Australijska savezna država Novi Južni Vels dekriminalizovala je abortus, čime je poslednja u nizu teritorija ili zemalja koje su priznale pravo ženama da odlučuju o svojim telima, dok se slične promene očekuju i u drugim zemljama, pišu svetski mediji.
Skoro cela Australija
Abortus je sada dekriminalizovan u skoro celoj Australiji, pošto je najmnogoljudnija savezna država u toj zemlji glasala za promenu zakona starog 119 godina, dok se u poslednjoj australijskoj državi gde postoje ograničenja za prekid trudnoće, takođe razmatra promena zakona, navodi CNN.
Poslanici u Novom Južnom Velsu, gde je i Sidnej, u četvrtak su glasali za predlog zakona kojim se abortus dekriminalizuje i omogućava ženama da do 22 nedelje prekinu trudnoću, bez dokazivanja da će nastavak trudnoće uticati na njihovo metalno ili fizičko zdravlje.
Abortus je, prema usvojenom predlogu, moguć i posle 22 nedelje trudnoće uz posebnu saglasnost dva lekara. Amandman predviđa da lekari koji izvode kasnije abortuse mogu tražiti savet multidisciplinarnog tima ili savetodavnog odbora bolnice.
Dosad je "nezakonit abortus" bio krivično delo i nosio je moguću kaznu od 10 godina zatvora za žene koje na svoju ruku prođu kroz abortus. Da bi se dobio "zakonski abortus", doktor je trebalo da da saglasnost da bi fizičko i mentalno zdravlje žene bilo ozbiljno ugroženo ako bi nastavila trudnoća.
Odluka u Novom Južnom Velsu znači da je abortus u Australiji sada svuda dekriminalizovan, osim u državi Južna Australija gde se trenutno preispituju ograničenja abortusa, ukazuje CNN, dodajući da u susednom Novom Zelandu sličan zakon o dekriminalizaciji abortusa prolazi kroz parlament.
Maratonska rasprava i žestoka debata
Dok pristalice dekrimalizacije abortusa ocenjuju da je promena zakona starog 119 godina "ogroman korak napred za žene" u Novom Južnom Velsu, novi zakon je naišao na oštra protivljenja, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Promena zakona u Novom Južnom Velsu je bila kontroverzna i izazvala je uzavrelu debatu. Verske grupe, aktivisti protiv abortusa i poslanici su izrazili zabrinutost, između ostalog o abortusu u odmakloj trudnoći i korišćenju abortusa za izbor pola deteta.
Donji dom je u četvrtak aplauzom pozdravio usvajanje predloga koji je prošao poslednju prepreku posle 70 sati debate u oba doma i nedelja protesta. Poslednje glasanje je usledilo pošto je gornji dom u sredu prihvatio predlog uveče posle skoro 40 sati raspareve, čime je to bila treća najduža debata u tom domu. Da bi predlog postao zakon, još treba da ga potpiše guverner Novog Južnog Velsa.
Poslanica Laburističke partije Džo Hejlen (Jo Hazlen) je rekla da su feministi širom Novog Južnog Velsa konačno ostvarili istorijski korak, pošto je parlament potvrdio da je ta država poverila ženama da odlučuju o svojim telima. S druge strane, katolički nadbiskup Sidneja Entoni Fišer (Anthony Fisher) rekao je da bi to "mogao biti najgori zakon usvojen u Novom Južnom Velsu u modernim vremenima", dodajući da je to "poraz čovečanstva".
Tenzije su, ukazuje Gardijan, dostigle vrhunac prošle nedelje kada je troje poslanika Liberalne partije s desnog centra zapretilo smenom premijerke i liderke te partije u Novom Južnom Velsu. Oni su povukli zahtev za smenu premijerke, pošto su prihvaćeni njihovi amandmani na zakon.
Liberalizacija abortusa i u Severnoj Irskoj?
U Severnoj Irskoj je 52 godine zakon o okončanju trudnoće mnogo restriktivniji nego u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, ali bi to moglo biti promenjeno za mesec dana, ukazuje BBC.
