Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Trampovo obećanje upitno posle otkazivanja pregovora sa talibanima


Avganistanski vojnik tokom borbe s talibanskim ekstremistima u Kunduzu

Najava predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da su planirani pregovori s talibanima u Kemp Dejvidu otkazani dovelo je u pitanje mirovni proces u Avganistanu koji treba da okonča najduže ratno angažovanje vojske SAD, što je bilo i jedno od predsednikovih predizbornih obećanja, pišu svetski mediji.

Tramp je u subotu preko Tvitera (Twitter) naveo da je bio zakazan sastanak s avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem i višim talibanskim zvaničnicima, ali da je samit otkazan pošto su islamistički ekstremisti priznali da su odgovorni za napad u kojem je ubijen američki vojnik.

Neočekivani potez

Direktni sastanak s talibanima u predsedničkom odmaralištu Kemp Dejvid, gde su i ranije održavani mirovni pregovori, bio bi izvanredno neočekivan potez američkog predsednika, posebno zato što bi se dogodio uoči obeležavanje godišnjice napada terorističke organizacije Al-Kaida na SAD 11. septembra 2001. godine, što je podstaklo invaziju na Avganistan, piše BBC.

Prethodno je prošle nedelje glavni američki pregovarač Zalmaj Halilzad (Zalmay Khalilzad), rođen u Avganistanu, rekao da je posle devet rundi razgovora načelno postignut dogovor s talibanima, ukazuje BBC i ocenjuje da je Trampov tvit izgleda okončao skoro godinu dana teških pregovora u kojima nije učestvovala avganistanska vlada, jer talibani odbijaju da pregovaranju s njom, tvrdeći da je američka marioneta.

Prema predlogu dogovora, SAD bi od oko 14.000 vojnika u Avganistanu povukle 5.400 u roku od 20 nedelja, a zauzvrat bi talibani garantovali da Avganistan više neće biti baza terorista. Ipak, dodaje BBC, dogovor nema čvrstih garancija i uključuje samo posvećenost smanjivanju nasilja. Talibanski ekstremisti, koji sada kontrolišu više teritorije u Avganistanu nego ikada od invazije 2001, insistiraju da neće početi razgovore s avganistanskom vladom, dok se ne dogovori rok za povlačenje SAD.

S druge strane, dodaje britanski servis, postoji sve veći skepticizam, koji je izrazio i Tramp, da obaveze koje su prihvatile talibanski pregovarači u Dohi, neće poštovati komandanti na terenu. Istovremeno, u Avganistanu postoji strah da bi svaki dogovor podrio teško stečena prava i slobode, pošto su talibanski ekstremisti tokom svoje vladavine od 1996. do 2001. nametnuli stroge verske zakone i brutalno postupali prema ženama.

Senzacionalni diplomatski gambit

Iznenadni samit u Kemp Dejvidu s liderima pobunjeničke grupe koja je ubila hiljade Amerikanaca od invazije u oktobru 2001. u Avganistanu bio bi senzacionalni diplomatski gambit, na nivou Trampovog sastanka sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) i ističe da je Trampovo saopštenje iznenađujuće iz više razloga.

Ipak, dodaje njujorški list, Trampovo saopštenje je, makar zasad, izgleda uništilo njegove nade da će ispuniti obećanje iz kampanje o povlačenju američkih trupa iz 18-godišnjeg rata koji je nazvao besciljnim trošenjem vremena i novca.

Otkazivanje sastanka je usledilo posle tvrdog otpora mirovnom sporazumu unutar avganistanske vlade, ne samo iz bezbednosnih razloga, već i zato što je Gani odlučan da se održe planirani predsednički izbori 28. septembra, na kojima je favorit, dok su talibani insistirali da se izbori odlože da bi se pregovaralo s avganistanskom vladom.

