Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kasacioni sud ukinuo oslobađajuću presudu NIN-u


Presuda Kasacionog suda

Vrhovni Kasacioni sud Republike Srbije ukinuo je presudu Apelacionog suda u Beogradu u sporu ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović protiv NIN-a zbog teksta "Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale", objavljenog 16. jula 2016. godine i predmet vratio na ponovno suđenje.

Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u Rešenje od 30. maja 2018.godine, koje je donelo sudsko veće na čelu sa sudijom Milomirom Nikolićem, a koja nam je prosleđena iz Vrhovnog kasacionog suda u petak ujutro.

To je, inače, treća različita odluka sudova u ovom slučaju. Najpre je Viši sud 29.11 2016. godine prvostepenom presudom osudio tužene na naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda Nebojše Stefanovića na 300.000 dinara (oko 2.500 evra), uz obavezu naknade sudskih troškova.

Nakon žalbe tuženih, Apelacioni sud poništava tu presudu 21. 03 2017. godine i donosi odluku da Stefanović plati sudske troškove. Sledi zahtev za revizijom i najnovija odluka Kasacionog suda koja sve vraća na početak.

Podsetimo, 16.juna 2016. godine nedeljnik NIN je objavio tekst sa najavom na naslovnoj strani o bespravnom rušenju objekata tokom noći od strane nepoznatih osoba pod fantomkama u delu Beograda Savamala, na potezu na kom investitor "Igl hils" gradi naselje "Beograd na vodi".

  • OVDE možete pročitati Rešenje Vrhovnog kasacionog suda

Na poziv građana, policija nije intervenisala. U tekstu se tvrdi da rušenje u Savamali nije bilo moguće bez znanja i pomoći ministra policije.

"Rušenje u Savamali uključivalo je više različitih struktura: državne i nedržavne i više nivoa vlasti po vertikali. Otuda je odgovornost gradskog vrha nesporna. Jedino što nije dovoljna. Jer takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije", naveo je NIN pozivajući se na izveštaj zaštitnika građana koji je utvrdio da je naredba došla sa najvišeg mesta.

Do danas jedini epilog ovog incidenta je presuda pet meseci zatvora uslovno dve godine za nesavesni rad šefu smene u policiji u vreme noćnog rušenja Goranu Stamenkoviću. Niko drugi u beogradskoj vlasti nije odgovarao, niti se protiv bilo koga vodi proces, bez obzira što je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić 8. juna 2016. godine izjavio da iza incidenta stoje beogradske vlasti.

Nebojša Stefanović
Nebojša Stefanović

Ministar policije Stefanović je u svojstvu građanina tužio autorku teksta Sandru Petrušić, glavnog i odgovornog urednika NIN-a Milana Ćulibrka, kao i Društvo za novinsko izdavačku delatnost "NIN" .

Kasacioni sud se, između ostalog, poziva na međunarodnu sudsku praksu i citira deo obrazloženja presude u predmetu "Lingens protiv Austrije" (Osuda novinara za klevetu austrijskog Saveznog kanclara iz 1981. godine):

"Prava ličnosti političara i javnih funkcionera su suženija nego istovrsna prava drugih lica: oni moraju da tolerišu i trpe više nego ostala …..ali pravo na čast i ugled pripada svim građanima, pa shodno tome zaštita prava na čast i ugled obuhvata i političare, čak i kad ne postupaju u privatnom svojstvu, međutim u tim slučajevima moraju se uslovi za zaštitu odmeriti sa interesima društva na otvorenu diskusiju o političkim stvarima."

Kasacioni sud smatra da je na prethodnom suđenju "trebalo odmeriti ugroženost prava tužioca na dostojanstvo ličnosti i ugled u odnosu na pravo medija na slobodu izražavanja i tek nakon takvog upoređivanja i odmeravanja utvrditi čije pravo je više ugroženo spornim tekstom".

Ćulibrk: Čudno mi je da neko poništi presudu za koju smo mislili da je konačna, a da mi o tome ništa ne znamo već četiri i po meseca
Ćulibrk: Čudno mi je da neko poništi presudu za koju smo mislili da je konačna, a da mi o tome ništa ne znamo već četiri i po meseca

"Drugostepeni sud nije tako postupio i nije izvršio procenu i odmeravanje ugroženosti navedenih prava, već je pružio zaštitu samo pravu medija na slobodu izražavanja", piše u rešenju Kasacionog suda.

"Stav je i ovog suda da se moraju jasno razlikovati iznošenje činjenica od izražavanja mišljenja ili iznošenja vrednosnih sudova, kao i da se ne može zahtevati dokazivanje istinitosti za iznete vrednosne sudove. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je prihvatio da se novinari mogu, bar u određenim okolnostima, osloniti na glasine kada izveštavaju o pitanjima od javnog interesa na način koji je prihvatljiv ukoliko pokažu da su postupali razumno i u skladu sa profesionalnim, etičkim standardima, međutim i tada vrednosni sudovi moraju imati neki vid činjeničnog osnova budući da vrednosni sud bez činjenične osnove može biti preteran (Jerusalem protiv Austrije). Kako iz obrazloženja pobijane presude proizilazi da drugostepeni sud nije imao sve izneto u vidu i nije izvršio procenu i odmerio ugroženost sukobljenih a Ustavom zagarantovanih prava stranaka", piše u Rešenju Kasacionog suda.

"Čudno mi je da neko poništi presudu za koju smo mislili da je konačna, a da mi o tome ništa ne znamo već četiri i po meseca, pošto je, kako sam informisan, doneta još u maju 2018", komentar je Milana Ćulibrka, glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN-a za Radio Slobodna Evropa.

"Očekujem istu presudu kao i pre godinu i po dana. Ukoliko se to ne desi – ukoliko Apelacioni sud donese neku drugu odluku da to sve ponovo vrati na Viši sud, pa do sad sve krene ispočetka.... Na kraju krajeva, uvek nam kao opcija predstoji da se žalimo sudu u Strazburu", kaže Ćulibrk.

Medijska koalicija ocenila je danas da je veoma zabrinjavajuća odluka Vrhovnog kasacionog suda da ukine oslobadjajujuću presudu nedeljniku NIN po tužbi ministra policije Nebojše Stefanovića i navela da je presuda donesena pod političkim pritiskom.

XS
SM
MD
LG