Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Odlazak Moralesa – državni udar ili kraj tiranije


Slavlje na ulicama La Paza posle ostavke predsednika Eva Moralesa

Ostavka predsednika Bolivije Eva Moralesa koji je došao na vlast 2006. na takozvanom roze talasu levice menja ravnotežu snaga u Latinskog Americi. Dok mnogi slave odlazak socijalističkog lidera, drugi strahuju od povratka ere državnih udara koje su nadzirale latinoameričke vojske.

Nagla ostavka bolivijskog predsednika Eva Moralesa pod pritiskom nasilnih protesta i posle otkazivanja podrške oružanih snaga, predstavlja značajan trenutak u Latinskoj Americi gde je nekoliko vlada uzdrmano demonstracijama, dok je latinoamerička levica ostala bez jednog od svojih istaknutih predstavnika, pišu svetski mediji.

Odlazak dugogodišnjeg predsednika

Morales je podneo ostavku u nedelju posle višesedmičnih protesta gnevnog stanovništva koje ga je optuživalo da je podrivao demokratiju kako bi produžio svoju vlast, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Moralesov odlazak je značajan trenutak u nemirima koji su zahvatili Latinsku Ameriku poslednjih meseci, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da je nekoliko lidera u regionu pod pritiskom uličnih protesta, izliva vandalizma i produbljivanja političke polarizacije, što je pojačano lošom ekonomijom i sve većim nezadovoljstvom zbog nejednakosti.

Morales i njegov potpredsednik Alvaro Garsija Linera (Garcia), koji je takođe podneo ostavku, rekli su da se povlače s vlasti da se spreči krvoproliće, ali da nisu uradili ništa loše i da su žrtve udara. "Želim da vam kažem, braćo i sestre, da se borba ovde ne završava", rekao je Morales u televizijskom obraćanju. "Siromašni, socijalistički pokret, nastaviće svoju borbu za jednakost i mir".

Morales je došao na vlast 2006. u okviru levičarskog talasa u Latinskoj Americi i bio je na vlasti duže od ostalih aktuelnih šefova država u Latinskoj Americi, podvlači Njujork tajms, navodeći da je nekada bio veoma popularan, kao prvi starosedelački predsednik zemlje kojom je vekovima upravljala mala elita evropskih potomaka.

Levičarski lider vodio je Boliviju kroz eru ekonomskog rasta i smanjenja nejednakosti, uz podršku Bolivijaca koji su ga videli kao svog pravog predstavnika.

Pod vlašću bivšeg sindikalnog vođe uzgajivača koke, došlo je do promene strukture vlasti – žene čine skoro polovinu Kongresa, dok su starosedelački narodi dobili veći uticaj. Ipak, ukazuje američki list, mnogi Bolivijci su se pred izbore nadali da će izgubiti, dok su zidove prestonice preplavili grafiti na kojima je označen kao "diktator".

Promena ravnoteže snaga

Svrgavanje Moralesa, koji je podržavao autoritarne, levičarske vlade u Venecueli i na Kubi, menja ravnotežu snaga za levicu u Latinskoj Americi, koja je naglo izgubila jednog od svojih najistaknutijih šefova države, ocenjuje Vašington post (The Washington post).

Moralesova ostavka je usledila posle vrtoglavog razvoja događaja u nedelju kada su ga šefovi oružanih snaga i policije pozvali da se povuče, dok je glavni sindikat tražio ostavku ako je to potrebno da se država spasi od vladavine rulje.

Demonstranti su pljačkali i spaljivali kuće zvaničnika Moralesove partije i u makar u jednom slučaju, oteli jednog rođaka, navodi Vašington post, ukazujući da su neredi u nedelju bili vrhunac tronedeljnog nasilja koje je počelo kada su pristalice desnice, gnevne zbog, kako tvrde, izborne krađe, počele da pale glasačke centre. Moralesova ostavka, međutim, nije zaustavila nasilje, pošto su se predstavnici socijalista žalili da je kasno u nedelju uveče opljačkana Moralesova kuća.

