Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Turska lira pala za 14 odsto


Turska lira pala je dramatično u petak – u jednom trenutku ćak 14 odsto, javlja Rojters, da bi kasnije gubitak bio smanjen na 7 procenata. Zabrinutost zbog uticaja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na monetarnu politiku i pogoršanje odnosa Ankare i Vašingtona izazvao je paniku na tržištima, odraživši se negativno i na vrednost akcija na evropskim berzama, javlja britanska agencija.

Turska valuta je pala 66 odsto od početka godine, što je poskupelo robu u Turskoj, a i uzdrmalo poverenje stranih investitora.

Jedan od okidača novog pada valute je sukob sa SAD oko zatvorenog američkog sveštenika u Turskoj koja ga optužuje za špijunažu i terorizam u vezi s pokušajem puča pre dve godine.

Vašington traži oslobađanje sveštenika i uveo je finansijske sankcije dvojici turskih ministara, a upozorio je i na moguće dodatne kazne. Sastanak na visokom nivou u sredu u Vašingtonu zvaničnika Turske i SAD o zatvorenom svešteniku nije doneo rešenje.

Investitori su zabrinuti i zbog Erdoganove ekonomske politike. Turski predsednik vrši pritisak na centralnu banku da ne podiže kamatne stope kako bi se nastavilo podsticanje privrednog rasta. On tvrdi da više kamate vode većoj inflaciji, što je u suprotnosti s onim što kaže standardna ekonomska teorija.

Nezavisni analitičari ocenjuju da bi centralna banka trebalo da podigne referentne kamate da obuzda inflaciju i podrži liru.

Centralne banke bi trebalo da bude nezavisne od vlade kako bi osigurale najbolje mere za privredu a ne za političare. Otkad je Erdogan dobio veća ovlašćenje, on izgleda ima i veću kontrolu nad centralnom bankom. Erdogan je juče predstavio pad valute kao "kampanju" da našteti Turskoj i pozvao narod da ne brine.

"Ako oni imaju njihov dolar, mi imamo narod, imamo Alaha", rekao je turski predsednik.

Prošle nedelje, Erdogan je pozvao Turke da prebace strane valute i zlato u liru kako bi pomogli turskoj valuti.

Ministar finansija Berat Albajrak, koji je Erdoganov zet, trebalo bi danas da predstavi obrise novog ekonomskog modela.

Pad vrednosti valute je posebno bolan za Tursku zato što veliki deo svog privrednog rasta finansira stranim investicijama. Padom lire, povećava se i dug turskih kompanija i domaćinstva koja imaju dug u stranoj valuti.

Zajedno s inflacijom od skoro 16 odsto, to je je nanelo dosta štete turskoj privredi.

Strani investitori bi mogli povući svoj novac, što bi pojačalo pad valute i verovatno dovelo do finansijske nestabilnosti.

Turske nevolje odrazile su se i na svetska tržišta i gurnula nadole berzanske indekse, dok su ojačale dolar, koji trgovci kupuju u vreme kriza.

Danas je evro pao na najniži nivo prema dolaru u poslednjih 13 meseci, pošto je Fajnenšal tajms (Financial Times) javio da je Evropska centralna banka zabrinuta za moguće gubitke u bankama iz evrozone koje rad u Turskoj.

Analitičari ocenjuju da bi moglo biti gubitaka za banke, ali da turski ekonomski problemi ne predstavljaju veliku pretnju za Evropu ili druge velike privrede, kao što su SAD.

XS
SM
MD
LG