Predsednici Rusije i Francuske, Vladimir Putin i Emanuel Makron su danas pokazali dobru volju da bi poboljšali odnose Rusije i Evrope, posebno u vezi s Ukrajinom, ali nisu izbegli da konstatuju spor oko Sirije ili ljudskih prava.
Makron koji je primio predsednika iz Kremlja u svojoj letnjoj rezidenciji u Bregansonu (jug Francuske) pred samit G7 kojem će predsedavati krajem ove nedelje. Na tom skupu ne učestvuje Rusija koja je izbačena iz te saradnje (G8 dok je bila u njoj) zbog aneksije Krima 2014. godine.
Makron je pozvao na samit četiri strane (Francuska, Rusija, Nemačka, Ukrajina) "u narednim nedeljama" o ukrajinskom sukobu koji narušava odnose Moskve i Evrope.
"Izbor (Volodimira) Zelenskog za predsednika (Ukrajine) stvarna je promena situacije" i "moraćemo razmotrimo priliku, moja je želja, za novi samit u 'normandijskom formatu' (Rusija, Ukrajina, Nemačka, Francuska) narednih nedelja", rekao je on na zajedničkoj konferenciji za štampu.
Vladimir Putin koji je hladan prema novom ukrajinskom predsedniku još od njegovog izbora aprila ove godine, izrazio je "oprezan optimizam" u vezi s tim pitanjem i spremnost da se o njemu razgovara.
"Razgovaraću (s Makronom) o mojim kontaktima s novim ukrajinskim predsednikom, postoje stvari koje su vrjedne razgovora i koje izazivaju oprezan optimizam", rekao je on.
Francuski predsednik pozvao je na zbližavanje Evropske unije i Rusije, čiji su odnosi komplikovani, pozivajući na vraćanje "poverenja" u međunarodni poredak i "rekompoziciju".
Uprkos "nesporazumima poslednjih decenija i raspravama o odnosu sa Zapadom", Rusija je "evropska" i "moramo izmisliti arhitekturu bezbednosti i poverenja između Evropske unije i Rusije", insistirao je Makron, pominjući Evropu "od Lisabona do Vladivostoka".
Makron je takođe simbolično najavio da će u maju 2020. otputovati u Moskvu, da bi prisustvovao proslavi 75. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom.
"Zahvalan sam" Makronu što je prihvatio poziv, odgovorio je Vladimir Putin.
Rusi pridaju najveći značaj komemoracijama koje su zapadnjaci izbegavali od ruske aneksije Krima.
Međutim, dvojica lidera nisu skrivala svoje razlike oko Sirije, gde Rusija vojno podržava predsednika Bašara al-Asada u njegovim naporima da povrati teritoriju koja je pod kontrolom umerenih pobunjenika i islamista od početka građanskog rata 2011. godine.
Makron je pozvao režim u Damasku i njegovog ruskog saveznika da poštuju primirje u provinciji Idlib (sjeverozapad), koje je meta svakodnevnog bombardovanja i gde vladine snage Sirije napreduju posle tri meseca žestokih borbi.
"Nužno je (...) da se primirje odlučeno i potipisano u Sočiju (u Rusiji) zaista poštuje", rekao je Makron.
"A mi podržavamo napore sirijske vojske da eliminiše terorističke pretnje Idlebu", odgovorio je Vladimir Putin.
Na pitanje o gušenju demonstracija na kojima se zahteva demokratija poslednjih nedelja u Rusiji, Putin je odgovorio pominjuči nasilje koje je pokrenuo protestni pokret "žutih prsluka" u Francuskoj krajem prošle godine.
"Ne želimo sličnu situaciju" kakva je donedavno vladala u Parizu, rekao je Putin, bacajući jednu od "strelica" kojima je navikao da odgovara na teška pitanja, uveravajući da će ruske vlasti postupati tako da osiguraju da opozicione demonstracije u Moskvi ostanu u "okviru zakona".