Morales i njegovi zvaničnici su rekli da se pritisak svodi na državni udar koji su organizovali njegov desničarski rival na izborima, bivši predsednik Karlos Mesa (Carlos) i drugi opozicioni lideri. Morales je na Tviteru (Twitter) naveo da su policijski zvaničnici tražili njegovo hapšenje, mada je šef policije negirao da je izdat nalog za hapšenje Moralesa ili njegovih ministara. Mesa, međutim, odbacuje da je reč o državnom udaru i hvali narod za "herojski mirni otpor" koji je doveo do "kraja tiranije".

Šokantna brzina kojom je Morales pao, u suprotnosti je s pokušajima u Venecueli da se zbaci predsednik Nikolas Maduro (Nicolas) posle prošlogodišnjih izbora koji se smatraju neregularnim.

Ključna razlika je, prema ocenama analitičara koje navodi Vašington post, podrška vojske koja je odana lideru Venecuele. Maduro nije oklevao da upotrebi silu u Venecueli, gde je više od 100 ljudi ubijeno prošle godine. S druge strane, Morales nije angažovao državnu silu ili pozvao svoje pristalice da se sukobe s opozicijom.

Gubitak latinoameričke levice

Odlaskom Moralesa, latinoamerička levica je izgubila istaknutog člana antiameričkog pokreta koji je došao na vlast na takozvanom roze talasu levičarskih predsednika koji su izabrani ili koji su učvrstili vlast u regionu, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Većina Moralesovih ideoloških kolega, ukazuje njujorški list, otišla je s vlasti ili se suočava s teškim ekonomskim i političkim pritiscima, pre svega autoritarni venecuelanski lider Maduro.

Iako je posle ocene Organizacije američkih država da treba poništiti izbore 20. oktobra zbog neregularnosti, Morales najavio nove izbore radi smanjivanje tenzija, njegovi protivnici su tražili da se povuče i da ne učestvuje na izborima. Na kraju je, navodi Volstrit džurnal, pobegao iz prestonice La Paz i podneo ostavku pošto je komandant oružanih snaga sugerisao da treba da ode s položaja.

Za skoro 14 godina na vlasti, Morales je izgradio snažnu državu koja je kontrolisala Vrhovni izborni tribunal, sudove i druge entitete, dok je povećao svoj uticaj u medijima, ocenjuje Volstrit džurnal. Na izborima 20. oktobra je proglašen pobednikom, iako su prvi podaci iz izborne komisije i nezavisno brojanje glasova ukazali da nije imao dovoljno glasova da izbegne drugi krug u kojem je bivši predsednik Mesa, prema analitičarima i anketama, imao dobre šanse.

I sam put Moralesa do izbora je bio sporan. Morales je prvo hteo da se povuče posle tri mandata, ali je promenio mišljenje i pokušao da promeni ustav da bi mogao da se kandiduje četvrti put. Glasači su to odbacili na referendumu 2016, posle čega je ustavni sud, kako navodi Volstrit džurnal, popunjen njegovim saveznicima, presudio u njegovu korist i ukinuo ograničenje broja mandata.

Vakuum u vlasti i vojska

Bolivija je iznenadno ušla u političku neizvesnost pošto su pored Moralesa, ostavke podneli svi funkcioneri koji po ustavu mogu da preuzmu ulogu šefa države, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Dok mnogi protivnici socijalističkog lidera na ulicama slave njegov odlazak, drugi strahuju od povratka ere državnih udara koje su nadzirale latinoameričke vojske, ocenjuje agencija, ukazujući da je komandant bolivijske vojske Vilijams Kaliman (Williams) tražio ostavku predsednika kako bi se ponovo uspostavili mir i stabilnost.

Zasad nije jasno ko će naslediti Moralesa ili kako će biti izabran njegov naslednik, dodaje AP. Ostavku su podneli potpredsednik zemlje, predsednica Senata i predsednik donjeg doma Kongresa.

Kriza liderstva je eskalirala nekoliko sati pre Moralesove ostavke. Više ministara i poslanika je podnelo ostavke, uz obrazloženje nekih da su pristalice opozicije pretile njihovim porodicama. Pored toga ostavku je podnela i šefica Vrhovnog izbornog tribunala posle nalaza Organizacije američkih država da su izbori bili neregularni.

