Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uprkos pritisku, Belorusija se protivi spajanju s Rusijom


Ljudi mašu zastavama Belorusije na skupu 25. marta 2018. kojim je obeleženo proglašenje nezavisnosti Belorusije od Rusije 1918.

Dvadeset godina posle sporazuma kojim je začet Savez Država koji povezuje Rusiju i Belorusiju, Moskva pojačava napore da obezbedi veći zahvat nad manjom bivšom sovjetskom republikom. Ali u Minsku, malo njih očekuje nešto više od simbolične deklaracije na godišnjicu dogovora 8. decembra – a još manje bi ih pozdravilo spajanje zemlje s ogromnim istočnim susedom.

Njegov potpis pomogao je raspuštanju Sovjetskog Saveza, ali sada veruje da je njegova Belorusija kao rezultat ustupila veliki deo stečene nezavisnosti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Tadašnji beloruski lider Stanislav Šuškevič sastao se 8. decembra 1991. u lovačkoj kući s ruskim i ukrajinskim kolegama na zapadu Belorusije da potpiše sporazuma za raspuštanje Sovjetskog Saveza na samrti i osnivanje labave Zajednice nezavisnih država.

Skoro 30 godina kasnije, 84-godišnji državnik za neuspešnu demokratizaciju Belorusije krivi kaprice čoveka koji ga je nasledio 1994. godine. Predsednik Aleksandar Lukašenko je popustio pod ruskim pritiskom i izgradio ekonomski sistem zavisan od Moskve, zaustavljajući razvoj zemlje tokom četvrt veka njegove vlasti, rekao je Šuškevič.

"U teoriji, Belorusija je danas odvojena od Rusije. Imamo svoje zakone i svoj ustav", rekao je Šuškevič u intervjuu za RSE krajem novembra u svom skromnom stanu u Minsku, u radnoj sobi s policama ispunjenim knjigama, između ostalog, o sovjetskom krahu i foto-albumima koji beleže njegovu političku prošlost.

"Ali u stvarnost, zavisnost od Rusije i dalje je veoma snažna", rekao je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin, kažu analitičari, želi da zavisnost bude još veća, nadajući se da povećanje ekonomskog pritiska može još više uvući Minsk u orbitu Moskve i zemlju, koja leži između Rusije i NATO-a, držati na odstojanju od Zapada.

Šuškevič želi da spreči to.

Ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk (levo), beloruski lider Stanislav Šuškevič (u centru) i ruski predsednik Boris Jeljcin (desno) 8. decembra 1991, posle potpisivanje sporazuma o osnivanju Zajednice nezavisnih država.
Ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk (levo), beloruski lider Stanislav Šuškevič (u centru) i ruski predsednik Boris Jeljcin (desno) 8. decembra 1991, posle potpisivanje sporazuma o osnivanju Zajednice nezavisnih država.

Nade Kremlja – kao i nade Šuškeviča i drugih koji žele manje zavisnosti od Rusije, a ne više – biće na iskušenju 8. decembra, na 20. godišnjicu sporazuma iz 1999. godine kojim je postavljena mapa puta za integraciju Rusije i Belorusije.

Dokument potpisan u Kremlju tog dana stvorio je državnu zajednicu koju je trebalo kompletirati zajedničkim parlamentom, ustavom, vojskom i valutom. A s ostarelim i obolelim Borisom Jeljcinom u poslednjoj godini kao predsednika Rusije, Lukašenko je delovao kao realističan kandidat da bude na njenom čelu.

Ambiciozni projekt okončao je deceniju ekonomskog pada koji je počeo sovjetskim krahom, ali se na kraju ispostavio neodrživim. Belorusija je već obezbedila velike popuste za uvoz energenata iz Rusije i mnoštvom prethodnih sporazuma je bila vezana za Moskvu. Hiljade su izašle na ulice u Belorusiji da protestuju protiv pokušaja povratka u zagrljaj Moskve posle sedam decenije dominacije tokom sovjetske ere. Lukašenko se gnušao daljeg prepuštanja suvereniteta, dok je Jeljcinovo postavljanje Putina za vršioca dužnosti predsednika u poslednjim danima 1999. promenilo pejzaž, što je pauziralo integraciju. Kao politički entitet, zajednica država od tada uglavnom postoji samo na papiru.

Moskva i Minsk su se, međutim, više puta vraćali raspravama o čvršćoj integraciji u okviru državne zajednice, ali s malo stvarnih poteza ka zamišljenoj konfederaciji. Putin je izgleda pročitao Lukašenkov blef na sastanku u Kremlju 2002. godine, predloživši brzu integraciju i izbor jedinstvenog šefa države u martu 2004. godine, ali nagoveštavajući da će beloruski lider u čvršćoj zajednici postati tek nešto više od provincijskog guvernera.