Nekoliko ljudi upoznatih s razgovorima administracije i talibana bili su zbunjeni što je Tramp odlučio da se prekinu mirovni pregovori zbog pogibije jednog američkog vojnika, pošto talibani nisu ni pristali da obustave napade na Amerikance pre formalnog dogovora, piše Njujork tajms i ističe da se izgleda postavilo pitanje da li je Tramp tražio izgovor pošto su pregovori naišli na probleme. Tramp je pod sve većim pritiskom konzervativaca da ne izlazi prenagljeno iz Avganistana dok su mnoge vodeće demokrate rekle da podržavaju mirovne pregovore koji bi vodili ka američkom povlačenju.

Nije ni jasno da li je Trampovo odustajanje od pregovora trajno, ističe njujorški list i podseća da je predsednik SAD u maju prošle godine naglo otkazao drugi sastanak s Kimom, ali je par dana kasnije sastanak opet zakazan. Ipak, kako dodaje list, nekoliko osoba upoznatih s avganistanskim razgovorima je reklo da će biti teško da se pregovori ponovo pokrenu.

Zgražavanje zbog mogućnosti dovođenja talibana u Kemp Dejvidu

Trampova najava zapanjila je mnoge u Vašingtonu i postavila pitanje budućnosti SAD u Avganistanu ako se pregovori ne nastave, ukazuje portal Politiko (Politico).

Pregovori u Kemp Dejvidu, da su održani, bili bi izvanredan trenutak u istoriji SAD i Avganistana, navodi američki portal i ocenjuje da činjenica da je sastanak planiran u Kemp Dejvidu podvlači Trampovo verovanje da je majstor pregovora jedan-na-jedan i da može postići dogovor i s najtežim američkim neprijateljima.

Vest da su talibani pozvani u Vašington naišla je na snažnu reakciju u spoljnopolitičkim krugovima i mnogi su zapanjeni idejom da se talibani dovedu u tako prestižno mesto kao što je Kemp Dejvid, a, ističe Politiko, ni planirano vreme sastanka nije pomoglo – dva dana pre 18. godišnjice terorističkog napada na SAD.

Imajući u vidu izazove i činjenicu da su SAD dosta dugo pokušavale da pregovaraju o miru s talibanima, Halilzadovi diplomatski napori su ostvarili značajne prodore, ocenjuje Politiko, ali i prenosi navode bivših i sadašnjih odbrambenih zvaničnika da je Tramp često podrivao napore svog izaslanika izražavanjem želje da se sve trupe SAD povuku iz Avganistana. Istovremeno su u Vašingtonu predstavnici obe stranke izrazili zabrinutost da SAD možda neće previše dati u pregovorima.

U Avganistanu se sada nalazi oko 14.000 američkih vojnika, dok ih je na vrhuncu rata bilo skoro 100.000 zajedno s 40.000 drugih stranih vojnika. U Avganistanu je ubijeno više od 3.500 pripadnika vojnog osoblja SAD i saveznika, a ove godine je, kako navodi Politiko, poginulo 16 vojnika SAD, što je najviše od 2010. S druge strane, Gani je u junu rekao da je 45.000 avganistanskih vojnika i policajaca ubijeno od kada su trupe SAD prekinule učešće u borbama 2014.

Čvrsto čuvani razgovori

Na Trampovo otkazivanje sastanka u Kemp Dejvidu, talibani nisu odmah reagovali, što postavlja pitanje da li je Trampov dramatičan potez bio pokušaj da se sačuva obraz pošto se dogovor, za koji je njegov izaslanik rekao da je načelno dogovoren, suočio s ozbiljnim izazovima, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Tramp je, ocenjuje američka agencija, želeo brz dogovor, tvrdeći da je "smešno" što su SAD i dalje u Avganistanu posle 18 godina i potrošenih milijardi dolara. S druge strane, Avganistanci bi pozdravili dogovor koji bi doneo veću bezbednost i bolju vladu, ali mnogi strahuju da bi SAD pristale na dogovor koji bi se raspao čim bi poslednji američki vojnik otišao, a mogućnost povratka talibana je posebno brinula avganistanske žene koje su dobile određene slobode 2001.