Mada zasad nema naznaka da će se vojska umešati u vladanje zemljom, prema ocenama stručnjaka, treba pažljivo pratiti šta će oružane snage uraditi u narednom periodu.

Profesorka političkih nauka i latinoameričkih studija na Univerzitetu Arizona Dženifer Sir (Jannifer Cyr) rekla je za AP da "vakuum u vlasti otvara prostor da se vojska potencijalno umeša".

Sličnu ocenu iznosi BBC koji navodi da je najveća kritika Moralesa bila da ne poštuje demokratiju, ali i da činjenica da je vojska imala reč u povlačenju predsednika ne čini veliku uslugu bolivijskoj demokratiji.

Posle ostavke Moralesa prioritet je, ističe BBC, da se izabere prelazni lider, sazovu novi izbori i ujedini polarizovana Bolivija, koja bi se inače mogla suočiti s još nemira i nasilja.

Polarizacija Latinske Amerike

Ostavka Moralesa, poslednjeg levičarskog lidera iz "roze talasa" koji je zahvatio Latinsku Ameriku pre dve decenije, polarizovala je vlade širom regiona, ističe Rojters (Reuters), navodeći da su predsednici Venecuele i Argentine kritikovali "državni udar", dok su drugi pozdravili odlazak socijalističkog predsednika.

Vlade latinoameričkih država koje naginju u desno, među kojima su Kolumbija i Peru, pozvale su Boliviju da osigura da novi izbori budu zakoniti. Brazil, pod ekstremno desnim nacionalistom Žairom Bolsonarom (Jair), otišao je dalje i pozdravio pad Moralesa. Brazilska vlada je, dodaje Rojters, odbacila levičarske argumente da se desio državni udar i saopštila da će podržati demokratsku tranziciju u Boliviji.

Istovremeno, venecuelanski predsednik Maduro, čiji je prethodnik, socijalistički predsednik Ugo Čaves (Hugo Chavez) bio mentor Moralesu, rekao je saveznicima da se mobilišu u podršci Moralesu. "Moramo se pobrinuti za našeg brata Eva Moralesa", rekao je Maduro u snimku emitovanom na venecuelanskoj državnoj televiziji.

Madurova pozicija je ojačana povratkom levičarskih lidera u Meksiku i Argentinini, ali bi Moralesova ostavka mogla oslabiti venecuelanskog lidera, koji se drži na vlasti uprkos kampanji opozicije da ubedi oružane snage da krenu u pobunu.

Kubanski predsednik Migel Dias-Kanel (Miguel Diaz-Canel), dugogodišnji Moralesov saveznik, na Tviteru (Twitter) je izrazio "solidarnost" i poručio da se "svet mora mobilizovati za život i slobodu Eva".

Meksička vlada je odbacila, kako je navela, vojnu operaciju u Boliviji, dodajući da ne sme biti državnog udara. Meksiko bi mogao da ponudi azil Moralesu ako ga bude tražio, rekao je šef meksičke diplomatije.

Novoizabrani predsednik Argentine Alberto Fernades (Fernandez), koji je prošlog meseca odneo ubedljivu pobedu na izborima, rekao je da je "neprihvatljiv slom institucija u Boliviji".

S druge strane, u Evropi je Rusija saopštila da Moralesova ostavka izgleda kao rezultat državnog udara, dok je Evropska unija pozvala na uzdržanost svih strana, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je proteste opozicije koje su doveli do Moralesovog pada, izrazivši "duboku zabrinutost" zbog događaja koji "slede scenario planiranog državnog udara". Rusko ministarstvo je pozvalo sve snage u Boliviji da pokažu zdrav razum i odgovornost, kao i da nađu "ustavni put iz ove situacije".

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini (Federica Mogherini) pozvala je sve strane u Boliviji da pokažu "uzdržanost i odgovornost" i izrazila nadu da će mirno voditi zemlju do novih izbora na kojima narod Bolivije može izraziti demokratsku volju.

XS
SM
MD
LG