Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lex specialis 'po džepu' svih građana


Ekonomski komentator Mijat Lakićević tvrdi da banke snose odgovornost za to što se desilo dužnicima (Fotografija sa protesta dužnika pred Vlasom Srbije, Beograd, juni 2016.)

Parlament Srbije 18. aprila će po hitnom postupku odlučivati o lex specialisu (posebnom zakonu) kojim se omogućava da građani zaduženi kod banaka u švajcarskim francima konvertuju kredite u evre, a da deo troškova preuzme i država.

Time bi se rešio dugogodišnji problem, smatra Vlada Srbije, koja je usvojila Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, kao kompromisno rešenje nakon višemesečnih pregovora tri strane - Vlade, štediša i banaka.

Nakon objavljivanja ovog lex specialisa, u javnosti se postavlja pitanje - a zašto bi svi građani, poreski obveznici, plaćali ceh?

Vlada Srbije
Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima

Organizacija Transparentnost Srbija (TS) upozorila je da je odluka Vlade Srbije u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi i preporukama Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) i da pregovori sa zainteresovanim stranama ne mogu zameniti javnu raspravu o rešavanju tog problema. Ocenjeno je da će se leks specialis izvesno odraziti na interese drugih građana.

"Pravila o javnim raspravama iz Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade, što bi trebalo da obavezuje i Ministarstvo finansija, nalažu da se organizuje javna rasprava u pripremi novih zakona. Ovakve rasprave se bez izuzetka moraju organizovati kada se zakonom 'bitno menja pravni režim u jednoj oblasti', kao i onda kada se 'uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost'. Očigledno je da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona bila obavezna po oba kriterijuma, i da se ona morala obaviti pre nego što je tekst iznet pred Vladu", istakla je TS.

Usvajanje ovog i ovakvog predloga zakona bio bi još jedan korak ka urušavanju sistema javnih finansija, saopštila je i Koalicija za nadzor javnih finansija. Ona poziva poziva narodne poslanike svih parlamentarnih stranaka da glasaju protiv vladinog Predloga zakona.

Prema lex specialisu, deo troškova konverzije kredita u evre, 15 od sto, bankama će nadoknaditi država iz budžeta. U ekspertskoj javnosti se spekuliše da će trošak iz budžeta, što znači iz džepa svih građana-poreskih obveznika, biti preko 11 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra. Za takvim rešenjem nije posegla ni jedna država u okruženju koja se nosila sa sličnim problemom svojih građana zaduženih u švajcarcima, potvrdio nam je bankar Zoran Petrović, koji i pored toga kaže da je lex specialis kompromis kojim banke, po njegovom mišljenju, mogu biti samo delimično zadovoljne.

"Delimično smo zadovoljni jer smatramo da bi takva vrsta sporazuma trebalo da ima snagu sudskog poravnanja, a ona je, kako je sada definisano Zakonom, nema. Dakle, mi, em ćemo da platimo, em imamo rizik da opet budemo razvlačeni po sudovima", navodi Petrović.

Petrović: Takva vrsta sporazuma trebalo da ima snagu sudskog poravnanja, a ona je, kako je sada definisano Zakonom, nema
Petrović: Takva vrsta sporazuma trebalo da ima snagu sudskog poravnanja, a ona je, kako je sada definisano Zakonom, nema

Petrović dalje kaže da su države u okruženju prevalile sve troškove na banke i da se sada vode sporovi pred sudovima, između ostalog i arbitražni pred sudom u Vašingtonu. Petrović smatra da je država morala da se umeša jer je takve kredite subvencionisala i osiguravala preko Nacionalne korporacije za stambene kredite. Pre ili kasnije, kaže Petrović, Nacionalna korporacija će biti "naslonjena" na budžet, a to znači na džepove svih poreskih obveznika.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić tvrdi da država ne štiti svojom odlukom banke već građane. Na naše pitanje kome država uplaćuje 11 milijardi, odgovara bankama, pa dodaje, ipak, da može da se kaže da država "pokriva" i građane i banke. Banke snose 23 odsto otpisa duga i to je dogovor tri strane. I dodaje da se niko od korisnika kredita nije žalio kada je prve tri godine kamata bila niska.

Ekonomski komentator Mijat Lakićević tvrdi da banke snose odgovornost za to što se desilo dužnicima, ne preuzimajući nikakav rizik za ponuđene kredite. Po njemu, legitimno je pitanje da li je država trebalo da se umeša time što je deo troškova prebacila praktično na sve građane.

"Na ovaj način država pomaže bankama, naravno i dužnicima u švajcarcima. Štedišama uopšte ne pomaže. Pošto se budžet puni porezima i doprinosima koje plaćaju svi građani, na taj način svi građani Srbije, svi koji plaćaju porez, moraće da snose troškove" objašnava Lakićević.

