Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina (BiH) našle su se u zvaničnim statistikama Evropske komisije (EK) kao zemlje porekla falsifikovane robe koja se uvozi na teritoriji Evropske unije(EU). Severna Makednija je u 2018 godini bila glavni izvor falsifikovanih alkoholnih pića, a BiH je druga najveće zemlja porekla za falsifikovanu ambalažu.
U izveštaju koju je objavila EK stoji da se u 2018 godini, lažna i potencijalno opasna roba u vrednosti od gotovo 740 miliona evra zaustavila na carinama EU. Prema zvaničnim podacima ove institucije, u 2018 godini je zadržano skoro 27 miliona artikala koji su kršili prava intelektualnog vlasništva, a koji su imali uličnu vrednost od gotovo 740 miliona eura. Broj presretanja lažne robe koja se uvozi na teritoriji EU je povećan u protekloj godini, zbog velike količine malih paketa u ekspresnom i poštanskom prometu.
Prema zvaničnim podacima EK, Severna Makedonija je bila glavni izvor falsifikovanih alkoholnih pića. Podaci EK pokazuju da preko 60 odsto falsifikovanih alkoholnih pića u 2018 godini, bili su poreklom iz Severne MAkedonije.
BiH je prema statistikama EK, druga najveća zemlja porekla za falsifikovani ambalažni materijal, posle Kine, sa skoro 78 odsto takve robe.
Turska je bila izvor ostalih pića, parfema i kozmetike. A Kina ostaje i dalje glavna zemlja izvora za robu koja krši prava intelektualne svojine.
Pierre Moscovici, komesar za ekonomska i finansijska pitanja je naglasio kako posao evropskih carinika u otkrivanju krivotvorene robe, postaje dodatno teži kao posledica rasta malih paketa koji ulaze u EU, putem internet prodaje.
"Zaštita integriteta našeg jedinstvenog tržišta i carinske unije, te efikasno izvršavanje prava intelektualnog vlasništva u međunarodnom lancu nabave takođe su prioriteti. Moramo nastaviti sa jačanjem napora protiv falsifikovanja i piraterije", naglasio je komesar Moscovici.
Inače glavne kategorije zadržanih predmeta, uključuju cigarete koje su činile 15% ukupnog broja konfiskovanih predmeta. Sledile su igračke za 14%, ambalažni materijal 9%.Proizvodi za svakodnevnu ličnu upotrebu u kući, kao što su proizvodi za negu tela, lekovi, igračke i električna kućna dobra činili su gotovo 37% od ukupnog broja zaplenjenih predmeta.
