Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Optužbe da bugarski udžbenici prepravljaju eru komunizma


Todor Živkov (u sredini) u septembru 1989. godine - "umereni stil vladanja bez ozbiljne represije"

Trideset godina od pada komunizma, bugarski srednjoškolci dobijaju udžbenike koji obuhvataju i totalitarno doba ove zemlje. Kritičari kažu da predloženi udžbenici sadrže "otvoreno propagandne klišee" i da ignorišu strah i ugnjetavanje koji su vladali pod poslednjim bugarskim komunističkim vođom Todorom Živkovim.

Novopredloženi istorijski udžbenici za srednjoškolce u Bugarskoj pokrenuli su kontroverzu pošto su predstavili poslednjeg totalitarnog vladara iz komunističke ere Todora Živkova kao heroja i prikrili represivnu prirodu njegovog režima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Živkov je 35 godina predvodio jedan od najtvrđih komunističkih režima u istočnoj Evropi, sve dok 10. novembra 1989. nije svrgut u takozvanoj "palata revoluciji", prevratu koji je izvela sama bugarska Komunistička partija, samo jedan dan posle pada Berlinskog zida.

Međutim, životna stvarnost u Bugarskoj tokom totalitarne ere retko je razmatrana u istorijskim udžbenicima iz kojih su u poslednjih 30 godina učili bugarski srednjoškolci.

Predloge za nove udžbenike podnelo je pet izdavača posle promene nastavnog programa koji je 2018. odobrilo Ministarstvo obrazovanja.

Taj nastavni program zahteva da mladi Bugari više saznaju o dešavanjima u svojoj zemlji tokom komunističke vladavine od 1944. do 1989. godine.

'Normalni' Živkov

Politikolozi, nastavnici i aktivisti za ljudska prava u Bugarskoj koji su pregledali predložene udžbenike nezadovoljni su nekim tvrdnjama sadržanim u knjigama.

Takođe, ljuti su zbog, kako smatraju, upadljivog izostavljanja straha, ugnjetavanja i beznađa koji su definisali svakodnevni život mnogih Bugara pod vladavinom Živkova.

Ulog je, tvrde oni, odrastanje generacije Bugara bez jasnog razumevanje suštine komunizma i usvajanje iskrivljenih ideja o tome šta je predstavljao "normalan život" tokom 45 godina totalitarizma.

Među spornim tvrdnjama u jednom od udžbenika je to da je "Todor Živkov imao umereni stil vladanja bez ozbiljne represije".

Druga tvrdi da je "politika Živkova bila usmerena na poboljšanje blagostanja stanovništva".

Još jedna tvrdnja je da je nezadovoljstvo javnosti zbog manjka građanskih prava u Bugarskoj pod Živkovom umireno rastom životnog standarda.

Zapravo, Živkov je do kasnih 80-ih sprečavao nemire među bugarskom inteligencijom i grubo kažnjavao različita mišljenja, koristeći svoju tajnu policiju kao opako oruđe kontrole koje je izazivalo dubok strah u Bugarskoj i gurnulo političku opoziciju u podzemlje. Hiljade ljudi su zatvorene iz političkih razloga.

Program asimilacije koji je Živkov uveo 1984. za etničko tursko stanovništvo u Bugarskoj je bio program masivne represije u kojem su etnički Turci bili primorani da uzimaju slovenska imena.

Mere Živkova protiv onih koji su se opirali, posle njegove odluke da se 1989. otvore granice s Turskom i dozvoli etničkim Turcima da odu iz zemje, dovelo je, u to vreme, do najveće migracije u Evropi posle Drugog svetskog rata. Više od 300.000 etničkih Turaka je otišlo u Tursku.

'Iskrena propaganda'

Evelina Kelbčeva, profesorka istorije na Američkom univerzitetu u Blagoevgradu na jugozapadu Bugarske, objavila je otvoreno pismo s istraživačkim novinarem Hristom Hristovim u pokušaju da se istaknu nedostaci udžbenika pre nego što se objave i počnu da se koriste u nastavi koju pohađaju bugarski tinejdžeri.

