„Mnogo pompe se diglo oko te ostavke. On samo sebi produžava vreme. Ali, kazna mora stići. Da li će to biti novčano ili u nekom drugom obliku, ali on mora da dobije šta je zaslužio.“
Ovim rečima Snežana Bojić, jedna od žena koja kaže da je žrtva doskorašnjeg predsednika opštine Brus i stranačkog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Milutina Jeličića, daleko poznatijeg pod nadimkom Jutka, komentariše ostavku koju je Jeličić podneo na mesto prvog čoveka opštine 11. marta, nakon što je završio na sudu pod optužbama za nedozvoljene polne radnje i seksualno uznemiravanje svoje bivše saradnice Marije Lukić.
Predsednik Skupštine opštine Brus Miroslav Panić rekao je u utorak da će verovatno krajem marta ili početkom aprila biti zakazana sednica lokalnog parlamenta na kojoj će se raspravljati o Jeličićevoj ostavci, te da je teško okupiti odbornike koji "ne reaguju baš sa oduševljenjem" na zakazivanje sednice sa takvim dnevnim redom.
"Reakcija nije bila baš pozitivna. Oni su izabrani na njegovoj listi, a na sednicu na kojoj će se raspravljati o njegovoj ostavci ne reaguju sa oduševljenjem", rekao je predsednik Skupštine Brusa za Insajder.
Ispovest ćerke Jutkinog školskog druga
Osim Lukićeve, Jeličića je za ista nepočinstva prijavilo još šest žena, među kojima je i Snežana, ali je Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu odbacilo njihove krivične prijave pod obrazloženjem da nema dovoljno dokaza, pa ti slučajevi nisu ni stigli do suda.
Sa 31-godišnjom Snežanom Bojić razgovaramo u njenoj porodičnoj kući u selu Žunje, u opštini Brus, oko 250 kilometara južno od Beograda. U ovom mestu koje broji oko 300 stanovnika, živi sa roditeljima i bratom, trudeći se da se oporavi od onoga što je preživela tokom tri meseca rada u bruskoj biblioteci.
„Bilo je naporno, jer on je svuda umešao prste, on je tu gde se zapošljava, on vuče konce. U periodu kad se sve to dešavalo lomila sam se između toga da je on dugogodišnji prijatelj mog oca i da ceo slučaj može da utiče na njihovo prijateljstvo, a da sa druge strane ja mogu da izgubim posao. To je kulminiralo time da sam morala da potražim pomoć lekara“, priča nam Snežana, inače diplomirana bibliotekarka.
Nakon što je 2012. godine diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, vratila se u svoje mesto, u nadi da će se zaposliti u struci. Međutim, godinama je bila na birou, zbog čega je pala u depresiju i jedno vreme bila hospitalizovana u Kruševcu. U želji da pomogne ćerki, njen otac, Andreja Bojić, 2017. godine je zamolio svog školskog druga, predsednika opštine Milutina Jeličića, da joj pronađe posao.
„On je meni istog momenta, dok smo sedeli u njegovom kabinetu, rekao: ’Gotovo, zaposlena je. Daj mi njen broj.’ Šta će ti njen broj, aman, pitam ja. ’Daj mi’, kaže, ’gotovo zapošljena je, može da mi bude PR, sekretarica.’ Rekao sam mu: slušaj, to je za mene ružno, nije imala posao, pa sad odjednom PR. Daj ti njoj, ako ima mogućnosti, ili prosvetu ili kulturni centar, odnosno biblioteku, ako ima. ’U redu je, može biblioteka. Daj mi broj’, kaže on. Šta će ti broj, čekaj, raspiši konkurs. ’Ma kakav konkurs, Andro, ne treba to. Ja kako kažem, gotovo je’, rekao mi je“, priseća se Andreja Bojić.
Snežana je počela da radi početkom juna 2017. godine, a njen otac je vrlo brzo primetio da je njegova ćerka nakon početnog elana počela da se povlači u sebe. U tom periodu poveravala se samo majci.
