Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Izazovi novog omanskog sultana na nestabilnom Bliskom istoku


Novi sultan Omana Hajtam bin Tarik al-Said prima saučešće od britanskog princa Čarlsa, Muskat, Oman, 12. januar, 2020.

Oman je dobio novog sultana Hajtama posle smrti najdugovečnijeg arapskog vođe, sultana Kabusa koji je neutralnom politikom sačuvao zemlju od regionalnih sukoba i sporova. Među najvećim izazovima novog lidera biće očuvanje dosadašnje politike i ekonomski oporavak.

U vreme dok je Bliski istok pod pretnjom novog sukoba, u Omanu je umro sultan Kabus čija su tiha diplomatija i posredovanje među nepomirljivim rivalima pomagali smirivanju regionalnih napetosti, pišu svetski mediji uz ocenu da će najveći izazovi novog sultana Hajtama biti nastavak politike neutralnosti koja je zemlju poštedela nemira, kao i ekonomski oporavak.

Politika kontinuiteta

Hajtam bin Tarik al-Said, posle imenovanja na čelo zemlje, rekao je da će slediti tihu diplomatiju i politiku zasnovanu na dobrim odnosima s nizom zemalja, među kojima su Saudijska Arabija, Izrael, SAD i Iran, piše Njujork tajms (The New York Times).

Hajtam dolazi na čelo zemlje s 4,6 miliona stanovnika u jugoistočnom uglu Arabijskog poluostrva koja je već dugo ostrvo neutralnosti u regionu koji potresaju verski i politički sukobi, ukazuje list, navodeći da je region sada pod pretnjom novog rata usled povišenih tenzija između SAD i Irana. Upravo je Oman posredovao tajnim pregovorima Vašingtona i Teherana koji su doveli do iranskog nuklearnog sporazuma, a iz kojeg su se SAD povukle pod predsednikom Donaldom Trampom, što je dovelo do povećanja tenzija između dve zemlje.

U obraćanju na omanskoj državnoj televiziji, 65-godišnji sultan Hajtam je rekao da će nastaviti politiku svog prethodnika i rođaka sultana Kabusa da se ne meša u poslove drugih zemlja dok radi na miru između njih.

Novi sultan je brzo izabran posle smrti Kabusa u petak. Prema omanskom zakonu, porodični savet je trebalo nekoliko dana da veća o novom vođi i ako ne bi bilo dogovora onda bi bio otvoren koverat s pismom u kojem je preminuli sultan predložio svog naslednika. Savet je, međutim, u subotu brzo prešao na drugi korak i otvorio kovertu s Hajtamovim imenom.

Pojedine diplomate i poznavaoci prilika sugerišu da je sultanova smrt držana u tajnosti dok nije određen naslednik, ali je brza tranzicija izgleda odagnala brige o mogućim problemima, ističe Njujork tajms i ukazuje na ocene stručnjaka koji kažu da je brza tranzicija poruka kontinuiteta i žiteljima Omana i dugim zemljama koje su možda nadale da će novi sultan usvojiti politiku koja više njima odgovora.

Izazovi novog sultana

Sultam Hajtam suočava se s dvostrukim izazovom kao novi vođa Omana – oporavkom posrnule privede zemlje i očuvanjem politike neutralnosti sultana Kabusa koja je pomogla da zemlja bude izolovana od regionalnih sukoba i diplomatskih sporova, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Kao prvi izazov novog vladara Omana, Volstrit džurnal, navodi porast tenzija između SAD i Irana koji su bili na ivici rata posle ubistva iranskog generala Kasema Solejmanija i iranskog raketnog napada na baze u Iraku s američkim snagama. List ističe da je Oman tradicionalno bio diplomatski most između Teherana i međunarodne zajednice.

Dodatni izazov sultana Hajtama je blokada koju su Kataru 2017. godine uvele druge članice Saveta za zalivsku saradnju – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Bahrein, pod optužbama da Doha podstiče ekstremizam na Bliskom istoku. Tu je takođe i građanski rat koji besni u susednom Jemenu, gde su 2015. Saudijska Arabija i njeni saveznici pokrenuli napade na pobunjenike Hute koje podržava Iran.