Beloruska ekonomska stabilnost je zasnovana na milijardama dolara de fakto ruskih subvencija koje iznose oko tri odsto BDP-a zemlje, uključujući jeftino snabdevanje sirovom naftom koju Minsk kupuje uz popust i prerađuje je za dalji izvoz petroleumskih proizvoda u Evropu.

I dok vlada nastavlja da subvencioniše glomazne fabrike koje nisu konkurentne posle sloma Sovjetskog Saveza, veći deo privrede je privatizovan bez pojave tajkuna čije bogatstvo i političke veze privlače pažnju u Ukrajini ili Rusiji, gde je ekonomska nejednakost mnogo izraženija nego u Belorusiji.

Sredinom 2000-ih, međutim, sa skokom cena nafte, značajno su porasli troškovi Rusije za nastavak davanja Belorusiji popusta na energente i pritisak je povećavan na Lukašenka da ponudio nešto zauzvrat. Moskva je 2018. uvela takozvani poreski manevar koji će postepeno povećati cene energenata i očekuje se da do 2025. uspostavi tržišne cene za izvoz u Belorusiju. Svetska banka predviđa kao rezultat veliki udarac po belorusku privredu i Lukašenko je sada primoran – više nego ikada – da razmotri popuštanje pod ruskim pritiskom za bližu integraciju u zamenu za nadoknadu za razoran skok cena.

Rasprava o ekonomskoj integraciji je obnovljena ove godine s raširenim spekulacijama da Putin vidi spajanje s Belorusijom kao način da zadrži vlast posle 2024. godine, kada mu ustavna ograničenja na broj mandata onemogućavaju da se ponovo kandiduje.

Prema procurelom dokumentu koji su navodno u septembru potpisale dve vlade, a čiji je sažetak objavio ruski dnevni Komersant, dve zemlje će ujediniti poreske, carinske i bankarske sisteme s mogućnošću stvaranje jedinstvenog energetskog regulatora uoči formiranja nečega što bi se svodilo na konfederaciju do 2022.

Pregovori su, međutim, izgleda preusmereni poslednjih nedelja da postave skromniju mapu putu. Zajednički monetarni i pravosudni sistemi koji su navodno bili na stolu sada su povučeni, kažu analitičari, a Lukašenko je dao više izjava obećavajući da će čvrsto braniti suverenitet Belorusije. S beloruskim BDP-o procenjenim na oko 3,5 odsto ruskog, malo njih veruje da bi on bio ravnopravan partner u bilo kom ujedinjenom sistemu koji bi nastao, a Lukašenko je ranije odustao od ideje zajedničke valute.

U izjavama novinarima 17. novembra, na dan izbora za beloruski čvrsto kontrolisani parlament, Lukašenko je zapretio da će napustiti svaki dogovor o integraciji s Moskvom ako se ne ispune njegovi zahtevi.

"Ako naša osnovna pitanja ne budu rešena – o snabdevanju ugljovodonicima, o otvaranju tržišta – nikakva mapa puta ne može biti potpisana", rekao je on.

Artjom Šrajbman, politički analitičar iz Minska, veruje da su savetnici Kremlja isprva možda videli godišnjicu 8. decembra kao izgovor da predlože plan za Putinovo uzdizanje na mesto lidera zajednice države posle 2024, ali su u međuvremenu odbacili ideju usled otpora iz Belorusije.

"Integracija s Rusijom znači predaju moći Moskvi", rekao je Šrajbman u telefonskom intervjuu. "Lukašenko shvata da potčinjavanje centru znači da bi u svakom trenutku mogao biti uklonjen po nalogu Kremlja".

Analitičari kažu da se ruski predsednik Vladimir Putin nada da povećanje ekonomskog pritiska može još više uvući Minsk u orbitu Moskve
Analitičari kažu da se ruski predsednik Vladimir Putin nada da povećanje ekonomskog pritiska može još više uvući Minsk u orbitu Moskve

Takođe se moraju izboriti s javnim mnjenjem. Ankete u obe zemlje pokazuju da se većina protivi spajanju dve zemlje, dok u Belorusiji protivljenje toj ideji možda raste. Istraživanje nedržavne agencija BAW u avgustu ustanovilo je da 54,5 odsto ispitanih favorizuje uniju s Rusijom nad članstvom u Evropskoj uniji, što je promena od devet odsto u odnosu na istu anketu 2018. Istovremeno, podrška ulasku u EU je povećana s 20 na 25 odsto.

