Dostupni linkovi

Opasnosti od globalne recesije i kako izaći iz nje


Trgovac na Njujorškoj berzi posle velikog pada indeksa usled upozorenja na moguću recesiju, 14. avgust 2019.
Trgovac na Njujorškoj berzi posle velikog pada indeksa usled upozorenja na moguću recesiju, 14. avgust 2019.

Dok sve više pokazatelja ukazuje na opasnost od globalne recesije, nameće se pitanje kako reagovati na nju. Među mogućim rešenjima su potrošnja na infrastrukturu, programi za borbu protiv klimatskih promena ili direktne isplate domaćinstvima.

Sa sve učestalijim upozorenjima da bi svet mogla pogoditi recesija pod pritiskom trgovinskog rata SAD i Kine, ali i drugih geopolitičkih izazova, postavlja se pitanje koliko će kriza biti duboka i koji su najbolji načini za njeno prevazilaženje, pišu svetski mediji, ukazujući da za stabilan rast možda neće biti dovoljno samo zaduživanje za nove podsticaje privreda.

Ide li svet u prvu recesiju od 2009?

Svetska privreda se klima i da li će pasti je veliko pitanje na finansijskim tržištima, među ekonomistima i političarima, ističe Blumberg (Bloomberg).

Model Blumberga globalnog BDP-a pokazuje da se rast usporio na 2,2 odsto u trećem tromesečju u odnosu na 4,7 odsto početkom 2018. godine, dok je nova šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva rekla da vidi "ozbiljan rizik" od mogućnosti da se usporavanje proširi. Očekuje se, ukazuje Blumberg, da to bude jedna od tema godišnjeg sastanka MMF-a u Vašingtonu ove nedelje.

Mada su investitori pozdravili delimičan dogovor SAD i Kine prošle nedelje, dok postoje naznake da će Velika Britanija postići dogovor s EU – što su neki od glavnih razloga za strah od ekonomskog pada, debata o tome koliko je svet blizu prve recesije od 2009. godine bi opet uskoro mogla da se pojača, ocenjuje Blumberg.

Među glavnim razlozima za brigu je trgovinski sukob SAD i Kine. Iako je delimičan dogovor postignut prošle nedelje, glavna pitanja nisu rešena, dok bi američki predsednik Donald Tramp (Trump) i dalje mogao uvesti carine evropskim proizvođačima automobila. Istraga o opozivu i kampanja za predsedničke izbore u SAD 2020, dodaje Blumberg, mogli bi navesti Trampa da pojača svoj antiglobalistički program.

Od geopolitičkih pretnji, ukazuje Blumberg, tu su i tenzije na Bliskom istoku koje bi mogle povećati cene nafte. Na drugom kraju sveta, Argentina se suočava s novom fiskalnom krizom, a u političkim problemima su i Ekvador, Peru i Venecuela. Proizvođači su najveće žrtve trgovinskog rata i globalne aktivnosti u tom sektoru su se smanjile pet meseci uzastopce, ističe Blumberg, ukazujući da postoji posebna zabrinutost za automobilski sektor, što je glavobolja za izvozno orijentisane privrede Nemačke i Japana.

Ono što raste, mora i pasti

Ono što je delovalo kao daleka tutnjava ekonomskih problema u poslednje vreme, pretvorilo se u stampedo, s većinom glavnih indikatora koji ukazuju na opšte globalno ekonomsko usporavanje, navodi Forin polisi (Foreign Policy).

Nedavno je glavni američki indeks proizvodnje pao na najniži nivo u više od deset godina, što je znak da su Trampovi trgovinski ratovi naneli štetu koja preti da pošalje privredu nizbrdo baš u vreme njegove predizborne kampanje. Trampovi napori da se zaustavi globalizacija, preokrenu globalni lanci snabdevanja i da uvede tarife skoro svim glavnim trgovinskim partnerima, ocenjuje Forin polisi, posejali su neizvesnost u američkoj i globalnoj ekonomiji.

Zvaničnici Trampove administracije krive medije zbog priča o recesiji, ali su proizvođači ti koji govore o padu porudžbina, posebno za izvoz, i popunjenim skladištima, što je američki indeks nabavki u privredi poslalo na najniži novo od Velike recesije pre 10 godina, ukazuje časopis. Nelagoda, međutim, nije ograničena na SAD, pošto, skoro svaka razvijena privreda i mnogo privrede u razvoju osećaju probleme, ističe Forin polisi. Proizvodni indeks u evrozoni je dostigao sedmogodišnji minimum. Poslednji podaci iz velikih azijskih privreda kao što su Japan i Indija, takođe pokazuju smanjenje u proizvodnim sektorima, kao žrtvama neizvesnosti usled trgovinskih tenzija.

Ima više razloga za pogoršanje, ocenjuje Forin polisi. S jedne stane, prošla je decenija od poslednje recesije, a ciklično ono što ide na gore u jednom trenutku mora krenuti na dole i to objašnjava deo slabljenja globalne proizvodnje i potražnje. Istovremeno, postoje posebni razlozi za neizvesnost, poput trogodišnjeg procesa oko Bregzita. Daleko veći razlog za pad, prema navodima stručnjaka, ističe časopis, jeste globalni trgovinski rat koji je pokrenula Trampova želja da poništi decenije globalizacije i razbije prekogranične lance snabdevanja.

