Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Presuda za Džonson end Džonson i odgovornost farmaceutske industrije


Logo kompanije Džonson end Džonson izložen na jednom od spratova njujorške berze.

Odluka suda u Oklahomi da farmaceutski gigant Džonson end Džonson mora da plati 572 miliona dolara zbog odgovornosti za opioidnu krizu, prva je takva presuda u SAD i mogla bi da utiče na više od hiljadu tužbi protiv proizvođača i distributera lekova optuženih da su doprineli epidemiji zavisnosti od sredstava protiv bolova.

Posle presude protiv kompanije Džonson end Džonson (Johnson & Johnson) zbog njene odgovornosti u opioidnoj krizi u Oklahomi, i drugi veliki proizvođači lekova bi mogli doći na udar zbog agresivne kampanje i prodaje snažnih sredstava protiv bolova koji su izazvali epidemiju zavisnosti i smrt više od 400.000 ljudi u SAD u proteklih 20 godina, pišu svetski mediji.

Prvi sudski slučaj

Sudija u Oklahomi je presudio da proizvođač lekova Džonson end Džonson mora da plati 572 miliona dolara zbog svoje uloge u podsticanju krize zavisnosti od opioida, piše BBC i ističe da je taj slučaj prvi od hiljada tužbi protiv proizvođača opioida i distributera koji je završio presudom.

Prema podacima američkog Centa za kontrolu i sprečavanje bolesti, opioidi su uključeni u skoro 400.000 smrti od predoziranja između 1999. i 2017, a samo u Oklahomi je, kako su naveli njeni predstavnici, od predoziranja opioidima od 2000. godine umrlo oko 6.000 ljudi.

Državni tužioci su na suđenju tvrdili da je Džonson end Džonson sprovodio višegodišnju marketinšku kampanju da smanji bojazni od rizika od adiktivnih sredstava protiv bolova i za iznošenje njihovih prednosti. Tužioci su naveli da je ta kompanija ključna za opioide i da su njeni marketinški napori napravili javnu štetu pošto su lekari previše prepisivali te lekove, što je dovelo do porasta smrti od predoziranja u Oklahomi.

Džonson end Džonson je najavio žalbu. Na sudu se žestoko branio, navodeći da tvrdnje u reklamama imaju naučnu osnovu, kao i da njegova sredstva protiv bolova "Duragesic" i "Nucynta" čine tek mali deo opioida prepisanih u Oklahomi. Sudija je, međutim, rekao da su tužioci dokazali da je Džonson end Džonson doprineo javnoj šteti obmanjujućom promocijom veoma adiktivnih sredstava protiv bolova koji se izdaju na recept.

Tužilaštvo u Oklahomi je podiglo optužnice protiv još dva proizvođača opioida, ali je ranije ove godine postiglo s njima dogovor o namirenju u vrednosti od 270 miliona dolara i 85 miliona dolara, čime je Džonson end Džonson bila jedina kompanija optužena na sudu. Ipak, akcije te kompanije, ukazuje BBC, porasle su posle presude pošto su investitori očekivali kaznu od 1,5 do dve milijarde dolara.

Troškovi opioidnog razaranja

Posle presude u Oklahomi protiv Džonson end Džonsona verovatno će uslediti druga suđenja i poravnanja u pokušaju da farmaceutske kompanije odgovaraju za opioidnu krizu koja je razorila živote i zajednice, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Presuda doneta u ponedeljak bi mogla da uobliči pregovore o oko 1.500 sličnih tužbi državnih, lokalnih i plemenskih vlasti koje su spojene u slučaju pred federalnim sudijom u Ohaju, navodi AP i ocenjuje da se s ubrzavanjem slučajeva protiv proizvođača opioida, povećava zabrinutost kako će se trošiti novac od presuda ili namirenja.

Opioidi su adiktivna vrsta lekova koji blokiraju signale bola između tela i mozga. Među njima su neki analgetici koji se dobijaju na recept, ali i droge kao što je heroin. Do pre nekoliko decenija su uglavnom prepisivani pacijentima s rakom na kraju života ili za akutne bolove posle operacije. Od 90-ih godina u medicini je, delom uz finansiranje od farmaceutskih kompanija, počelo da se radi na boljem tretmanu bolova i opioidi su viđeni kao deo rešenja, ukazuje AP, ali i ističe da su nedavne studije dovele u pitanje njihovu efikasnost s hroničnim bolovima, dok se tokom vremena i povećanjem doza može razviti zavisnost.

Savet ekonomskih savetnika Bele kuće u izveštaju iz 2017. procenio je troškove krize na više od 500 milijardi dolara u 2015, što uključuje smanjenje produktivnosti, kao i troškove korišćenja hitne pomoći, lečenja u zatvorima ili brige o deci čiji su roditelji umrli od predoziranja opioidima.

