Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uskrs po gregorijanskom kalendaru


Hrišćani širom sveta obeležavaju Uskrs, najveći hrišćanski praznik, jer hrišćansko učenje proklamuje i označava vaskrsnuće Isusa Hrista iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služiio je na Uskrs misu u Crkvi Krista kralja.

Hočevar je pozvao je na zajedništvo, posebno katoličke i pravoslavne crkve kako bi zajedno pomagali ljudima, širili ljubav, mir i dobrotu.

Uoči služenja uskršnje mise u crkvi Krista kralja u Beogradu, Hočevar je istakao da izmedju katoličke i pravoslavne crkve treba da se održava redovni, strukturalni dijalog.

On je istakao da je modernim načinom života danas jako ugrožena porodica, da ima mnogo usamljenih ljudi kojima se treba približiti i pomoći.

"U situaciji kada imamo mnogo migranata, ratova, ne možemo ostati pasivni, treba pokazati ljubav", rekao je Hočevar i dodao da svi treba da slušaju reči Hrista koji je ljude pozvao na mir.

Hočevar je kazao da se u svojoj poslanici osvrnuo na Prvi svetski rat, zato što ništa nije naučeno iz istorije, posebno iz ratova tokom 20. veka.

"Prošlo je 100 godina od kako se završio Prvi svetski rat, preživeli smo ga i sada od nas zavisi kakav će da bude naš budući vek i da li ćemo moći da živimo u miru, posebno da na balkanskim prostorima stvorimo društvo razumevanja", rekao je Hočevar.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Vernici, po ustaljenoj tradiciji, uskršnja jaja boje na Veliki petak. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove "čuvarkuća".

Prazniku su inače prethodile višenedeljne pripreme, od posta, crkvenih misa i pričešća, do ukrašavanja domova i uređivanje groblja. O običajima tokom uskršnjih praznika za Radio Slobodna Evropa (RSE) osamdesetogodišnja Subotičanka Marika Lađak.

"Uskršnje mise u crkvama odlikuju se vedrim i radosnim religioznim pesmama, koje su za ovaj praznik dugo pre toga pripremali crkveni ali i dečiji horovi, sa specijalnim programima, u kojima se simbolički prikazuje Hristov put i uskrsnuće", priča Marika Lađak. "

Uskršnji praznici su posebno danas prilika da se razdvojene porodice ponpovo okupe i zajedno proslave ovaj veliki hrišćanski praznik.

"Uskrsu se raduju svi članovi porodice. Već od jutra na stolu je praznična trpeza, sa posvećenim jelima, i išaranim jajima, ali su takođe i pokloni, koje je doneo zeka, spremni za decu. Običaj je da sa razni slatkiši, ukrašenai čokoladna jaja, kao i zečići od čokolade, "sakriju" u bašti, u zelenom grmlju ili cveću ako ga već ima, naravno, tako da ih deca lako pronađu. To je za njih najveseleiji trenutak čitavog praznika... Ručak se takođe sprema već od jutarnjih sati, uz obaveznu prazničnu supu i nekoliko vrsta mesa i jela od mesa - jagnjetine, prasetine, pečenja od ćurke. A kolači su specijalni deo trpeze - običaj je da se pripreme bar pet-šest vrsta raznih sitnih kolača, ali je kruna svega velika torta od oraha, bogato ukrašena", priča Marika Lađak.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

XS
SM
MD
LG