Dostupni linkovi

Za masakr u Trnju na Kosovu 15 godina zatvora


Zgrada Specijalnog suda u Beogradu

Rajko Kozlina, pripadnik bivše Vojske Jugoslavije (VJ), osuđen je prvostepeno na 15 godina zatvora za ubistvo 15 i ranjavanje dvoje albanskih civila u mestu Trnje, kod Suve Reke, marta 1999. godine. On je okrivljen da je grupi vojnika koju je predvodio naređivao i zajedno sa njima počinio ubistvo i ranjavanja.

Drugi optuženi za ovaj zločin Pavle Gavrilović, takođe pripadnik vojske, oslobođen je odgovornosti. Gavrilović je bio osumnjičen da je naredio napad tako što je okupio sebi potčinjene komandante, uključujući i Kozlinu, i dao im instrukcije da ubijaju civile rekavši: "Ne sme biti preživelih".

U presudi Gavriloviću navodi se da sud nije mogao da utvrdi da li je Gavrilović naredio da se izvrše ubistva civila, kao i da "navodi optužnice da je Gavrilović izdao naredbu da ne sme biti preživelih, ne nalaze uporište u izvedenim dokazima".

"Potrebni su čvrsti i neoborivi dokazi zbog prirode krivičnog dela, a oni sudu nisu pruženi", stoji u presudi.

U presudi se dodaje i da su neposredni izvršioci zločina označeni kao NN osobe, jer istraga nije utvrdila ko su.

Odluku je danas donelo posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, specijalizovano za ratne zločine (Specijalni sud).

Niko od članova porodica žrtava, koji su prisustvovali izricanju presude pred sudom u Beogradu, nisu želeli da daju izjave.

Po optužnici Gavrilović i Kozlina kao pripadnici VJ, 25. marta 1999, učestvovali su u napadu na selo Trnje kada je ubijen najmanje 31 albanski civil, među kojima 12 žena i četvoro dece.

Gavrilović i Kozlina su na početku suđenja negirali krivicu.

FHP: Pravda nije zadovoljena

Presuda nije dovela do zadovoljenja pravde za žrtve ovog ratnog zločina, smatra Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo, nevladine organizacije koja je 2008. godine u ime žrtava podnela krivičnu prijavu protiv 11 oficira i vojnika Vojske Jugoslavije za zločin u Trnju.

„Suđenje je trajalo neopravdano dugo, a sud nije cenio malobrojne iskaze pripadnika 549. Motorizovane brigade koji su bili spremni da govore o tome šta se dogodilo tog 25. marta 1999. godine“, kaže Žanić.

U Fondu nisu zadovoljni odlukom suda kojom je komandant Pozadinskog bataljona 549. Motorizovane brigade Pavle Gavrilović ostao neosuđen, a kako ističu, optužnica nije obuhvatila ni komandanta brigade generala Božidara Delića. Kaznu koja je izrečena Rajku Kozlini smatraju neprimereno niskom.

„Sud je cenio olakšavajuće okolnosti na strani Kozline, kao što je protok vremena od izvršenja krivičnog dela, ili to što je on otac jednog maloletnog deteta, ali nije u dovoljnoj meri cenio to da su u ovom zločinu takođe ubijana deca i pretežno žene“, ističe Žanić.

U martu 2013. godine, Fond je objavio i dosije, u kojem je opisano učešće pripadnika ove jedinice u zločinu u Trnju, između ostalog i Gavrilovića i Kozline. Tužilaštvo je u novembru 2013. godine podiglo optužnicu protiv Gavrilovića i Kozline, a suđenje je počelo februara 2015. godine.

Suđenje Gavriloviću i Kozlini obeležila su brojna odlaganja ročišta, zbog čega je Fond za humanitarno pravo 2017. godine podneo Ustavnom sudu Srbije žalbu u ime žrtava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ukazali su da se ročišta često odlažu, a kao razlog su naveli navodnu sprečenost optuženih da se iz zdravstvenih razloga pojave u sudnici. Potvrde da su navodno hospitalizovani, optuženi su najčešće dobijali od vojnih medicinskih ustanova.

Optužnica protiv Kozline i Gavrilovića bila je prva koju je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo protiv aktivnih pripadnika Vojske Srbije. Pavle Gavrilović se, kao oficir Vojske Srbije, penzionisao nakon početka suđenja. Rajko Kozlina je u vreme podizanja optužnice bio podoficir Vojske Srbije.

Prvi zvanični podaci o ovom zločinu postali su poznati javnosti 2002. godine na suđenju Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku Jugoslavije, kada je svedočio jedan pripadnik 549. Motorizovane brigade.

Fond za humanitarno pravo je nakon podizanja optužnice prigovorio što su “optužnicom obuhvaćena samo dva lica, iako je prema svim ostalim dokazima, dokumentaciji, svedočenjima vojnika 549. Motorizovane brigade u ovoj akciji učestvovalo između 80 i 100 pripadnika ove brigade“.

Primedba Fonda odnosila se i na činjenicu da se u optužnici ne pominje komandant 549. Motorizovane brigade general Božidar Delić. Delić je danas jedan od poslanika Srpske radikalne stranke, na čijem čelu je haški osuđenik Vojislav Šešelj, u Skupštini Srbije

„Naprosto zvuči neverovatno da je jedan oficir direktno podređen generalu Deliću poslušao njegovo naređenje da zauzme selo, a potom samoinicijativno naredio svojim vojnicima da ubijaju žene i decu u tom selu”, rečeno je ranije u Fondu.

XS
SM
MD
LG