Kelbčeva i Hristov kažu da je predstavljanje komunističke ere u udžbenicima puno "otvoreno propagandnih klišea". Oni pozivaju da se svih pet udžbenika temeljno promeni ili povuče.

"Najvažnije osobine totalitarnog komunističkog režima - politički teror, represivni sistem, potpuno podjarmljivanje zemlje i diktat Kremlja nad apsolutno svim sferama života, ne samo u spoljnoj politici, očigleno namerno nisu istaknuti", napisali su Kelbčava i Hristov.

Kelbčeva je rekla za RSE da je u većini predloženih tekstova izostavljena informacija o, kako se procenjuje, oko 30.000 Bugara koji su po kratkom postupku pogubljeni u prvim mesecima pošto je sovjetska Crvena armija ušla u Bugarsku i osnovana komunistička vlada uz podršku Sovjeta u septembru 1944.

"Ne spominju se sveprisutna pogubljenja koja su imala za cilj da stvore klimu straha", rekla je ona. "Takođe, nema činjenica o progonu ljudi iz verskih zajednica, uključujući hrišćane i muslimane".

U predloženom udžbeniku izdavčke kuće Domino navodi se da je Živkov 1962. zatvorio bugarski logor za prinudni rad za političke zatvorenike, čime je "okončana nehumana praksa koja je uništila sudbine hiljada ljudi".

Tekst je, međutim, propustio da spomene da je Živkov 1985. ponovo otvorio ozloglašeni radni logor na ostrvu Belene na Dunavu, o kojem se još govori kao koncentracionom logoru Belene.

Kelbčeva i Hristov u zajedničkom pismu takođe primećuju da udžbenički projekti ne sadrže nikave informacije o represivnoj tajnoj policiji bugarske Komunističke partije, s izuzetkom nekih "veoma suvih" definicija u listama manje poznatih pojmova.

"U udžbenicima se govori o suzbijanju ljudskih prava u vreme komunizma", kaže Kelbčeva za RSE. "Ali kako nešto što ne postoji može biti potisnuto?"

Očuvanje 'nepristrasne distance'

Udžbenici dva izdavača, Prosvete i Rive, odražavaju nalaze savremenih istoričara, kaže ona, dok ostali formalno ispunjavaju uslove postavljene u nastavnom planu, ali ne daju realističnu sliku istorijske ere.

"Taj period se ne može dobro predstaviti ako je izostavljeno stanje privrede", kaže ona. "To je bila nefunkcionalna privreda".

Zapravo, bugarski istoričari tek odnedavno pišu o sveobuhvatnoj istoriji svoje zemlje pod komunističkom vladavinom.

Sedam bugarskih koautora knjige "Bugarska pod komunizmom", koju je 2019. objavio izdavač Rutledž (Routgledge) iz Njujorka, kažu da se bugarski istoričari sada suočavaju s ključnim izazovom očuvanja "nepristrasne distance" dok takođe definišu "granicu između subjektivnih i objektivnih trenutaka u tranziciji iz živog sećanja ka istorijskom narativu".

Da bi to uradili, tvrde oni, istorijski istraživači moraju "otresti sećanje i orijentisati se ka razumevanju i interpretaciji".

U intervjuu za RSE zamenik bugarskog minsitra obrazovanja Petar Nikolov naglasio je da, mada je pet predloženih udžbenika prošlo nekoliko nivoa procene, nijedan od njih nije dobio konačno odobrenje ministarstva.

Nikolov kaže da je njegovo ministarstvo dobilo "nekoliko signala iz različitih smerova" i priznao da je ministarstvo čulo kritike nekoliko procenitelja s Bugarske akademije nauka i unverziteta s akreditovanim programima za istoriju.

On kaže da se zvaničnici ministarstva umnogome slažu s tim kritikama i da očekuje da će sporni tekstovi biti popravljeni i da će dobiti konačno odobrenje pre nego što u septembru počne nova školska godina.

"Po nama, objektivnost će biti postignuta onda kada postignemo ravnotežu između radikalnijih mišljenja", rekao je Nikolov.

XS
SM
MD
LG