Dostupni linkovi

Trampov bliskoistočni plan kao potez odustajanja od mira


Bilbord premijera Izraela Benjamina Netanjahua s predsednikom SAD Donaldom Trampom pred izraelske izbore u septembru 2019.
Bilbord premijera Izraela Benjamina Netanjahua s predsednikom SAD Donaldom Trampom pred izraelske izbore u septembru 2019.

Američki predsednik Donald Tramp trebalo bi do utorka da objavi plan za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba. Ipak, vreme objavljivanja plana i njegova navodna pristrasnost prema Izraelu dovode u pitanje Trampove motive.

Plan američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, koji bi trebalo da bude objavljen ove nedelje, mogao bi pomoći izraelskom premijeru pred nove parlamentarne izbore u Izraelu, ocenjuju svetski mediji, ukazujući da poziv rivalskim izraelskim liderima na razgovore u Belu kuću takođe može doneti prednost premijeru Netanjahuu suočenom s optužbama za korupciju.

Mirovni plan bez mira

Paradoks predloga Vašingtona, koji bi trebalo da bude objavljen do utorka, je u tome što je reč o mirovnom planu bez mira, ocenjuje agencija Frans pres (Agence France-Presse) i ističe da je velika prepreka planu to što je američki predsednik snažno stao uz Izrael, dok je u više navrata podrivao palestinsku stranu koja smatra da su SAD izgubile status iskrenog posrednika.

Plan, koji je Tramp opisao kao "ultimativni dogovor", nastoji da premosti veliki jaz između Izraelaca i Palestinaca, što decenijama nije uspevalo prethodnim administracijama, ukazuje AFP, podsećajući da je Trampov zet i savetnik Džared Kušner (Jared Kushner) počeo da radi na predlogu 2017. godina u uveliko tajnovitom procesu.

Objavljivanje plana je više puta odlagano, usled ponovljenih izraelskih izbora i problema oko formiranja vlade, pa se postavlja pitanje zašto je najavljeno objavljivanje plana, par meseci pre novih izraelskih izbora, ukazuje AFP i prenosi ocenu Denisa Rosa (Dennis Ross) koji je u prethodnim administracijama radio na mirovnom procesu, da cilj nije postizanje mira, već skretanje pažnje s drugih događaja, kao što su suđenje u Senatu za Trampov opoziv ili optužbe za korupciju protiv Netanjahua.

Aron Dejvid Miler (Aaron David Miller), koji se takođe u prethodnim administracijama bavio palestinsko-izraelskim pregovorima, rekao je da je ovo prva mirovna inicijativa koja nema nikakve veze s Izraelcima ili Palestincima, napredovanjem mirovnog procesa ili pokretanjem pregovora. On je rekao, kako navodi AFP, da Kušnerov tim želi da pokaže da ima neki plan, ali bi s obzirom na američke predsedničke izbore u novembru, plan mogao biti trajno obustavljen.

Tramp možda iznosi plan imajući u vidu evangelističke hrišćane u SAD koji snažno podržavaju Izrael, ali i da pomogne svom prijatelju Netanjahuu koji se bori za politički opstanak dok je suočen s optužbama za korupciju, ocenjuje AFP i ističe da je američki predsednik, umesto da okupi izraelske i palestinski lidere kako bi dobio podršku za plan, u Belu kuću pozvao izraelskog premijera Netanjahua i njegovog rivala na izborima 2. marta Benija Ganca.

Tramp između Ganca i Netanjahua

Bela kuća je prvo najavila da će se Ganc i Netanjahu sastati s Trampom u utorak, ali je Ganc uz sumnje da bi se to moglo videti kao podrška svom rivalu, u subotu saopštio da će se zasebno sastati s predsednikom SAD u ponedeljak, navodi Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Gancova najava održava pažljive napore da održi konstruktivne odnose s američkim predsednikom dok izbegava da se pojavi zajedno s Netanjahuom, ocenjuje američki list, dodajući da će se Ganc vratiti u Izrael do utorka kada će parlament raspravljati o formiranju odbora koji će razmotriti Netanjahuov zahtev za imunitet zbog optužbi za podmićivanja i prevare.

Gancova stranka Plavo belo, čija popularnost uveliko proističe iz poruke da je Netanjahu predugo na vlasti, želi da završi proces o imunitetu pre martovskih izbora, ukazuje Volstrit džurnal. U sadašnjem sastavu parlamenta, Plavo belo ima većinu da odbije Netanjahuov zahtev. S druge strane, Netanjahuov Likud pokušava da odloži proces o imunitetu s nadom da bi novi saziv parlamenta mogao povoljnije gledati na njegov zahtev.

Utorak je takođe poslednji dan kada Trampov tim iznosi svoje argumente na senatskom suđenju za opoziv, ističe list, i ukazuje na ocenu Avigdora Libermana, lidera izraelske sekularne desničarske partije, da je tajming iznošenja plana u Vašingtona "veoma sumnjiv".

Trampovi poslednji potezi su poremetili treću izbornu kampanju u Izraelu u godinu dana, izgleda u korist premijera Netanjahua, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).