Na domaćem terenu Sultan Hajtam se suočava sa slabom privredom, ističe Volstrit džurnal. Njegov prethodnik je zaostalu zemlju na vrhu Arabijskog poluostrva pretvorio u modernu privredu zasnovanu na nafti, ali je Oman bio teško pogođen krahom cena nafte 2015. od čega se još oporavlja. Prošle godine nije imao privredni rast, dok bi ove godine, prema predviđanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), trebalo da ima oko 3,7 odsto, ali i veliki budžetski deficit od 8,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ko je bio sultan Kabus

Sultan Kabus je bio najdugovečniji arapski vladar, popularan ali i apsolutistički monarh tokom čije vlasti su suzbijana drugačija mišljenja, ističe BBC, ukazujući da je u Omanu sultan ne samo glavni donosilac odluka, već istovremeno i premijer, vrhovnog komandanta oružanih snaga, ministar odbrane, ministar finansija i ministar spoljnih poslova.

Skoro pet decenija Kabus je potpuno dominirao političkim životom Omana, ocenjuje britanski servis koji ukazuje da je sa 29 godine 1970. u državnom udaru s vlasti svrgao svog oca Saida bin Taimura, ultrakonzervativnog vladara koji je zabranjivao niz stvari, poput slušanja radija ili nošenje naočara za sunce, ali i odlučivao ko se može venčati, obrazovati ili otići iz zemlje.

Kabus je po preuzimanju vlasti objavio da namerava da uspostavi modernu vladu i da iskoristi novac od nafte da razvije zemlju koja je u to vreme imala samo 10 kilometara asfaltnih puteva i tri škole.

Određeno nezadovoljstvo se pojavilo 2011. tokom Arapskog proleća, ali u Omanu nije bilo većih previranja, mada su hiljade ljudi izašle na ulice tražeći bolje plate, više radnih mesta i okončanje korupcije. Bezbednosne snage su isprva tolerisale proteste, ali su kasnije upotrebile silu - dve osobe su ubijene, dok je desetine demonstranata povređeno. Na kraju su stotine ljudi procesuirane po zakonu koji je kriminalizovao "nelegalna okupljanja" i "uvredu sultana".

Protesti nisu doveli do većih promena, ukazuje BBC, mada je Kabus uklonio nekoliko ministara za koje se smatralo da su korumpirani, povećao ovlašćenja Ustavnog saveta i obećao više radnih mesta u javnom sektoru. Vlasti su posle, prema Hjuman rajts voču (Human Rights Watch) nastavile da blokiraju nezavisne medije, zaplenjuju knjige i deluju protiv aktivista.

Oproštaj i pohvale

Svetski i regionalni lideri, od kojih su mnogi u međusobnom sukobu, sastali su se u nedelju s novim vladarom Omana da izraze saučešće zbog smrti sultana Kabusa čija je tiha diplomatija pomogla smirivanju regionalnih turbulencija, navodi Rojters (Reuters).

Vladari Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji su dugo u sukobu, bili su među zvanicama koje su posetile kraljevsku palatu u Muskatu, kao i ministar spoljnih poslova Irana, koji je kako navodi Rojters, arhineprijatelj saveznika SAD Saudijske Arabije i UAE.

Saradnica Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku (The Washington Institute for Near East Policy) Elana Delozije (DeLozier) rekla je za Rojters da će izazov novog vladara Omana biti da brzo razvije lične odnose sa stranim partnerima i da stavi do znanja da će ostati na kursu dosadašnje spoljne politike.

Britanska vlada je saopštila da su premijer Boris Džonson (Johnson) i princ Čarls (Charles) došli u Muskat da izraze saučešće, kako navodi agencija, ukazujući da je Kabus došao na vlast uz pomoć bivše kolonijalne sile Velike Britanije.

Svetski lideri su odali pošti Kabusu kao mudrom i umerenom lideru, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse)

Američki predsednik Donald Trampa (Trump) je u saopštenju naveo da je Kabus bio prijatelj Amerike koji je radio za mir na Bliskom istoku, dok je Evropska komisija navela da je Kabusova vizija vodila spoljnu politiku Omana zbog koje je ta zemlja bila među najbližim partnerima Evropske unije u regionu zahvaćenom sukobima i tenzijama.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je saopštio da je Kabus bio veliki lider koji je neumorno radio na unapređenju mira i stabilnosti u regionu, dok je ministar spoljnih poslova Irana Mohamad Džavad Zarif na Tvitetru (Twitter) napisao da je smrt Kabusa "gubitak za region".

XS
SM
MD
LG