U Strategiji EU za Zapadni Balkan, usvojenoj početkom prošle godine, 2015. godina navedena je kao moguća godina ulaska Srbije i Crne Gore u redove članica EU, ali više od godinu dana kasnije taj datum ne deluje posebno realno, iako ga je moguće dostići uz snažniji angažman obe strane.
To je rezime diskusije na tribini "Godinu dana od Strategije za Zapadni Balkan: Može li Srbija u EU 2025?", u organizaciji portala European Western Balkans, uz podršku Beogradske otvorene škole (nevladine organizacije) i Švedske.
Evropska komisija usvojila je početkom februara 2018. "Verodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman EU u tom regionu", u kojoj su Srbija i Crna Gora markirane kao predvodnici u procesu pristupanja EU.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EpuS) Suzana Grubješić ocenila je da primedbe iz Strategije i dalje stoje u regionu - zarobljene države, bilateralni sporovi i nefunkcionalna tržišna privreda.
Strategijom je predviđeno šest inicijativa za podršku transformacije Zapadnog Balkana - za jačanje vladavine prava, jačanje angažmana u oblasti bezbednosti i migracija, jačanje podrške socioekonomskom razvoju, za bolju saobraćajnu i energetsku povezanost, za digitalnu agendu za region i podršku pomirenju i dobrosusedskim odnosima.
Podsećajući da je pre nešto više od godinu dana kritikovala Strategiju jer je "razvodnjena" u odnosu na nacrte, Grubješić je rekla da je to ipak trenutno jedini dokument o proširenju koji postoji i makar daje šansu Srbiji i Crnoj Gori da 2025. postanu članice EU.
Ona je kazala da je Strategija već na samitu u Sofiji u maju 2018. "gurnuta pod tepih", iako je to bio prvi dokument za Zapadni Balkan donet 15 godina posle samita u Solunu, dok je u međuvremenu održano pet samita Istočnog partnerstva.
Rekla je i da će test politike proširenja EU biti samit u junu, kada bi EU trebalo da pokaže kredibilitet i ispuni obećanje dato Severnoj Makedoniji i Albaniji da će im odobriti početak pregovora o članstvu.
