Dostupni linkovi

FHP: Nema napretka u procesuiranju ratnih zločina


Fond za humanitarno pravo

U poslednjih šest meseci od juna do kraja 2018. godine podignute su svega 4 optužnice za ratne zločine u Srbiji, od toga dve nisu još potvrđene.

Radi se o nižerangiranim licima optuženim za po jedno ubistvo, saopštio je Fond za humanitarno pravo, koji je u svom Trećem izveštaju ocenio da Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina koju je Vlada donela za period od 2016-2020. godine nije ispunila svoj cilj, nije pospešila suđenja za ratne zločine.

Pri tom, kako je istakla Ivana Žanić iz Fonda, nikada nije bio teže sačiniti izveštaj nego u periodu od juna do decembra 2018. godine, zbog potpunog odsustva saradnje državnih organa i Tužilaštva sa Fondom za humanitarno pravo.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije od dolaska novog tužioca (Snežane Stanojković) zatvorilo je potpuno vrata prema javnosti, ne samo za medije nego i za nevladine organizacije.

Sve je manji interes javnosti za suđenja dok je istovremeno promocija zločinaca u nacionalne heroje sve vidljivija- saopštio je Fond za humanitarno pravo .

“Nije bilo nikakvog napretka u odnosu društva prema suđenjima za ratne zločine. Naprotiv, prethodnih nekoliko meseci beležimo ekspanziju promovisanja ratnih zločinaca u javnosti, kao i negiranje genocida u Srebrenici” ocenila je Višnja Šijačić iz Fonda za humanitarno pravo.

Žrtve, svedoci, počinioci zločina u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije u 90-im godinama kao i dokazi uglavnom se ne nalaze unutar samo jedne države i nadležnosti samo jednog nacionalnog pravosuđa.

Uz to, imajući u vidu da pravni sistemi gotovo svih zemalja naslednica bivše Jugoslavije zabranjuju ekstradiciju svojih državljana drugim državama, procesuiranje ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije nezamislivo je bez efikasne saradnje nadležnih institucija u regionu.

Upravo zbog značaja u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine, regionalna saradnja predstavlja i jednu od ključnih obaveza Srbije preuzetih u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji (EU).

A regionalna saradnja je zamrla rekli su predstavnici nevladinih organizacija iz Hrvatske i BIH, Erna Mačkić iz BIRN-a BIH i Jelena Đokić Jović iz zagrebačkih Dokumenata.

Što se Kosova i Srbije tiče, saradnja apsolutno ne postoji, što omogućava zločincima da komotno žive u obe države, rekao je Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova.

Erna Mačkić je iznela podatak da postoji sumnja da se 30 osoba optuženih za ratne zločine u BIH nalaze u Srbiji, viđaju se u televizijskim emisijama a niko ih ne procesuira.

Takav je primer Novaka Đukića koji je osuđen u BIH za zločin u Tuzli kada je stradalo više od 70 osoba u granatiranju grada, a koji se slobodno šeta u Srbiji.

Istovremeno, za susede je sporno što Srbija sudi, pozivajući se na univerzalno pravo, i osobama koji nisu njeni državljani i za zločine koji su počinjeni van njene teritorije.

Jelena Đokić Jović je istakla da je u Hrvatskoj problem suđenje u odsustvu, da su presude optuženim Srbima daleko strožije nego hrvatskim, ali i da, za razliku od Srbije, u Hrvatskoj ima procesa u kojima su optužena i osuđena lica po komandnoj odgovornosti.

Na Kosovu ne postoji ni politička volja a ni volja pripadnika pravosudnih organa da se sudi za zločine OVK-a, rekao je Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova.

Nema podrške ni za rad Specijalnog suda za zločine pripadnika OVK-a.

Ni političke volje a ni profesionalne. Sudije izbegavaju da učestvuju u suđenjima Albancima.

Poseban je problem potpuno odsustvo saradnje tužilaštava Kosova i Srbije, što otvara mogućnost ratnim zločincima da komotno žive u svojim državama-rekao je Bljakaj.

Iako je na Kosovu u oruženim sukobima bilo više od 10 hiljada civilnih žrtava, od 1999 godine do 2018 optuženo je samo 111 osoba. 44 su Srbi, 61 Albanci 5 Crnogroaca i jedan Rom.

“Sva ta suđenja, bez obzira što su osuđeni Albanci, većina se odnosi na zločine nad Albancima. Na Kosovu nemamo ni jednog osuđenog za ratne zločine za ubistvo nekog Srbina. Naravno, podaci pokazuju da ni za albanske žrtve nije bilo pravde a još manje za srpske žrtve”, ponovio je Bekim Bljakaj.

On je rekao da je Fond protiv inicijative da se promenama u Krivičnom zakonu omogući suđenje u odsustvu.

To smatra opasnim jer se ne mogu očekivati pravedna suđenja. Izneo je primer sa suđenje u odsustvu svetskim liderima organizovanim u Beogradu za bombardovanje.

Advokatica, koja je po službenoj dužnosti “branila” predsednika SAD Bila KLintona, izjavla je nakon presude njenom “klijentu” od višegodišnje kazne zatvora, prokomentarisala: to je frapantno, on je trebalo doživotno da bude osuđen!

Zaključujući razgovor u Medija u centru u Beogradu, Ivana Žanić je rekla da nju brine zalaganje nove tužiteljke za ratne zločine Snežane Stanojković za suđenja u odsustvu jer veruje da će to biti usmereno, pre svega, na kosovske Albance.

XS
SM
MD
LG