Libijska međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva (GNA) prihvatila je primirje u Libiji na koje su pozvali Moskva i Ankara, nekoliko sati pošto je to prihvatio njihov rival komandant Kalifa Haftar.
Predsednik Vlade nacionalnog jedinstva – koju priznaju Ujedinjene nacije, Fajez al Saradž, najavio je u saopoštenju da se uvodi primirje od 0,01 u nedelju 12. januara, ističući "legitimno pravo" svojih snaga da odgovore na svaki napad ili agresiju koja bi mogla da dođe od druge strane.
Saradž je rekao da je prihvatio prekid vatre kao odgovor na poziv koji su u sredu uputili predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin.
Nešto pre ponoći libijske istočne snage odane komandantu Haftaru takođe su najavile da će početi da poštuju primirje od 0.01 u nedelju, ne navodeći poziv Moskve i Ankare.
Haftarove snage su, takođe u kratkom saopštenju, navele da će odgovor biti oštar u slučaju kršenja primirja od suprotstavljene strane.
Artiljerijska vatre čula se nešto posle ponoći iz centra Tripolija, gde je sedište GNA, pre nego što je zavladao krhki mir u predgrađu glavnog grada Libije gde se snage GNA od 4. aprila prošle godine suprotstavljaju ofanzivi snaga koje podražvaju Haftara.
Stupanje na snagu primirja usledilo je posle intenzivnih diplomatskih poteza ove nedelje pre svega u Ankari i Moskvi, koji su se nametnuli poslednjih nedelja kao ključni akteri u Libiji.
Erdogan i Putin su u sredu u Istanbulu zatražili uvođenje primirja, a u subotu je Turska zatražila od Rusije da ubedi komandanta Haftara da poštuje primirje.
Ankara je u januaru poslala vojsku kao podršku Vladi nacinalnog jedinstva dok se sumnja da Rusija, koja to negira, podržava rivalske trupe komandanta Haftara.
Haftar ima podršku i Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta.