Poslednjih godina predoziranja od opioida su najveći uzrok slučajnih smrti u SAD, ispred saobraćajnih nesreći. Savezne države su pooštrile mere i standarde u vezi s opioidima, što je dovelo do smanjenja broja izdavanja recepata, ali se, kako ukazuje AP, broj smrti od opioida ipak povećao, pošto sve više zavisnika počinje da koristi smrtonosnije nelegalne verzije opioida.

Obmanjivanje i javna šteta

Presuda u Oklahomi je prva koja je proizvođača lekova proglasila odgovornim za posledice godina liberalnog davanja opioida što je počelo 90-ih godina i što je podstaklo epidemiju predoziranja i zavisnosti na nacionalnom nivou, ukazuje Vašington post (The Washingon Post).

Navodeći da je više od 400.000 ljudi umrlo od predoziranja sredstvima protiv bolova, heroina i ilegalnog fentanila od 1999. godine, Vašington post ocenjuje da bi presuda u Oklahomi mogla uticati na strategije i tužitelja i tuženih u narednim mesecima i godinama.

Sudija u Oklahomi ipak nije dao sve što su tužioci tražili – 17,5 milijardi dolara u narednih 30 godina za lečenja, staranja, sprovođenje zakona, socijalne službe i druge potrebe povezane sa zavisnošću, ukazuje list. Sudija je zaključio da će 572 miliona dolara biti potrebno u prvoj godini po planovima savezne države i rekao da predstavnici te države nisu pružili dovoljno dokaza za vreme i novac potrebne posle prve godine.

Tužilac Majk Hanter (Mike Hunter) je pre dve godine izneo slučaj protiv Džonson end Džonsona i još dve velike farmaceutske kompanije, s optužbom da su napravili javnu štetu zasipanjem države opioidima dok su agresivnom kampanjom obmanjivanja umanjivali potencijalnu adiktivnost lekova i ubeđivali lekare da ih prepisuju čak i za manje bolove.

Proizvodi Džonson end Džonsona – opioidi na recept i fentanilski flasteri koje je prodavala njegova podružnica Jansen farmaseutikls (Janssen Pharmaceuticals) – čine mali deo lekova protiv bolova koji se koriste u Oklahomi, navodi Post, dodajući da je Hanter, ipak, tvrdio da je ta kompanija ključna u industriji sredstava protiv bolova, pošto su druge dve kompanije u njenom vlasništvu pravile 60 odsto sastojaka za sredstva protiv bolova koje je prodavala većina drugih kompanija.

'Opioidna pljačka u Oklahomi'

Presudu u Oklahomi protiv Džonson end Džonsona će pozdraviti svi koji traže žrtveno jagnje zbog krize zavisnosti, ali je presuda mogla biti daleko veća i daleko opasnija s posledicama otvaranja nove arene za tužbe u vezi s odgovornošću kompanija za svoje proizvode, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru "Opioidna pljačka u Oklahomi".

Državni tužilac je nategnuo zakon o javnoj šteti, koji obično uključuje oštećenu imovinu, izvan namenjene svrhe zakona, ocenjuje konzervativni list, navodeći da su gradovi Njujork i Oukland slično pokušali da iskoriste zakon o javnoj šteti da tuže naftne kompanije za štetu za koju tvrde da će klimatske promene u budućnosti izazvati.

"Iznuda s opioidima" u Oklahomi je podjednako sumnjiva, ističe list, dodajući da je Uprava za hranu i lekove SAD odobrila te lekove Džonson end Džonsona, kao i upozorenja na kutijama. Ti lekovi su i dalje legalni i pacijenti ih mogu dobiti uz recepte u apotekama koje imaju državnu licencu, ukazuje Volstrit džurnal.

Tužilac nije povukao jasnu liniju između lekara koji su se oslanjali na navodno obmanjujuće tvrdnje proizvođača opioida i štete koje su pretrpele žrtve, a nije ni pokušao da specifikuje određene lekare, farmaceute i žrtve u lancu zavisnosti, podvlači list i ocenjuje da je sudija nategnuo zakon o javnoj šteti tvrdeći da je Džonson end Džonson odgovoran jer su njegovi predstavnici obučavani u kućama u Oklahomi, koristili kompanijska vozila i slali poruke hiljadama ljudi preko kompjutera. Po tom standardu, ocenjuje list, proizvođači mobilnih telefona bi bili odgovorni za štetu koje prave vozači koji ih koriste u vožnji.

Problem zavisnosti od opioida je raznovrsan i kompleksan, i danas je uglavnom problem ilegalnih supstanci. On neće biti ublažen teranjem američkih farmaceutskih kompanija u bankrot, ističe Volstrt džurnal i ocenjuje da je Džonson end Džonson najavio žalbu jer možda vidi rizik koji presuda predstavlja za svaku kompaniju koja se pridržava zakona.

XS
SM
MD
LG