Poslanici britanskog parlamenta u julu su usvojili zakon kojim se pravila o abortusu, ali i istopolnim brakovima proširuju na Severnu Irsku. Vlada mora da usvoji propise o regulisanja abortusa u Severnoj Irskoj do sledećeg aprila, ali, kako ističe britanski servis, postoji klauzula – novi zakon neće stupiti na snagu ako se raspuštena vlada Severne Irske ponovo uspostavi do 21. oktobra.
Iako je u Severnoj Irskoj bilo 44 prekida trudnoća, stotine žene odlaze u ostatak Velike Britanije radi abortusu. Prošle godine su 1.053 žene imale abortus u Engleskoj i Velsu. Debatu o abortusu je, ističe BBC, uokvirio slučaj žene koje je otišla u Englesku radi abortusa. Ona i suprug su u 19 nedelji trudnoće saznali da embrion ima anenkefaliju, što znači da beba ne bi mogla da preživi van materice, ali im je rečeno da zbog postojećih zakona neće moći da prekinu trudnoću i da bi mogli biti sudski procesirani.
Kampanja po pitanju abortusa i istopolnim brakovima poslednjih godina u Severnoj Irskoj je bila posebno intenzivna, pošto su zakoni o tim pitanjima liberalizovani u ostatku Velike Britanije, kao i u Irskoj. Zakon o abortusu u Velikoj Britaniji iz 1967. nikada nije bio proširen na Severnu Irsku i prekid trudnoće je bio dozvoljen samo u slučaju ako nosi sa sobom ozbiljan i trajan rizik po zdravlje žene.
Severna Irska je bez vlade od januara 2017. kada se raspala vladajuća koalicija i aktivisti koji žele da se zadrži sadašnji zakon o abortusu, traže od stranaka da se dogovore do 21. oktobra. Najveća stranka Demokratska unionistička partija je protiv abortusa, dok njen bivši partner u koaliciji, republikanski Šin Fejn podržava zakon o abortusu prema preporukama izveštaja UN da se abortus legalizuje kada postoji pretnja po mentalno i fizičko zdravlje, bez dodatnog uslova o "dugotrajnim ili stalnim" posledicama, u slučaju silovanja ili incesta, kao i kada postoje "ozbiljna oštećenja fetusa".
U SAD smanjen broj abortusa
Širom Sjedinjenih Američkih Država broj i stopa abortusa pao je na najniži nivo otkada je abortus legalizovan 1973. godine, ali podaci pokazuju da to smanjenje nije posledica restriktivnijih zakona o prekidu trudnoće, prenela je agencija Asošiejtid pres (Associated Press).
U izveštaju Gatmaher instituta (Guttmacher Institute), istraživačke grupe koja podržava pravo na abortus, navedeno je da je u 2017. u SAD bilo 862.000 abortusa, dok je 2014. bilo 926.000, a 2011. nešto više od milion.
Izveštaj pokazuje da je broj abortusa smanjen u svim delovima SAD, i u državama pod kontrolom republikanaca koje nastoje da smanje pristup abortusu i u demokratskim državama koje štite pravo na abortus. Između 2011. i 2017. broj abortusa se povećao u pet država i u Okrugu Kolumbija. Mada je skoro 400 zakona na državnim nivoima usvojeno do 2011. do 2017 za restrikciju abortusa, to nije glavni razlog smanje boraj abortusa, ukazuje AP, pošto je 57 odsto smanjenje na nacionalnom nivou došlo iz 18 saveznih država u kojima nije bilo novih ograničenja.
Jedan od razloga za smanjenje broja abortusa je što sada manje žena zatrudni, ukazuje AP . Gatmaher institut je primetio da je pored abortusa smanjena i stopa rađanja, što je verovatno posledica većeg pristupa kontracepciji od 2011, pošto Obamaker zahteva da privatni zdravstveni osiguravači pokrivaju troškove kontracepcije.
Prema izveštaju, u 2017. je stopa abortusa bila 13,5 na 1.000 žena starosti između 15 i 44 godine, što je najniže otkada je Vrhovni sud u slučaju Rou protiv Vejda (Roe v. Wade) 1973. legalizovao abortus. Posle te presude, broj abortusa u SAD je postojano rastao, s vrhuncem 1990. kada je dostigao 1,6 miliona, ali je onda krenuo da pada. Stopa abortusa sada je duplo manja nego 1990. godine.