„Pitao sam svoju ženu: 'Biserka, šta se dešava sa našim detetom'. Kaže ona: `Znaš, požalila mi se da je Jutka došao na kafu u kancelariju direktorke (biblioteke, prim. RSE), a ona je njegova sestra (Nataša Jeličić, prim. RSE). Kad je moja ćerka ušla, on ju je poljubio, uhvatio je pod ruku i pitao: ’Da li ti, Sneška, mene volkiš?’ Za nju je to bila stresna situacija, izvukla je ruku i rekla: ’Pa nemojte tako, predsedniče, molim vas’. Ma, dobro, Biserka, rekao sam svojoj ženi, on nju voli, ceni. Ali, moram da kažem da mi žena tada nije prenela druge detalje“, kaže Andreja Bojić.
Pravu priču čuće tek nešto kasnije od ćerke koja više, kako je njen otac ispričao za RSE, nije mogla da čuva u sebi traume koje je dobila tokom tri meseca, koliko je radila u biblioteci, nakon čega joj ugovor nije bio produžen.
„Kad mi je dete ispričalo, ostao sam u šoku, nisam znao gde sam. Ne mogu ni dan danas da shvatim kako je moguće da moj prijatelj i predsednik Opštine dođe na njeno radno mesto, da dira tu teksas-suknjicu koju sam svojim znojem kupio svom detetu? Da li je moguće da rukicu koju sam ja odgajio stavlja na svoje genitalije?“
Izložene pretnjama i uvredama
Više od pola godine kasnije, u martu 2018. godine, porodica Bojić podnela je krivičnu prijavu protiv Milutina Jeličiča. Ogorčeni su na kruševačko tužilaštvo, koje je ocenilo da nema dovoljno dokaza za pokretanje postupka, uprkos tome što je Uprava kriminalističke policije profesionalno uradila posao.
Strah od najmoćnijeg čoveka u opštini prevazišli su nakon što je Marija Lukić, koja stanuje u Brusu, 20 kilometara udaljenom od mesta u kom živi porodica Bojić, protiv Jeličića podigla tužbu za polno uznemiravanje.
„U tužbi sam navela sve ono što sam doživljavala sa njim tokom dve godine, koliko sam radila kod njega. Ja njemu jesam bila sekretarica i moj se ugovor vodio na Opštinsku upravu, međutim ja sam tehnički bila sekretar u njegovoj stranci. Nisam ja njega svakodnevno viđala niti je taj period kada je on nasrtao na mene trajao svakog dana za te dve godine, ali svaki njegov dolazak, ukoliko niko nije bio prisutan, se završavao njegovim pokušajem da ostvari neki fizički kontakt sa mnom“, priča nam Marija Lukić, koja je od Jeličića dobila oko 15.000 SMS poruka lascivne sadržine. Oni su danas dokazni materijal na suđenju doskorašnjem prvom čoveku Brusa, koje je počelo 5. februara 2019. godine, nakon dva odlaganja.
Jeličić je optužen za polno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje zloupotrebom službenog položaja. Krivični zakonik za polno uznemiravanje propisuje novčanu ili kaznu do šest meseci zatvora, dok se za nedozvoljne polne radnje sankcije kreću od novčane kazne do trogodišnjeg zatvora.
„Niko mi nije dao podršku da uđem u tu borbu, znajući da on iza sebe još uvek ima preko 10 krivičnih prijava koje stoje u fiokama. Obeshrabrivali su me, govoreći mi da ni od ove moje prijave neće biti ništa“, kaže Marija Lukić, sa kojom razgovaramo u jednom kafeu u Brusu, gde živi sa mužem i dvoje dece.
Nakon što se usudila da javno progovori o svemu kroz šta je prošla kao Jeličićeva saradnica, Lukić kaže da se suočila sa brojnim pretnjama.
„Doživljavam i dan danas jako neprijatne stvari: od pretnji do salve laži koje njegovi ljudi na društvenim mrežama šire. Ali, nosim se nekako sa tim, trudim se da ignorišem to“, priča Marija Lukić.
Sa pretnjama se suočila i porodica Bojić.
„Zvali su nas kući da prete da ja ništa ne kažem, da neću dobro proći“, priča Snežana Bojić, uz napomenu da je policija uspela da pronađe osobu koja je pretila.