Ako se znaci globalnog usporavanja pretvore u potpunu recesiju – a neki sektori u nekim zemljama se već smanjuju – to bi mogla biti loša vest kao kriza od pre deset godina, budući da u mnogim delovima SAD i Evrope, uprkos postojanom opravku od recesije 2008. i 2009, mnoge porodice nisu povratile ekonomsku sigurnost, podvlači Forin polisi.

Manjak poverenja

Dok se na horizontu pomalja opasnost od recesije, kao krivac se obično spominje sukob SAD i Kine, ali nisu samo trgovinski ratovi krivi, ocenjuje Indipendent (The Independent) i ističe da postoje još dva izvora zabrinutosti: uticaj politike ultra lakog novca poslednjih godina i opšti manjak poverenja u budućnost razvijenog sveta.

Kad je reč politici jeftinog novca, već su isticana ograničenja monetarne politike za podsticanje privrede, kao i štete od nultih ili negativnih kamata, ističe Indipendent i ukazuje da i u samoj Evropskoj centralnoj banci raste protivljenje poslednjoj najavi kvantitativnog ublažavanja. Nemačka ide u recesiju u vreme negativnih kamata, pa se postavlja pitanje zašto neko misli da će još više negativne stope pomoći, navodi list i ocenjuje da je problem u ukupnoj potražnji, a ne ceni kredita.

S druge strane, fokus je manje stavljan na gubitak poverenja u razvijenom svetu usled zabrinutosti za životnu okolinu, uticaja starenja stanovništva na javne finansije ili nestajanja srednje plaćenih poslova, dodaje Indipendent.

Ako dođe do ozbiljnog pada, vlade će olabaviti fiskalnu politiku, posebno pozajmljivanjem za finansiranje unapređenja infrastrukture. Takođe će obezbediti da se ne desi finansijski krah na nivou krize 2008. pošto ne žele da ponove istu grešku. A još važnije, nastaviće se relativno snažan rast u zemljama u razvoju. Te snage zajedno će osigurati da globalna recesija, ako do nje dođe, ne bude posebno ozbiljna. Ali se takođe mora prihvatiti da bi oporavak mogao biti spor, zato što je teško vratiti poverenje, ocenjuje Indipendent.

Zaduživanje kao rešenje (makar za neke)

Ekonomisti su podeljeni oko toga kada će stići sledeća recesija u SAD, ali se uglavnom slažu da će Americi tada biti potreban ogroman fiskalni program i spremnost da proguta deficit koji bi mogao zaseniti manjak od hiljadu milijardi dolara koji je napravila Trampova administracija ove godine, piše Rojters (Reuters).

Dok je ranije fokus rasprava bio na Federalnim rezervama kao prvoj instituciji koja treba da reaguje u slučaju recesije, sada se, ističe Rojters, priča koliko će novca biti potrebno potrošiti i gde – da li na infrastrukturu, programe za suočavanje s klimatskim promenama ili direktne isplate domaćinstvima.

U sledećoj recesiji SAD treba da razmotre "prilično darežljiv paket" od možda i 1.700 milijardi dolara, što je dvostruko više od sume odobrene za borbu protiv recesije početkom 2009, rekla je bivša zvaničnica Federalnih rezervi i ministarstva finansija SAD Karen Dinan (Dynan).

Pristup koji se zalaže za povećanje duga ima široku podršku među korporativnim ekonomistima, naučnicima i analitičarima i to ne samo u SAD, ukazuje agencija. Japan, koji ima dug duplo veći od svoje privrede, nema problema da se dodatno zadužuje. Čak su i neke evropske države inače skeptične po pitanju duga otvorene za ideju da može biti dobrih razloga za pozajmljivanja, posebno da se ispune obaveze u smanjivanju zavisnosti od fosilnih goriva, rekao je saradnik briselskog instituta Brojgel (Bruegle) Žan-Pisani Feri (Jean Pisani-Ferry)

Promena tona u vezi sa zaduživanjem usledila je dok se Evropa suočava s mogućom recesijom, kineska privreda popušta, a rastu brige o mogućem usporavanjem u SAD, ističe Rojters i ocenjuje da tekući trgovinski rat SAD-Kina može dovesti do dugog i skupog prilagođavanja manje globalizovanom sistemu.

Povećanje duga, i među mejnstrim ekonomistima, makar za države sa snažnim valutama i institucijama, više nije prljava reč, ukazuje Rojters.

Analitičari razmatraju različite načine da se reaguje na ekonomsku stagnaciju i postoji mišljenje da stabilne vlade ne treba da oklevaju da pozajmljuju novac za socijalne i ekonomske programe sve dok su kamate ispod stope rasta. Među takvim idejama je i skup program kojim bi se slali čekovi domaćinstvima čim počne recesija, navodi agencija.

XS
SM
MD
LG