Ruski krvavi ratovi u Čečeniji 90-ih godina su doprineli da perspektiva čvršće unije bude manje prihvatljiva uprkos nostalgiji za sovjetskim vremenom, dok je rusko zauzimanje Krima 2014. i podrška separatistima u ratu na istoku Ukrajine uvećala zabrinutost u Belorusiji o ruskim namerama.

"Moramo biti prijatelji s Rusijom, ali već zavisimo od nje", rekla je u Minsku nekoliko dana uoči godišnjice 8. decembra penzionisana zubarka, čiji sin radi u Rusiji, odbijajući da joj se objavi ime. "Zašto su nam potrebne dodatne integracije?"

Opozicioni aktivista Mikalaj Statkevič na ulazu u svoju kuću blizu Minska: "Koje pravo ima (Lukašenko) da prodaje našu zemlju, našu naciju i našu državu?"
Opozicioni aktivista Mikalaj Statkevič na ulazu u svoju kuću blizu Minska: "Koje pravo ima (Lukašenko) da prodaje našu zemlju, našu naciju i našu državu?"

Mikalaj Statkevič, veteran opozicije i jedan od najotvorenijih kritičara Lukašenka u Belorusiji, predviđa velike proteste ako beloruski predsednik izabere da prepusti moć Rusiji. Između 1996. i 1999. godine, Statkevič je bio koordinator protestnog pokreta koji je uzdrmao zemlju usred razgovora o integraciji s Rusijom, a posle je više godina proveo u zatvoru.

U oktobru 1999. oko 20.000 demonstranta je izašlo na ulice Minska i palilo tekst predložnog dogovora o zajednici. Statkevič je rekao da je potencijal za proteste danas mnogo manji i da je opozicija posrnula. Ali on sugeriše da bi dinamika brzo mogla da se promeni, ako suverenitet bude ugrožen. "Belorusi nisu spremni da odustanu od nezavisnosti", rekao je on.

Statkevič je 6. oktobra ponovo izveo ljude na Trg slobode u Minsku da protestuju protiv bilo kakvih koraka ka čvršćoj integraciji s Rusijom. Misleći na Lukašenka, opozicioni lider je upitao: "Kakvo pravo ima taj čovek da prodaje našu zemlju, našu naciju i našu državu?"

U danima uoči godišnjice 8. decembra održan je niz zvaničnih događaja s ciljem da se promovišu prijateljske veze Rusije i Belorusije. Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je 3. decembra da će se ruski predsednik 7. decembra u Sočiju sastati s beloruskim kolegom da razgovaraju o integraciji.

U govoru u parlamentu 5. decembra Lukašenko – koji je u novembru najavio da će se kandidovati na izborima 2020, čime će izvesno dobiti novi mandat budući da međunarodni posmatrači nijedno glasanje tokom njegove vladavine nisu ocenili kao slobodno i fer – snažno je ponovio svoju odlučnost da štiti belorusku nezavisnost i suverenitet, i rekao da neće potpisati dokumente o integraciji koji štete njenim interesima.

"Upamtite ovo: nisam dete koje je ovde tri, četiri, pet godina. I ne želim da precrtam sve što smo zajedno uradili stvarajući suverenu, nezavisnu državu, da bismo je stavili u kutiju s krstom", rekao je Lukašenko, misleći na kovčeg. "Sve dok sam ja tu, to se neće desiti. Ovo je naša zemlja".

On je ukazao da ključna energetska pitanja tek treba da se reše, ali je rekao da su pregovori o produbljivanju integracije s Rusijom u završnoj fazi i ostavio je otvorena vrata za značajno čvršće privredne veze.

Politički analitičar Šrajbman predviđa ili propast pregovora usled nemogućnosti kompromisa ili što je verovatnije simboličku deklaraciju o uzajamnom prijateljstvu i ambicijama za čvršće veze.

"Ako odluče da ne pokvare zabavu", rekao je povodom godišnjice sporazuma o državnoj zajednici 8. decembra, "potpisaće nešto, s razumevanjem u Minsku da to niko neće ispuniti".

Stanislav Šuškevič u svom skromnom stanu u Minsku: "Ali u stvarnost, zavisnost od Rusije i dalje je veoma snažna".
Stanislav Šuškevič u svom skromnom stanu u Minsku: "Ali u stvarnost, zavisnost od Rusije i dalje je veoma snažna".

Za Šuškeviča, koji je godinama po strani dok dve zemlje nastavljaju da promovišu integraciju i spore se oko stepena suvereniteta koji Belorusija treba da zadrži, poslednja inicijativa će predstavljati još jednu rundu ustupaka Minska.

"Potpisaće dokument koji produbljuje našu zavisnost od Rusije. Očekujem malo do toga", rekao je on. "To će biti još jedno belorusko uzmicanje".

XS
SM
MD
LG