Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šabac kao uzor za kulturnu politiku


Šta imaju zajedničko Island i Šabac? Pretpostavljeni većinski odgovor bio bi verovatno da ta dva geografska entiteta zajedničko nemaju ništa. Odgovor, međutim, nije tačan. Zajedničko gradu u zapadnoj Srbiji, udaljenom 80 kilometara od Beograda, i najsevernijoj vikinškoj državi je to da za kulturu izdvajaju čak 7 odsto iz svojih budžeta.

Šest godina od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, samo je Šabac - od 26 gradova u Srbiji - ostao grad koji partija Aleksandra Vučića nije osvojila. A za to što grad odvaja 7 odsto budžeta za kulturu i 21 posto za obrazovanje nesumnjivo je najzaslužniji gradonačelnik Nebojša Zelenović, iz opozicione koalicije Zajedno za Srbiju.

"Već više godina unazad taj iznos od 7 odsto gradskog budžeta, što je negde oko 210 miliona dinara, odnosno, nešto malo manje od dva miliona evra godišnje, pitanje je naše odluke kakvo društvo želimo", kaže Zelenović za RSE.

Ističe i da Šabac izdvaja 21 odsto iz budžeta za obrazovanje.

"Mislim da su građani o tome rekli svoju reč na izborima 2016. godine. Dakle, odlučivali su o tome da li žele da više učestvuju u donošenju odluka, da li žele da imaju imaju više novca za kulturu i bolju školu. Sa druge strane su imali ponudu u obličju jednog čoveka koji će odlučivati o svima njima, a 0,6 odsto za kulturu koliko se odvaju u republičkom budžetu i nikakvu izvesnost šta će se dešavati u budućnosti u gradu u kome žive", navodi Zelenović.

Srbija, zapravo, za kulturu odvaja i manje nego što Zelenović kaže jer 0,2 odsto od ukupnog iznosa odlazi na informisanje. Da bi se, dakle, suma od 0,4 posto budžeta za kulturu videla - gotovo bi se morala staviti pod mikroskop. Rezultat je to tretiranja kulture kao nepotrebnog troška i rasipanja. O tome svedoči i šabački gradonačelnik.

"Mi smo imali snažnu polemiku u gradu pred te izbore, kada su predstavnici Srpske napredne stranke govorili da mi u svemu moramo da se ugledamo na Republiku; pošto Republika odvaja tako malo za kulturu, da i mi u gradu treba to isto da uradimo. Mi smo rekli da mi ne želimo u tome da učestvujemo. Oni su nam prebacivali da je odvajanje 7 posto budžeta za kulturu luksuz. Naš odgovor njima je bio da to nije luksuz nego da je to naša nasušna potreba. E, u tome je osnovna razlika između njih i nas", navodi Zelenović.

​Kada se stvari stave u širu evropsku perspektivu, kultura ovako prolazi: Srbija izdvaja 0,4%, dok evropske države za tu oblast u proseku odvajaju 2,2 odsto budžeta. Pomenuti Island predvodi sa 7,4 posto, a pristojno se kotiraju i, recimo, Španija sa 3,3 i Francuska sa 2,5 odsto budžetskog novca za kulturu.

Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević svestan je da ovo poređenje boli. U maju je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, uz podsećanje da je ovogodišnji budžet nešto bolji nego prethodni, izjavio da je Srbija i dalje na ovom polju pri dnu lestvice evropskih zemalja. Stoga se založio za to da se za kulturu iz budžeta odvaja najmanje jedan odsto, što je, kako je naveo, i preporuka UNESCO-a za održivost kulturnog razvoja. Toliko povećanje budžeta za kulturu je, kako je Vukosavljević tada podsetio, predviđeno i Nacrtom strategije razvoja kulture u narednih deset godina.

I dok centralna vlast svojim građanima na kulturi toliko zakida, Grad Šabac želi da svake godine bude vinaverovska prestonica evropske kulture. To je izjavio gradonačelnik Nebojša Zelenović prošle godine, kada je osnovana ustanova čija je misija promovisanje i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja. Reč je o Fondaciji "Stanislav Vinaver", po imenu čuvenog pisca i prevodioca, inače rođenog u ovom gradu 1891. godine. U čast tog znamenitog Šapčanina ustanovljena je manifestacija - "Vinaverovi dani evropske kulture", koja se održava početkom aprila.