I vreme kada je trebalo da se održi sastanak Ganc, Netanjahu, Tramp – na dan kada počinje procedura o Netanjhuaovom imunitetu – i navodno proizraelski mirovni predlog američkog predsednika, smatraju se prednošću za izraelskog premijera i zamkom za Ganca, ukazuje Vašington post koji prenosi ocenu izraelskog lista Harec: "dogovor veka" je postao "poklon veka".

Dok je Netanjahu entuzijastično prihvatio poziv, Ganc je nedavno upozorio Trampa da bi iznošenje predloga usred kampanje bila "velika intervencija" u izbore. Međutim, da je odbio Trampov poziv, ukazuje američki list, rizikovao bi optužbe da odbacuje plan za koji se očekuje da će masovno ići Izraelu, a takođe bi odustao od poželjnog rukovanja u Beloj kući s Trampom, koji je popularan među izraelskim glasačima.

Tramp je u prethodna dva glasanja u Izraelu donosio odluke za koje se smatralo da jačaju Netanjahua, kao pred izbore u aprilu prošle godine kada je priznao suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni, ističe Vašington post, dodajući da Netanjahu ipak nije uspeo da obrazuje vladajuću koaliciju.

Procurili detalji predloga

Izraelski mediji počeli su da objavljuju procurile delove Trampovog predloga koji izlažu takve uslove da bi i izraelska desničarska vlada teško mogla naći način da ga poboljša, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Netanjahu, bez premca u političkim trgovinama, Trampov predlog bi mogao predstaviti kao jedinstvenu priliku, kaže Majkl Koplou (Michael J. Koplow) iz Njujorškog Foruma za izraelsku politiku (Israel Policy Forum). Šalom Lipner, bivši savetnik sedam izraelskih premijere, rekao je da bi eventualno protivljenje Ganca planu, moglo potopiti njegove šanse na izborima, a ako prihvati plan, biće "treća violina Netanjahuu".

Prema procurilim detaljima plana, prenosi Njujork tajms, Izrael bi anektirao strateški važnu Jordansku dolinu, čime bi povećao istočnu granicu s Jordanom. Izrael bi takođe imao suverenitet nad skoro svim postojećim jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali. Pod izraelskom kontrolom bi bio i Jerusalim, uključujući istočni deo grada, gde Palestinci žele da bude prestonica buduće države.

Preduslovi za palestinsku stranu bi bili demilitarizacija Gaze, razoružavanje radikalnog palestinskog pokreta Hamas, prestanak finansiranja terorizma i priznavanje Izraela kao jevrejske države i Jerusalima kao njene prestonice.

Mada je Tramp naveo da su izveštaji o detaljima plana "čisto spekulativni", procurili delovi su bili dovoljni da Palestinci burno reaguju, ističe Njujork tajms, navodeći reakciju zvaničnika Hamasa koji je rekao da će predlog pokrenuti novu intifadu, odnosno pobunu.

Tramp je rekao da veruje da bi plan mogao uspeti i da je "nakratko" razgovarao s Palestincima koji, prema njegovim rečima, imaju mnogo podsticaja da ga prihvate.

Reakcija Palestinaca

Trampov mirovni plan bi mogao polarizovati Bliski istok u koji nastoji da uvede mir, ocenjuje Rojters (Reuters), ukazujući na upozorenje Palestinaca da nijedan plan neće uspeti bez njihove podrške.

Posle Trampovog poziva Netanjahuu i Gancu, portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa rekao je da nije bilo komunikacije s administracijom SAD i da nijedan sporazum neće moći da bude sproveden bez podrške palestinskog naroda i palestinskog liderstva. Portparol Hamasa, koji je vodio nekoliko ratova s Izraelom i koji kontroliše pojas Gaze, rekao je da palestinski narod neće prihvatiti sporazum i da će mu se usprotiviti svom svojom silom.

Politički aspekti Trampove mirovne inicijative su dosad držani u tajnosti, ukazuje Rojters, navodeći da su dosad objavljeni samo ekonomski predlozi koji predviđaju razvojni plan regiona od 50 milijardi dolara, ali su Palestinci i to odbacili zato što ne rešava pitanje okončanje izraelske okupacije.

Izraelsko-palestinski mirovni pregovori su propali 2014. godine, navodi Rojters, dodajući da Palestinci bojkotuju Trampovu administraciju koja je promenila višedecenijsku poziciju SAD prema izraelsko-palestinskom sukobu – odbila je da podrži rešenje dve države što je već dugo međunarodna formula koja predviđa palestinsku državu na teritoriji pod okupacijom Izraela od rata 1967.

Trampova administracija je takođe priznala Jerusalim kao prestonicu Izraela i objavila da Vašington više ne smatra da su izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali "nesaglasna s međunarodnim pravom". Palestinci i veći deo međunarodne zajednice smatraju da su ta naselja nelegalna prema Ženevskoj konvenciji iz 1949. koja zabranjuje naseljavanje teritorija osvojenih u ratu, dok Izrael to osporava, navodeći istorijske, biblijske i političke veze s tom teritorijom, kao i bezbednosne potrebe.

XS
SM
MD
LG