka.
Kir je, s druge strane, insistirao da se Mačaru ne dozvoli da dovodi lične bezbednosne snage u prestonicu Džubu u strahu od obnove nasilja koje je potreslo taj grad u julu 2016. kada je propao poslednji mirovni dogovor.
Poslednjih meseci, regionalni lideri iz Ugande, Etiopije i Sudana su se sastajali s Kirom i Mačarom da usaglase dogovor, dok su SAD, koje su imale ključnu ulogu u nezavisnosti Južnog Sudana, uvele sankcije članovima Kirove vlade kako bi mirovni proces napredovao, ukazuje list iz Vašingtona.
'Nova zora'
Južni Sudan je otvorio novo poglavlje u krhkom izlasku iz građanskog rata kada su rivalski lideri obrazovali koalicionu vladu za koju se "mnogi posmatrači mole da ovog puta potraje", piše Asošiejtid pres (Associated Press).
Posle Mačarove zakletve, Kir je objavio "zvaničan kraj rata" i proglasio "novu zoru", dodajući da mir "nikad više neće biti uzdrman" u toj zemlji. On je rekao da je oprostio Mačaru i da traži Mačarov oproštaj, takođe pozivajući njihove etničke grupe Dinka i Nuer da urade isto.
Najmlađa država u svetu ušla je u građanski rat 2013, dve godine pošto se izborila za dugo traženu nezavisnost od Sudana, sukobom pristalica Kira i Mačara, uglavnom po etničkim linijama. Brojni pokušaji za mir su propali, uključujući dogovor kojim je Mačar trebalo da se vrati na mesto potpredsednika 2016, samo da bi mesec dana kasnije pobegao iz zemlje usred novih bitki.
Intenzivni međunarodni pritisak usledio je posle poslednjeg mirovnog dogovora 2018. Papa Franja je prošle godine, ukazuje AP, u dramatičnom gestu ljubio stopala Kira i Mačara pokušavajući da ih privoli da razlike ostave po strani, ukazuje AP. Ceremonija u subotu je počela prikazivanjem te slike kao podsetnika, a dvojica lidera su zahvalila papi.
Kir je na svečanosti u subotu rekao da je s novom vladom jedinstva mir sada "neopoziv", ali je ovo, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse), treći put kako ogorčeni neprijatelji Mačar i Kir pokušavaju da zajedno vladaju dok moraju da izglade mnoge razlike među sobom.
Vođa pobunjenika se vraća na mesto potpredsednika u prelaznoj vladi koja će postojati 36 meseci. Još četiri potpredsednika iz sadašnjeg režima i opozicionih grupa će obrazovati vladu s 35 ministara.
Njih dvojica su počela kao predsednik i njegov zamenik kada je proglašena nezavisnost 2011, ali je, podseća AFP, Kir otpustio Mačara 2013. i potom ga optužio za pokušaj državnog udara, pokrenuvši rat koji je obeležilo etničko krvoproliće između Kirovih Dinka i Mačarovih Nuera.
Mirovni sporazum iz 2016. je vratio Mačara na mesto potpredsednika i prestonicu Džumu, ali je dogovor propao u julu te godine i glavni grad Južnog Sudana je zahvatila brutalna bitka rivalskih vojski a Mačar je bio primoran da pobegne, ukazuje AFP.
Potonji rat je uvukao u sukobe i druge delove zemlje, dok su i druga lokalna sporenje izbila na videlo, ističe agencija, dodajući da je posle šest godina rata ubijeno oko 380.000 ljudi, četiri miliona su napustila svoje domove, dok se više od polovine stanovnika suočava s ozbiljnom glađu.
Stručnjaci UN kažu da su i Kir i Mačar odgovorni za većinu nasilja počinjenog tokom rata, ukazuje AFP. Izveštaj UN objavljen prošle nedelje ističe "predatorske i neodgovorne elite" koje "namerno izgladnjuju" civile, pri čemu je usled korupcije država ostala bez dragocenih resursa dok se nekoliko zvaničnika ekstremno obogatila na uštrb miliona izgladnelih civila.
Izazovi siromašne zemlje bogate naftom
Ako dogovor Kira i Mačara opstane, mogao bi označiti novi početak u najnovijoj zemlji na svetu, pošto je dosadašnji sukob gurnuo Južni Sudan u katastrofalnu humanitarnu krizu, ocenjuje BBC.
Kir je izrazio nadu da će trogodišnji prelazni period do izbora utabati put za povratak izbeglica i interno raseljenih ljudi svojim kućama, ali, kako ukazuje BBC, jedan od izazova koji je dosad otežavao situaciju, jeste međusobna nepoverljivost dvojice lidera koji dolaze iz dve najveće etničke grupe. Od njihovog prvog sukoba 2013, postignuto je više od 10 dogovora i primirja, ali njihova nesposobnost da održe dogovor i da dele vlast, u srcu je sukoba.
Prema Međunarodnom monetarnom fondu, Južni Sudan je prema BDP-u po stanovniku najsiromašnija zemlja na svetu, uprkos ogromnim potencijalima u prirodnim resursima, kao što su plodna poljoprivredna zemlja, zlato, dijamanti i nafta. U većem delu zemlje nema razvijene infrastrukture – u zemlji površine slične Francuskoj ima samo oko 300 kilometara asfaltiranih puteva, dok u većem delu izvan urbanih centara nema struje i tekuće vode.
U Južnom Sudanu je, prema podacima UN, tek trećina stanovništva pismena, a budućnost zemlje dodatno ugrožava i to što, ističe BBC, 70 odsto dece, odnosno oko 2,2 miliona, ne pohađa školu, što je najveći procenat dece van škole u svetu. U zemlji s 12 miliona stanovnika, 4,3 miliona je raseljeno i 82 odsto živi s manje od jednog dolara dnevno.
Uprkos izraženom optimizmu na ceremoniji u subotu, naftom bogata ali siromašna država je suočena s velikim izazovima: bivši borci još nisu integrisani u jedinstvene oružane snage, više od polovine građana Južnog Sudana zavisi od pomoći u hrani, dok je zemljom raširena ekstremna korupcija, ističe Rojters (Reuters).
Piter Martel (Peter Mertell), koji je pisao o istoriju Južnog Sudana, rekao je za Rojters da je obrazovanje vlade jedinstva značajan korak, ali da vojska tek treba da se ujedini, dok brojne naoružane grupe, koje još nisu potpisale mirovni sporazum, treba obuzdati. Povratak izbeglica i ekonomske reforme su takođe ključni za trajan mir, rekao je Džejms Okuk (James) iz Centra za strateške i političke studije u Džubi.
Južni Sudan u prihodima skoro u potpunosti zavisi od nafte, ali je, ocenjuje Rojters, njegovo bogatstvo proćerdano, dok su naftna postrojenja oštećena, pa je proizvodnja pala na 180.000 barela dnevno s 250.000 pre izbijanja sukoba 2013.
Komisija UN za ljudska prava u Južnom Sudanu je prošle nedelje u izveštaju ocenila da je mir i dalje na klimavim nogama, ukazujući da su brojne grupe i dalje naoružane, dok se civili namerno izgladnjuju.
Nova vlada mora brzo doneti plan za ljudska prava, navela je direktorka za Afriku Hjuma rajts voča (Human Rigths Watch) Džehan Henri (Jehanne Henry), i istakla da to uključuje reformu nacionalne bezbednosne službe koja je zloupotrebljavala svoje moći, oslobađanje civila koje su otele naoružane grupe i uspostavljanje suda za rate zločine u saradnji s Afričkom unijom.