U Skoplju sam kako bi preneo poruku da je budućnost i sudbina Severne Makedonije evropska, te da je moja i namera Saveta Evrope da raspravu s tim ciljem nastavimo u martu, izjavio je novi predsednik Saveta Evrope, Šarl Mišel, nakon sastanka sa makedonskim predsednikom Stevom Pendarovskim u Skoplju.
Mišel je naglasio da će tražiti pregovore sa Severnom Makedonijom, ali da bi Skoplje trebalo da nastavi sa reformama kako bi zemlja ostala na evropskom putu, isto kao što i u EU treba da postigne jednoglasnost oko reforme za proširenje i oko pitanja članstva Severne Makedonije i Albanije.
Naglasio je da će SE predložiti strategiju tri stuba.
„Prvi stub je da se narednih nedelja i meseci fokusiraju na proces reforme modela proširenja i njegove modernizacije. Drugi stub će biti da se ponovo pokrene pitanje Severne Makedonije i Albanije pred Saveta Evrope, jer sam svestan koliko je učinjeno u reformama i koliko im je potrebno da nastave dalje na putu ka EU. A treći stub je da EU usvoji strategiju ulaganja u rast Zapadnog Balkana”, rekao je Mišel.
Vrlo je važno, dodao je, da se ova tri stuba dopune vladavinom zakona i borbom protiv korupcije u zemljama pretendentima za članstvo u EU. Naglasio je da postoji veliko interesovanje EU za Makedoniju.
„Poenta koju želim poslati ovom posetom je da postoji veliko interesovanje za uključivanje EU u procese, da je makedonska sudbina u Evropi i da treba da se nastavi intenzivan dijalog i, naravno, da EU donese jednoglasnu odluku", dodao je Mišel.
Makedonski predsednik Pendarovski zahvalio se svom gostu na podršci težnjama Makedonije ka EU od početka njegovog mandata, a osobito na tom što je posetom prenio i poruku da on i Brisel žele da Severnu Makedoniju vide kao deo EU.
Poseta Mišela usledila je nakon posete novog eurokomesara za spoljašnu politiku Unije Olivera Varheljija, koji je takodje u Skoplju poslao poruku da EU želi Severnu Makedoniju u Uniji.
Nade Albanije i njenog susjeda Sjeverne Makedonije da pokrenu proces pristupanja Evropskoj uniji blokirao je prošle godine francuski predsjednik Emmanuel Macron kada je zatražio reformu procesa za prihvatanje država u blok.
Brisel priprema novu metodologiju pristupa Evropskoj uniji.
- Brisel: 'Integracija Zapadnog Balkana u EU i dalje ključni strateški cilj'
- Mogherini: Dalekosežne posledice ako se odustane od proširenja EU ka Balkanu
Širenje bloka tokom godina zakomplikovalo je donošenje odluka u najvećem svetskom trgovinskom bloku, a svojevrsni zamor od proširenja usledio je nakon što se 10 zemalja pridružilo bloku 2004. godine.
Članstvo u EU, međutim, snažna je pokretačka snaga za demokratske, političke i ekonomske reforme na Balkanu.