Razgovori američkog izaslanika Halilzada i talibana u Kataru, gde ta pobunjenička grupa ima političku kancelariju, bili su toliko čvrsto čuvani da je avganistanskom predsedniku Ganiju prošle nedelje samo pokazan, ali ne i dat, konačni nacrt dogovor. Talibanske pregovarače, ukazuje AP, vodio je Abdul Gani Baradar, jedan od osnivača ekstremnog islamističkog pokreta, koje je posle osam godina zatvora u Pakistanu pušten, izgleda na zahtev SAD, a veruje se da ima dovoljno ugleda da može ubediti u dogovor desetine hiljada boraca.

Ipak, pošto je Halilzad objavio načelni dogovor, problemi su se brzo pojavili, ističe AP. Dok je Halilzad objašnjavao dogovor avganistanskom narodu na nacionalnoj televiziji, talibani su aktivirali automobilsku bombu u Kabulu. Onda je u četvrtak u drugom bombaškom napadu ubijeno 12 ljudi, među kojima i pripadnik američkih snaga, za šta je Tramp naveo da je razlog za otkazivanje sastanka. Halilzad se posle naglo vratio u Katar na poslednja dva dana pregovora, a avganistanski analitičar Vahid Mužda je rekao da veruje da je Halilazad pozvao talibane u Kemp Dejvid na potpisivanje sporazuma, ali da su oni odbacili tu lokaciju, što je razgnevilo Trampa.

Ganijeva kancelarija je i pre otkazivanja sastanka iznela primedbe, saglasivši se s nekoliko bivših američkih ambasadora koji su upozorili da bi brzopleto povlačenje SAD bez talibanskih garancija o okončanju nasilja dovelo do "opšteg građanskog rata", pošto, kao navodi AP, daleko od toga da garantuje primirije, dogovor je uključivao samo smanjenje nasilja u Kabulu i susednoj provinciji Parvan, gde SAD imaju vojnu bazu.

Upozorenje bivših diplomata

Devet bivših američkih diplomata upozorilo je prošle nedelje da bi Avganistan mogao da uđe u sveopšti građanski rat i da ponovo postane utočište terorista, ako bi Trampova administracija povukla snage SAD bez mirovnog dogovora talibana i avganistanske vlade, navodi televizija NBC.

Bivši ambasadori i izaslanici, i iz republikanske i iz demokratske administracije, u komentaru za Atlantski savet (Atlantic Council) su napisali da administracija treba da izbegava brzopleti izlazak da osigura da tzv. Islamska država i drugi islamistički ekstremisti ne dobiju prostor, kao i da se ne podriju šanse avganistanskog naroda da živi pod demokratskom vladom.

Oni su ocenili da je od status kvo stanja gori povratak opštem građanskom ratu, jer bi u tom slučaju Islamska država mogla povećati svoje već snažno prisustvo u Avganistanu, dok bi strane sile, Rusija, Iran i Pakistan podržavale svoje saveznike u sukobu, a talibani bi verovatno držali veze s Al-Kaidom.

To bi se, kako prenosi NBC, moglo pokazati katastrofalnim za američku nacionalnu bezbednost, pošto se tiče i borbe sa Al-Kaidom i tzv. Islamskom državom i ukazalo bi potencijalnim neprijateljima da Vašington i njegovi saveznici nisu pouzdani.

Bivše diplomate su navele da talibani nemaju istoriju saradnje s drugim političkim organizacijama i da nikada nisu izneli uslove za političko rešenje. Oni su takođe upozorili i da bi dogovor mogao da dovede do otkazivanje izbora, dok je Avganistanu potrebna funkcionalna vlada za vreme vođenja pregovora, kao i mogućnost da se odbrani u slučaju propasti pregovora.

XS
SM
MD
LG