Građani u velikoj meri ne vide svrhu izbora u kojima učestvuju, a vlada i nisko poverenje građana u osnovne institucije demokratije, rezultati su istraživanja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2018. godine“, koje je sprovela nevladina organizacija CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost).
Glavni istraživač Crte Vujo Ilić ocenio je da uznemiravajuće nizak broj ljudi, 13 odsto njih, misli da poslanici Skupštine Srbije predstavljaju interese građana.
Više od dve trećine ispitanika smatra da poslanici zastupaju samo interese stranke. Prema Ilićevim rečima, to znači da građani ne vide svrhu izbora na kojima učestvuju.
„Dve trećine građana smatra da je bilo izbornih nepravilnosti u proteklih nekoliko godina, a jedna trećina smatra da su te nepravilnosti bile toliko ozbiljne da su ugrozile rezultate izbora“, rekao je Ilić.
Ilić dodaje i da tek svaki četvrti građanin smatra da je birački spisak tačan i ažuran, a trećina građana Srbije misli da birački spisak ne sadrži tačne podatke, jer se njime manipuliše.
On je kazao i da mišljenje građana o bojkotu izbora, kao vidu borbe za fer i slobodne izbore, zavisi od toga da li podržavaju opoziciju ili vlast, pa tako jedna četvrtina podržava bojkot, dok se 43 odsto građana protivi bojkotu.
„Među građanima koji podržavaju bojkot izbora, polovina smatra da je potrebno sprečiti kupovinu glasova i pritisak na glasače“, rekao je Ilić.
U istraživanju koje je Crta sprovela od 17. do 26. oktobra 2018. godine, a u kojem je učestvovalo 1.022 ljudi zabeležen je pad podrške građana politici „čvrste ruke“.
„Mladi ljudi su manje spremni da podrže autokratskog vođu, za razliku od starijih od 60 godina, koji sve više podržavaju takvu politiku", kazao je Ilić.
U Preporukama za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine koji su predstavljeni u Medija centru, Crta je navela da je potrebno promeniti zakonske okvire, ali i praksu, kako bi se otklonile nepravilnosti u izbornom procesu.
„U trenutku visokih tenzija u društvu oko uslova za slobodne i fer izbore, Crta predstavlja preporuke čije bi ispunjavanje u sledećih godinu moglo da unapredi uslove u kojima će se održati naredni izbori, budući da je ostalo manje od godinu dana do održavanja redovnih opštih i lokalnih izbora u Srbiji“, direktorka Crte Vukosava Crnjanski.
Prema oceni Crtinih istraživača, zloupotreba javnih funkcija, javnih resursa i nejednaka medijska zastupljenost osnovni su problemi za fer i slobodne izbore u Srbiji.
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov rekao je da je u Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije potrebno zabraniti svim funkcionerma da tokom izborne kampanje zloupotrebljavaju svoju poziciju i da se jasnije odredi pojam javnih resursa i kazne za njihovu zloupotrebu.
Nedeljkov ističe i da su tokom izborne kampanje česti pritisci na zaposlene u javnom sektoru.
„Bez obzira što postoji krivično delo kojim se sprečava pritisak na birače da glasaju ili ne, mislimo da je veoma važno da se, po preporuci Venecijanske komisije, u delu koji se odnosi na odgovornost čelnih ljudi u javnom sektoru, spreči pritisak na zaposlene i da im se da sloboda da iskažu svoj politički stav, odnosno da glasaju ili ne, bez represije“, kaže Nedeljkov.
Nedeljkov je naveo i da je potrebno da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u toku kampanje objavljuje izveštaje u roku od dve nedelje, a da u roku od pet dana odlučuje o prijavama i da proširi opseg kazni za emitere koji u tom periodu ne poštuju pravila.
Prema oceni Crtinih istraživača, rok od pet dana dovoljan je i za Agenciju za borbu protiv korupcije da odluči da li je bilo zloupotrebe funkcije ili ne.
U Crti smatraju i da je potrebno srediti birački spisak, objaviti zapisnike biračkih odbora nakon izbornog dana i zaštititi prava birača tako što će se građani imati uvid u to da li je neko protivzakonito glasao umesto njih. Kako ističu, neophodno je i da se omogući prisustvo akreditovanim posmatračima tokom celog izbornog procesa.