"Spontani skup" podrške Jeličiću
No, osim pretnji, žene koje se osećaju kao žrtve najmoćnijeg čoveka ove opštine u Rasinskom okrugu, suočene su i sa nerazumevanjem od strane dela zajednice u kojoj žive.
RSE je zabeležio razmišljanja nekih od građana Brusa. Ona su mešavina podozrivosti i relativizacije čitavog slučaja, pri čemu većina sagovornika, odbija da se prestavi imenom i prezimenom:
Svega nekoliko sati nakon što smo razgovarali sa meštanima ovog grada koji broji oko 4.500 stanovnika, u centru Brusa je održan protest podrške predsedniku opštine koji je nekoliko dana ranije saopštio da podnosi ostavku, jer se, kako je rekao, napadi na njega koriste protiv predsednika Srbije i lidera stranke u kojoj je i Jeličić, Aleksandra Vučića:
Čovek optužen za polno uznemiravanje dočekan je ovacijama, mahom žena, ispred zgrade Opštine. U crnom odelu, nasmejan, kratko im je mahnuo, a zatim je nestao iza opštinskih vrata. Neke od okupljenih žena sa kojima smo razgovarali kažu da ne veruju navodima iz optužnice protiv Jutke:
„Mi znamo koja je istina u Brusu i ne interesuje nas šta piše ’žuta štampa’. Predsednik je najbolji od svih“, rekla nam je žena koja nije želela da se predstavi, ali poput ostalih navodi da je na skup došla spontano.
Upitana kako komentariše to što je Jeličić optužen za seksusalno uznemiravanje, ona odgovara:
„Ja istinu znam i na taj slučaj nikako ne gledam. Ovde ljudi rade 20 godina, niko nije seksualno uznemiravan.“
Druga žena na skupu sa kojom smo razgovarali smatra da Jeličić nije ni trebalo da podnese ostavku. Na našu konstataciju da je Jutka suočen sa teškim optužbama i da mu se sudi, ona kaže:
„Pa, to još nije dokazano i znači da to uopšte ne mora da bude tačno.“
Prethodno je opozicioni Savez za Srbiju (SzS) najavljivao da će, ukoliko Jeličić ne ode sa funkcije, organizovati protest ispred zgrade Opštine, od čega se odustalo pošto je ozvaničena njegova ostavka. Inače, ovaj opozicioni blok koji od decembra učestvuje u građanskim protestima „1 od 5 miliona“, podržao je Mariju Lukić. Tu podršku ona je prihvatila i 2. marta govorila na skupu u Beogradu.
„U vreme kada sam prijavila Jeličića ja sam bila član Srpske napredne stranke, tako da nema tu ni govora o politizaciji. To što SzS sada pokušava to da politizuje, kao i predsednik Aleksandar Vučić koji kaže da je to orkestrirani napad na njega, apsolutno nema veze s vezom“, kaže Marija Lukić.
Svaka treća žena izložena neželjenom dodirivanju
U trenucima dok su njene sugrađanke i sugrađani branili čoveka koji joj je kao nadređeni poslao na hiljade lascivnih poruka, Marija Lukić je vodila svoju decu u školu i nije mogla da ne primeti skup.
„Tu su po direktivi došli zaposleni iz javnog sektora. Ti ljudi dolaze ucenjeni poslovima, jer njihovi ugovori traju po dva, tri meseca, s obzirom na to da je još uvek na snazi zabrana za stalno zapošljavanje u javnom sektoru. Tako da razumem te ljude, morali su da dođu“, kaže Lukić.
„To samo govori o tome da je teško biti hrabar u ovim uslovima, kada ste vezani poslom i morate da nešto radite da biste zadržali posao i da vam ne bi nekoga napadali. Vidimo da je Marija Lukić dobijala i pretnje smrću. To sve govori o teškom trenutku u kojem svi zapravo živimo“, ocenjuje Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena Peščanik iz Kruševca, komentarišući atmosferu u Brusu.
Ovo udruženje pruža emocionalnu i pravnu podršku ženama na području Rasinskog okruga koje su pretpele nasilje u porodičnim ili parterskim odnosima. Na SOS telefon udruženja godišnje se javi između 80 i 100 žena, kaže naša sagovornica.
