Kako izaći iz začaranog kruga kosovskog pitanja, treba li i na koji način nastaviti unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je po dolasku na mesto predsednika Srbije inicirao Aleksandar Vučić, neka su od pitanja o kojima si danas razgovarali predstavnici studentskih i omladinskih organizacija na novoj rundi razgovora o
Milan Savić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije, rekao je da je za pokretanje dijaloga o Kosovu bilo potrebno državničke hrabrosti, te da je do pre nekoliko godina o ovom pitanju vođen monolog zbog koga su bile napravljene mnoge greške:
„Zbog tih grešaka ovaj dijalog je potreban. Mi mladi ne smemo biti salonski nacionalisti, niti gurati glavu u pesak, već se moramo suočiti sa realnošću. Realnost je surova, ali ne smemo se pokolebati, već još napornije raditi. Zato smatram da država treba da nastavi sa ovim stepenom pažnje i pomoći na Kosovu i Metohiji i tamošnjem univerzitetu kao braniku naroda“, rekao je Savić.
Iako podržavamo inicijativu predsednika Srbije, moramo da primetimo da je sam cilj dijaloga da se pronađe nekakvo konačno rešenje o Kosovu u ovako kratkom vremenskom roku preambiciozno, rekao je Marko Antić, predstavnik Srpskog nacionalnog komiteta Svetskog omladinskog festivala u Sočiju.
On je dodao da je neprihvatljivo rešenje koje uključuje bilo kakav model priznanja Kosova, te dodao da se rešenje može tražiti po modelu plana Z4 koji je tokom rata u Hrvatskoj bio ponuđen predstavnicima Republike Srpske Krajine:
„Ne prihvatamo kao moguća rešenja nikakve modele podele, razmene teritorija, prijem u Ujedinjene nacije, u kojekakve realne unije, međunarodne mirovne konferencije, dvostrano obavezujuće sporazume, kao ni druge modele koji na manje ili više eksplicitan način podrazumevaju priznanje nezavisnosti nekakve nezavisne države na teritoriji Republike Srbije. Ovo ne treba shvatiti kao tvrdoglav stav koji isključuje bilo kakve kompromise. Naprotiv, ovo je jedini stav koji daje kakvu-takvu perspektivu mirnom rešenju sukoba“, kazao je Antić.
Prema rečima Danila Potpalića, člana Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, problem Kosova nije nastao juče, stoga se ne mogu očekivati brza i laka rešenja:
„Nije rešenje, kao što mnogi Srbi žele, da svi Albanci nestanu sa te teritorije. To nije ni realno niti čovečno. Nije rešenje ni da ga ponovo osvajamo, jer smo ga osvajali previše puta – 1912, 1918, 1944, 1989, 1999. godine – ali nismo znali šta bismo sa njim. Jedino principijelno rešenje koje je davno predložila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je da se preduzmu smišljene i energične mere da se poveća demografski rast srpskog naroda. Samo tako možemo sačekati geopolitičke promene u svetu i tada ćemo biti u prilici da spasimo čast i obraz, jer ako ne poštujemo mi sebe, ne možemo to očekivati ni od drugih“, rekao je Potpalić.
Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, koji je, zajedno sa direktorom Kacelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem, prisustvovao ovoj rundi unutrašnjeg dijaloga u Palati Srbija rekao je da građani Srbije treba mnogo toga da nauče od Albanaca i o Albancima:
„Mi ne želimo da učimo albanski jezik, jer smatramo da je to nešto što nam je suvišno, a svedoci smo da živimo u vremenu u kojem su Albanci na Balkanskom poluostrvu jedini narod koji je u demografskoj ekspanziji. To nam govori da će oni biti brojan narod i za deset i za dvadeset godina i da ako ne živimo sa njima, mi bar moramo da živimo pored njih. To odsusvo želje, to nipodaštavanje i potcenjivanje nas je, između ostalog, i dovelo u situaciju u kakvoj smo danas“, rekao je Selaković.
Unutrašnji dijalog o Kosovu zvanično je počeo krajem oktobra prošle godine. Do sada su debate vodili pravnici, profesori univerziteta, naučnici sa instituta društvenih i humanističkih nauka, privrednici, učesnici iz sportskih saveza i visokoškolskih ustanova kao i ekonomski i medicinski stručnjaci.
