Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Istorijska odluka da Aboridžini ne mogu biti deportovani iz Australije


Protest Aboridžina u Melburnu, januar 2018.

Australijski sud doneo je istorijsku odluku da Aboridžini ne mogu biti deportovani iz te zemlje i kada nisu njeni državljani, što bi moglo imati značajne posledice po priznanje prava pripadnika starosedelačkih naroda, pišu svetski mediji.

Specijalne veze

Visoki sud saopštio je Aboridžini ne mogu biti deportovani iz Australije pošto po zakonu imaju specijalan status, ističe BBC, ukazujući da se presuda smatra istorijskim trenutkom za priznanje prvih australijskih stanovnika.

Slučaj je povezan sa žalbom dva strana državljana s aboridžinskim korenima kojima je pretila deportacija zbog njihovih krivičnih dosijea. Rođeni na Novom Zelandu i Papua Novoj Gvineji došli su u Australiju kao deca i imali su stalni boravak u toj zemlji.

Prema, kako navodi britanski servis, kontroverznom australijskim zakonu, stranci moraju izgubiti pravo da žive i rade u zemlji ako su osuđeni na jednu ili više godina zatvora.

U odluci Visokog suda, koju su podržale četiri sudije, dok su tri bila protiv, navodi se da aboridžinski Australijanci "nisu zahvaćeni" ustavnim odredbama o stranim državljanima. "Aboridžinski Australijanci imaju specijalnu kulturnu, istorijsku i duhovnu vezu s teritorijom Australije", pa se po zakonu ne mogu klasifikovati kao "stranci".

Aboridžini nisu priznati u ustavu i Australija nikada nije postigla sporazum sa svojim starosedelačkim narodima, ukazuje BBC i ističe da se presuda, iako će uticati na mali broj ljudi, smatra korakom napred za pravno priznanje starosedelačkih Australijanaca.

Aboridžini su živeli u Australiji najmanje 47.000 godine pre dolaska Evropljana, posle čega su trpeli vekove nasilja i opresije, ukazuje BBC, dodajući da Aboridžini sada čine oko tri odsto australijskog stanovništva, ali da izveštaji pokazuju da su u nepovoljnoj poziciji po nizu kriterijuma, od stope smrtnosti dece i očekivane dužine života, do pismenosti, akademskog uspeha i stope zaposlenosti.

Nova kategorija

Slučaj je veliki poraz za deportaciona ovlašćenja australijskog ministarstva unutrašnjih poslova i značajan razvoj starosedelačkih prava Australijanca, ocenjuje Gardijan (The Guardian).

Odlukom Visokog suda da Aboridžini imaju specijalan status u ustavnom pravu, ističe list, verovatno će imati posledice daleko iznad postojećeg zakona o njihovom postojbinskom pravu na zemlju.

Vršilac dužnosti ministra za imigracije Alan Tadž (Tudge) rekao je da će vlada razmotriti odluku, dodajući da će Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe razmotriti najbolje metode da se ispitaju drugi slučajevi na koje može uticati presuda.

Jedan od sudija je ocenio da bi klasifikovanje osobe aboridžinskog porekla kao stranca bilo "cepanje organske celine društva u paramparčad".

Odlukom da za starosedelačke Australijance ne važe odredbe o strancima, takođe je prepoznata nova kategorija "pripadnika" – nekoga ko nije ni stranac ni državljanin, ukazuje Gardijan.

Tvrda imigraciona politika

Ključna presuda za zaštitu Aboridžina od deportacije narušila je kampanju populističke vlade premijera Skota Morisona (Scott Morrison) za borbu protiv kriminala koju su kritikovali branioci ljudskih prava, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).

Slučaj, koji je, kako navodi američki list, u suštini sukob između australijskog priznanja istorijske nepravde nad prvobitnim stanovnicima i sve većeg modernog neprijateljstva prema ljudima sa strane koji se smatraju pretnjom društvu, prvi je put da su sudovi presudili protiv sve izraženije politike proterivanja dugogodišnjih žitelja koji su osuđeni na najmanje godinu dana zatvora.

Neki advokati kažu da bi presuda mogla pokrenuti osporavanje drugih aspekata vladine imigracione politike, uključujući oduzimanje državljanstva ljudima koji su se borili u stranim terorističkim grupama i deportovanje stalnih rezidenata osuđenih za prekršaje koji čitav život žive u Australiji i imaju supružnike i decu.

Pod Morisonovom konzervativnom koalicionom vladom, odnos Australije prema osuđenim stranim državljanima je na neki način sličan pristupu administracije Donalda Trampa (Trump), ocenjuje Vašington post, dodajući da postoji sličnost i u čvrstoj poziciji prema tražiocima azila.

Komitet UN za ljudska prava je ustanovio da Australija krši Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima držeći tražioce azila u dugotrajnom pritvoru, ukazuje list i navodi da je, prema rečima vladinih zvaničnika, više od 4.700 stranih kriminalaca deportovano iz Australije u poslednjih šest godina.

Sporno pitanje pripadnosti

Visoki sud je doneo istorijsku odluku u procesu za deportaciju državljanina Papua Nove Gvineje Daniela Lava (Love) i Novog Zelanda Brendana Tomsa (Thoms) koji se identifikuju kao australijski Aboridžini, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

To je prvi put da je australijski sud razmatrao da li vlada ima ovlašćenje da deportuje pripadnike starosedelačkih naroda, ali je takođe, kako ukazuje AFP, dotakao sporno pitanje kako je aboridžinstvo definisano zakonom.

Lav je odslužio kaznu zatvora zbog nasilnog napada, dok je Toms bio u zatvoru zbog porodičnog nasilja. Obojica su živela u Australiji otkad su bili deca i imaju po jednog roditelja iz starosedelačkih naroda. Posle presude, međutim, zasad je samo Toms bezbedan od deportacije, dok će Lav morati da pruži dodatne dokaze.

Sud je Tomsa, koji je već priznat kao vlasnik tradicionalne aboridžinske zemlje, prihvatio kao Aboridžina. S druge strane, ukazuje AFP, sudije nisu mogle da se usaglase da li Lav prolazi trostruki test pripadnosti starosedelačkim narodima koji razmatra biološko poreklo, samoidentifikaciju i priznanje iz tradicionalne zajednice.

Njihova pravna zastupnica je rekla da je uverena da će moći da dokaže i status Lava kao prihvaćenog člana aboridžinske zajednice i da ima "biološki dokaz" da je potomak Prvih Australijanaca.

XS
SM
MD
LG