Prema podacima koje je oktobra 2018. godine objavio Autonomni ženski centar iz Beograda, gotovo 80 posto mladih, prvenstveno devojaka, doživelo je neki oblik polnog uznemiravanja (u šta spadaju dobacivanja, neprimereni nadimci, dodirivanja, poruke sa seksualnom konotacijom) a svaka treća devojka ima iskustvo neželjenog dodirivanja.
Slučaj u Brusu pokazuje kakav je odnos nadležnih institucija prema žrtvama koje su pretpele traumu, ocenjuje Snežana Jakovljević.
„Država kaže ženama: ako prijavite nasilje i ponašate se kao Marija, možete proći kao Marija. Sa druge strane, to govori o nekažnjivosti takvog ponašanja. Dozvoljeno je, dakle, da pretimo drugima, da se ponašamo neadekvatno u odnosu na druge, a da za to ne snosimo nikakvu sankciju“, objašnjava Jakovljević.
Slučaj Bratislava Gašića
Među onima koji su zbog seksističkog ispada bili delimično sankcionisani je aktuelni šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislav Gašić koji je smenjen sa pozicije ministra odbrane nakon uvrede koju je uputio novinarki kuće B92 decembra 2015. godine. Gašić je prilikom davanja izjave, ne znajući da je kamera uključena, izjavio: „Što volim novinarke koje lako kleknu.“
Njegov ispad osudila su medijska udruženja i civilni sektor, kao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić, pa je Gašić dva meseca kasnije smenjen. Međutim, nakon godinu i po dana, Gašić – inače nekadašnji gradonačelnik Kruševca – postavljen je 2017. godine na novu, još odgovorniju funkciju, a Vučić je njegovo imenovanje obrazložio rečima da „je Gašić platio cenu za incident, jer je izdržao godinu i po dana bez funkcije“.
„Zaista me ne bi čudilo da se isto ponovi i sa predsednikom Opštine Brus, to jest da se jednog dana ponovo pojavi kao neko ko je na nekoj funkciji“, ocenjuje Snežana Jakovljević.
U vreme dok je bila izložena uznemiravanju od strane Jeličića, Marija Lukić se, kaže, u više navrata obraćala najvišim funkcionerima Srpske napredne stranke, kojoj su pripadali i ona i Jeličić.
„Pisala sam u dva navrata Aleksandru Vučiću, pisala sam Zorani Mihajlović (potpredsednica Vlade i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, te potpredsednica SNS-a, prim. RSE), pisala sam i otvoreno pismo javnosti. Niko mi nikad nije odgovorio i to je bio razlog mog iščlanjenja iz stranke“, kaže Lukić.
Nelegalna gradnja i zloupotreba položaja
Osim optužbi za polno uznemiravanje, Jeličić, koji je od 2000. godine osvojio tri mandata na čelu Brusa, suočavao se i sa optužbama za zloupotrebu službenog položaja.
U oktobru 2012. godine, uhapšen je zajedno sa još dvojicom lokalnih funkcionera, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj pri izgradnji kuća oštećenih u klizištima 2006. godine i prisvojili 223.701 evro. Jeličić je u medijima negirao da je zloupotrebio službeni položaj i tvrdio da je “sve radio po zakonu”.
Zbog bespravnog objekta na Pančićevom vrhu i sumnje da je prekršio zakon koristeći svoj položaj i uticaj koji ima kao predsednik opštine Brus, Ministarstvo građevinarstva je protiv Jeličića podnelo krivičnu prijavu u septembru 2018, a slučaj je preuzelo Više javno tužilaštvo u Kraljevu.
Reporteru RSE rekli su u Opštini Brus da predsednik u ostavci ne želi da govori za medije i da je sve što je imao da kaže rekao u svom saopštenju kojim je objavio ostavku.
Žene koje se osećaju kao njegove žrtve sada se uzdaju u pravosuđe. Snežana Bojić će svedočiti 10. aprila na suđenju za slučaj Marije Lukić.
„Spremam se da budem hrabra, da izađem i istupim u svoje ime i da budem podrška i pomoć drugim ženama koje će da izađu“, zaključuje Snežana.
Facebook Forum