"Šabac pored raznih kulturnih manifestacija ima i svoj pozorišni festival, kao i muzičke manifestacije. To je, dakle, primer grada koji potvrđuje ono pravilo da se sve ne dešava u glavnom gradu, da se velike stvari mogu događati i u takozvanim manjim sredinama i to je onaj najlepši primer takozvane decentralizacije", kaže Gojko Tešić, profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Šabac izdavač celokupnih dela Radomira Konstantinovića
Šabac izdavač celokupnih dela Radomira Konstantinovića

On ukazuje na to da sve to Grad Šabac finansira, a da Republika ne daje ni prebijenu paru.

"A ono što je svakako najvažnije u svemu tome jeste što je Šabac odlučio da bude izdavač celokupnih dela Radomira Konstantinovića, koji je, uz Vinavera, zaista jedan od najvećih evropskih duhova ove kulture", ističe Tešić za RSE.

Na oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu Fondacija "Stanislav Vinaver" predstavila je, naime, svoj prvi kapitalni izdavački poduhvat - Sabrana dela Radomira Konstantinovića, koja je priredio Gojko Tešić, odličan poznavalac srpske avangarde čiji je jedan od najvažnijih predstavnika bio Vinaver.

"Objavljeno je prvo kolo Konstantinovićevih dela, dakle, prvih pet knjiga. Ja sam priređivač, sa svojom kćerkom Ivom Tešić i ono što je važno reći jeste da je od 31 toma 15 knjiga apsolutno novo i potpuno nepoznato. Dakle, Konstantinović se u ovoj kulturi malo poznaje, nažalost - malo se i priznaje i to je jedan od velikih grehova", kaže Tešić.

"Na nesreću", dodaje, "Konstantinović je sveden isključivo na 'Filozofiju palanke', što je prilično nezgodna pozicija za jednog od vodećih evropskih pisaca u srpskoj književnosti".

"Ranih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka najznačajniji pisac modernog romana je upravo Radomir Konstantinović. Ja sam čak sklon da kažem da je Konstantinović čak i najveći esejista srpske književnosti dvadesetog veka", ukazuje Tešić, koji je bio i predsednik žirija za dodelu nagrade "Radomir Konstantinović". Ovogodišnji laureati su pisac i novinar Radivoj Cvetićanin, za kapitalno delo Konstantinović Hronika i književnik Laslo Vegel za roman Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile.

Đuričko: Ako vam je kultura na 0,4%, onda je to i vrednosni sistem ovog našeg društva
Đuričko: Ako vam je kultura na 0,4%, onda je to i vrednosni sistem ovog našeg društva

Da se, kako kaže, ne bi potpuno udavila, za kulturu se minimalno mora izdvajati jedan odsto budžeta, smatra glumac Nikola Đuričko. Ako se, međutim, do tog minimuma stigne tek za deset godina, kako predlaže ministar Vladan Vukosavljević, kultura lako može i da ne preživi, upozorava on i podseća na ocenu uglednog ekonomiste o tome šta budžet govori o društvu:

"Profesor (Miodrag) Zec kaže da budžet odslikava vrednosni sistem jednog društva - od koga se uzima i kome se daje. I kad vi vidite da za subvencije stranih investitora odlazi mnogo više novca, da u budžetu za sve ostale stvari ima novaca, a samo ga nema za kulturu, onda shvatite da je to prosto vrednosni sistem društva; ako vam je kultura na 0,4%, onda je to i vrednosni sistem ovog našeg društva", ocenjuje Đuričko i ističe da se moderno stvaralaštvo nigde više ne pominje, kao i da je, kad je aktuelna nomenklatura u pitanju, kultura prilično izjednačena sa folklorom.

Kao svedočanstvo izdašnosti šabačke vlasti za kulturu može se pomenuti i Festival "Pozorišno proleće" koji je izrastao u respektabilnu manifestaciju na nivou same Srbije. Baš kao i to što je na čelo šabačkog teatra, odlukom gradske vlasti, došla dramaturškinja beogradskog Bitef teatra Milena Minja Bogavac, umetnica ovenčana mnogim nagradama.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG