Postupak za rehabilitaciju predsednika kvislinške Vlade Srbije u vreme Drugog svetskog rata privodi se kraju, a završna reč zakazana je za 11. jul.
Na današnjem ročištu saslušan je poslednji svedok, istoročar Alelsandar Stojanović, koji je rekao da Nedić nije bio nacista i fašista, ali da je pravno odgovoran za izdaju, jer je u javnim nastupima i uredbama "prihvatio stav okupatora da Kraljevina Jugoslavija više ne postoji i prihvatio se zadatka da u novom poretku zaokruži ono što će biti granice Srbije i povede narod ka tome".
"To ne znači da je on ideološki bio nacista ili fašista, ali to je akt izdaje, jer je on bio oficir Vojske Jugoslavije, čiji je kralj živ i zdrav", rekao je Stojanović.
On je dodao da se njegova istorijska i pravna odgovornost sastoji u tome što je odrekao lojalnost svom kralju i Vladi u izbeglištvu i negirao međunarodni subjektivitet Jugoslavije.
"Nedić nije dobio mandat, niti instrukciju monarha ili vlade u izbeglištvu da promeni organizaciju lokalne uprave na teritoriji Srbije", rekao je Stojanović i dodao da je komaprativna analiza pokazala da su ljudi koji su u drugim zemljama počinili akt te vrste osuđivani ili na smrt ili na dugogodišnje kazne.
Upitan o uredbi Nedićeve Vlade o osnivanju Srpskog državnog sabora, Stojanović je rekao da se iz dokumenta vidi, da bi taj Sabor bio staleška skupština, koja ne bi imala zakonsku vlast i kojoj vlada ne bi odgovarala za svoje postupke, već bi bila savetodavno telo, sa kojim bi se vrhovna uprava konsultovala, ali da je tu uredbu odbila nemačka komanda, jer vlast u Nemačkoj nije bila sklona parlamentarnoj demokratiji niti je želela da dozvoli bilo kakvo predstavničko telo u Srbiji.
"Smisao je prema mom mišljenju bio da se podeli odgovornost za saradnju sa okupatorom i da se uspostavi direktniji kontakt Nedićeve Vlade sa građanima, da bi se lakše upravljalo zemljom i vodila borba protiv oba oslobodilačka pokreta", rekao je Stojanović.
On je dodao da Nemačka nije imala poverenje u Srbe kao narod u celini, pa tako posebno ni u Nedića.
Stojanović je rekao da mu nije poznato da je Nedić imao ideje da napravi vojni odred koji bi išao na Istočni front da se bori na strani nacista.
On je rekao da je nemačka okupaciona vlast imala kontrolu nad finansijskim institucijama Srbije, dok srpska vlast nije upravljala jevrejskom imovinom, iako je proglasila državnom, već su to činili Nemci.
Postupak je iniciran 2008. godine, ali je rasprava pred sudskim većem počela 7. decembra 2015. godine.
Zahtev za rehabilitaciju podneli su Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.
Nedić je bio predsednik srpske vlade u periodu okupacije, a posle rata mu nije suđeno, jer je 4. februara 1946. izvršio samoubistvo skokom kroz prozor istražnog zatvora.