Fiskalni savet saopštio je u sredu da nije opravdano da se budžetska sredstva koriste za rešavanje problema s kreditima indeksiranim u švajcarskim francima.

Fiskalni savet je upozorio i da predloženi zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima predstavlja presedan koji nosi fiskalne rizike, jer se odnosi samo na grupu dužnika koji još nisu otplatili svoja dugovanja bankama u švajcarskim francima, a ne na sve dužnike i može se iskoristi za nove zahteve da se iz javnih sredstava subvencionišu i naknade troškova drugim dužnicima koji su isključeni iz sadašnjeg predloga zakona.

U saopštenju se podseća da je Vrhovni kasacioni sud (VКS) zauzeo stav da je indeksacija stambenih kredita u švajcarskim francima ništava – ukoliko nije utemeljena u pisanom dokazu da je banka plasirana sredstva pribavila zaduživanjem u toj valuti i da je pre zaključenja ugovora korisniku kredita dostavila potpunu pisanu informaciju o svim poslovnim rizicima i ekonomsko-finansijskim posledicama koje će nastati primenom takve klauzule - ništava.

"Iako Pravno shvatanje VКS ni u jednom svom stavu ne podrazumeva uključivanje javnih sredstava za rešavanje problema kredita indeksiranih u švajcarskim francima, zakon predviđa znatna izdvajanja iz budžeta, u iznosu od oko deset mlijardi dinara – što smatramo neosnovanim. Na ovaj način, troškove obeštećenja dužnika, proistekle iz sudske odluke, umesto isključivo komercijalnih banaka delimično će snositi i poreski obveznici", navodi se u saopštenju.

Ekonomski komentator Mijat Lakićević tvrdi da banke snose odgovornost za to što se desilo dužnicima
Ekonomski komentator Mijat Lakićević tvrdi da banke snose odgovornost za to što se desilo dužnicima

"Ovaj leks specialis je kompromisno rešenje izmedu nekoliko zainteresovanih strana - građana, odnosno udruženja koja ih predstavljaju, banaka, i države sa treće strane", naveo je ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali, pošto je objavljeno 16. aprila da je postignut dogovor.

"Cilj je da se na jednoobrazan i socijalno prihvatljiv način razreši otvoreno pitanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Dodatni cilj ovog zakona je i rasterećenje sudova i smanjenje troškova sudskih postupaka, imajući u vidu sudsku praksu i stavove Evropskog suda pravde, Evropskog suda za ljudska prava, kao i praksu domaćih sudova", navela je Vlada Srbije u obrazloženju leks specialisa.

Predloženim Zakonom je zadovoljno Udruženje CHF koje je pregovaralo sa Vladom, dok je drugo udruženje Efektiva saopštilo da su banke delimično abolirane jer im se daje za pravo da zadrže deo onoga što su nezakonito prisvojile.

"Dakle, ako imamo stav da su banke opljačkale korisnike ovih kredita, onda ne vidimo ni jedan jedini razlog da ih država još za to i nagrađuje", izjavio je Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

Zbog 'švajcaraca' završili na ulici
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:28 0:00

Mijat Lakićević obrazlaže zašto banke treba da snose deo odgovornosti za situaciju u koju su došli njeni klijenti.

"Pošto se otvara pitanje da li bi država uopšte trebalo da se meša na ovakav način u kreditni odnos banaka i građana, meni se čini da tu nisu bila ‘čista posla’. Zašto? Zato što banke kažu da one jesu upozoravale građane na visok rizik u tom poslu, ali sa druge strane, one su sav taj rizik prenele na građane. Taj rizik nije bio ravnomerno raspoređen između učesnika u poslu. Banke ne mogu da kažu da one nisu odgovorne za to što se desilo. Jer, one nisu uopšte snosile nikakav rizik prilikom zaduživanja u švajcarcima", kaže Lakićević.

Lex specialis predviđa da preostali deo duga kredita u švajcarcima bude konvertovan u evre i da taj iznos bude umanjen za 38 odsto, a da godišnja kamatna stopa za dalju otplatu ne bude veća od četiri odsto.

Prema proceni udruženja štediša Efektiva, oko 16.000 građana zaduženo je u švajcarcima. Na njima je, nakon što se zakon usvoji, da odluče pristaju li na ponuđene uslove i da odluče hoće li sklopiti nove ugovore sa bankama.

Ne zna se broj onih koji su do sada morali, zbog toga što su im se enormno uvećale rate za kredit zbog promene kursa švajcarskog franka, da se isele iz svojih stanova, najčešće uz asistenciju izvršitelja, i koji su ostali bez drugih nekretnina. Oni se već godinama obraćaju bankama, a zatim i državi kako bi se rešio njihov problem, tvrdeći da ih banke nisu upozorile na rizik, na šta su bile obavezne.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG