Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta u Beogradu

Spomenik žrtvama logora na Starom Sajmištu u Beogradu

Uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, predstavnici žrtava iz Drugog svetskog rata,državne delegacije Srbije i drugih zemalja odale su u petak počast stradalima u kompleksu logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je kao izaslanik predsednika Srbije, položio venac na spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu.

Đorđević je izjavio da je u svim demokratskim državama aktulena potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja.

"Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji", rekao je Đorđević .

Stradalima su poštu odali i ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Skat, predstavnici Saveza jevrejskih opština, delegacija Grada Beograda, te malobrojni logoraši koji su preživeli holokaust.

Među njima je i 76-godišnja Estera Albahari Bajer, koja je rođena u logoru Staro sajmište.

„Eto, 76 godina je od tada prošlo, i ja imam toliko godina i uvek se potresem. Da je teško, teško je. Ali moramo da idemo napred i da živimo, da se to ne zaboravi i nikome ne ponovi“, rekla je za RSE Estera Albahari Bajer.

Logor Staro sajmište, otvoren je 1941. godine na levoj obali Save u Beogradu. U prvoj fazi postojanja logora, do marta ’42. predstavljao je logor smrti za Jevreje.

Nakon što je kvislinška vlada Milana Nedića proglasila Srbiju „očišćenom od Jevreja“, Sajmište postaje koncentracioni logor za antifašiste, kroz koji je prošlo više od 30.000 ljudi, a preko 10.000 je umrlo od bolesti gladi i iscrpljenosti.

Na mestu nekadašnjeg logora, nakon Drugog svetkog rata niklo je stambeno naselje, u kojima danas živi nekoliko desetina porodica. U okviru kompleksa radi i nekoliko restorana, teretana kao i sportska dvorana.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Robert Sabadoš kaže za RSE da je višestruko značajno očuvati sećanje na žrtve zločina u Drugom svetskom ratu.

„Važno je zbog toga da se očuva spomen na žrtve koje su nestale, jer njihove duše kolaju tu oko nas i vape za pravdom. Istovremeno je to vrlo bitno u našem ubrzanom vremenu da bi mlađe generacije znale šta je bilo i šta može da bude“, rekao nam je Sabadoš.

kancelarija Srpske napredne stranke u jednoj od zgrada u kojoj je bio logor
kancelarija Srpske napredne stranke u jednoj od zgrada u kojoj je bio logor

O pretvaranju područja nekadašnjeg logora Staro sajmište u memorijalni kompleks govori se već godinama unazad. Na nivou gradske vlasti bila uspostavljena komisija koja je trebalo da ponudi idejno rešenje za spomen kompleks, ali je u međuvremenu taj posao polovinom prošle godine podignut na republički nivo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da imenuje komisiju koja treba da završi pripremu koju je započela prethodna komisijam rekao nam je predsedik Saveza jevrejskih opština Robert Sabadoš.

Dan sećanja na žrtve holokausta obeležava se 27. januara, na osnovu rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, usvojene 2005. godine. Tog dana 1945. godine, jedinice Crvene armije oslobodile su najveći logor smrti u razdoblju Drugog svetskog rata, Aušvic - Birkenau u Poljskoj.

Pogledajte najnovije vesti dana

Sudsko vijeće: Branki Milić biće suđeno u odsustvu

Branka Milić

Sudsko vijeće Višeg suda u Podgorici odlučilo je da Branki Milić, jednoj od optuženih za pokušaj državnog udara i terorizam na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine, bude suđeno u odsustvu.

"Proces se nastavlja iako optužena Branka Milić nije prisutna, jer, u suprotnom, odužuje se i nije pravedno prema ostalim optuženima", rekla je sudija Suzana Mugoša.

Prethodno su tužioci zatražili da predmet bude izdvojen iz suđenja, što je odbijeno. Mugoša je pročitala medicinsku ekspertizu iz koje se vidi da je Milićeva pregledana 22. novembra i gdje se navodi da ima narušeno zdravlje blažeg stepena.

Pročitajte - Jakšić: Kako rešiti srpsko-crnogorski 'slučaj Asanž'?

Milićeva je u Ambasadi Srbije od 23. novembra, nakon ponižavajućeg odnosa suda i sudskog vještaka Miodraga Šoća prema njoj.

Ona je rekla da će napustiti Ambasadu tek kad joj bude omogućeno fer suđenje, bez maltretiranja, te obezbijeđeno pravo na liječenje.

Današnji pretres obilježio je i skandal, a suđenje je na kratko prekinuto, nakon što je sudija Mugoša optužila Miroja Jovanovića, advokata Milićeve, da je unaprijed znao kad će joj pozliti, na šta je on zatražio njeno izuzeće.

Vještak sudske medicine Miodrag Šoć izjasnio se na primjedbe advokata odbrane na zdravstveno stanje Milićeve i na način na koji je izvršio pregled.

Optuženi Bratislav Dikić zamolio je da se ne oteže sudski postupak, naglasivši da boluje od raka, a da je već dvije godine i dva mjeseca u samici.

Merkel: Bez promene sporazuma o Bregzitu, možda dodatne garancije

Britanska premijerka Tereza Mej i nemačka kancelarka Angela Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da lideri EU neće promeniti sporazum s Velikom Britanijom o Bregzitu, ali da bi mogli da razmisle o "dodatnim garancijama".

Po dolasku na samit EU u Briselu, Merkel je rekla da je veoma dobra vest to što je britanska premijerka Tereza Mej dobila podršku poslanika svoje Konzervativne stranke na unutarpartijskom glasanju o poverenju u njeno vođstvo.

Merkel je upozorila da ne treba očekivati previše kompromisa od EU, navodeći da je "veoma dobro ispregovaran" sporazum o izlasku Velike Britanije iz Unije za koji Mej nastoji da obezbedi podršku britanskog parlamenta.

"Naravno, i mi imamo svoje principe i ne vidim da možemo ponovo da promenimo ovaj sporazum o povlačenju (Velike Britanije). Možemo, naravno, razgovarati da li bi moglo da bude dodatnih garancija, ali 27 (preostalih) članica biće veoma ujedinjene po tom pitanju", navela je nemačka kancelarka.

Ona je dodala da EU želi "veoma, veoma dobre odnose" s Londonom posle povlačenja Velike Britanije iz Unije.

ECB smanjila projekciju ekonomskog rasta evrozone

Evropska centralna banka (ECB) je smanjila predviđanja ekonomskog rasta evrozone za ovu i sledeću godinu.

Banka je danas navela da prognozu rasta evrozone za ovu godinu smanjuje na 1,9 odsto sa 2,0 odsto, koliko je predvidela u septembru.

Projekcija rasta za 2019. godinu smanjena je sa 1,8 odsto na 1,7 odsto.

Rast u 19 članica evrozone je u trećem tromesečju opao za 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je na kraju prošle godine zabeležen snažniji rast.

Na ekonomske aktivnosti negativno je uticala zabrinutost zbog trgovinskog sukoba SAD i Kine, mogućeg urušavanja finansija italijanske vlade i potencijalnog Bregzita bez dogovora Londona i Brisela.

Istovremeno, predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi izjavio je danas da jaka domaća tražnja i niske kamatne stope podupiru evropsku ekonomiju, uprkos njenom nedavnom umerenom rastu.

Dragi je novinarima rekao da "snaga domaće tražnje nastavlja da podupire ekspanziju evrozone".

On se obratio javnosti pošto je ECB odlučila da na kraju godine obustavi svoj program podsticaja koji je pomogao evropskoj ekonomiji da izađe iz dužničke krize.

Dragi je kazao da je podizanje plata ulilo sigurnost Banci da će ostvariti cilj da inflacija bude blizu nivoa od nešto ispod dva odsto, i posle okončanja programa podsticaja.

ECB je u okviru tog programa upumpala sveže odštampan novac u finansijski sistem, kupujući svakog meseca od banaka vladine i kompanijske obveznice.

Tači: Vojska Kosova, garant mira

Predsednik Kosova Hašim Tači obišao je kasarnu 'Adem Jašari' u Prištini, nekoliko sati pre nego što će Skupština glasati za promenu mandata ovih snaga.

"Naša vojska biće uvek spremna da služi gajenju i jačanju mira u zemlji, regiji ili bilo gde je to potrebno u svetu. Odluka o izmeni mandata KBS-a, tako što će im se dati ovlašćenja vojske, najviše je vaša zasluga, zasluga je svakog građanina Kosova. Prema tome danas, svaki građanin Kosova treba da bude ponosan", kazao je Tači obraćajući se pripadnicima ovih snaga dodajući da su oni od ovog meseca Vojska Kosova.

Tači, koji je inače i vrhovni komadant ovih snaga, istakao je da je KBS razvijen u profesionalne i multietničke snage, u skladu sa NATO standardima.

"Uključenost svake zajednice u ovim snagama šalje najbolju moguću poruku - pokazuje vrednosti i principe našeg društva, kako se zajednice trebaju biti integrisane u institucionalni život. Uveravam sve zajednice na Kosovu, posebno srpsku, da će KBS služiti svim građanima bez obzira na etničke razlike", kazao je Tači.

On je dodao da je transformacija faktor stabilnosti u regionu i šire, te se zahvalio svim saveznicima i partnerima na razumevanju i podršci.

Skupština Kosova će u petak u drugom čitanju glasati za tri zakona koji predviđaju promenu mandata ovih snaga.

Mandat ovih snaga će, očekuje se, u budućnosti biti i odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što do sada nije bio slučaj.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je upozorio je zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova.

MUP Srbije: Namerno zapaljena kuća novinara

Novinar Milan Jovanović ispred svoje zapaljene kuće

“Sasvim je izvesno da je požar u kući novinara portala Žig info Milana Jovanovića iz Grocke namerno izazvan”, izjavo je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

“Policija i tužilaštvo moraju da dođu do rezultata. Dakle, to su stvari koje su nedopustive u našoj zemlji”, izjavio je je Stefanović.

Ministar policije je rekao da je policija uzela izjavu od Jovanovića. Prema njegovim rečima proveravaju se poznate činjenice, a tokom dana će biti saslušane osobe po zahtevu tužilaštva i kao i neke na koja policija sumnja.

Milan Jovanović, novinar internet portala Žig info iz Grocke, izjavio je da je policija identifikovala da su mu, kako je rekao, dva lica molotovljevim koktelima zapalila garažu porodične kuće u Vrčinu. Jovanović je na konferenciji za štampu u Beogradu rekao da je u četvrtak 13. decembra bio na razgovoru u Policijskoj upravi za grad Beograd i da mu je tom prilikom rečeno da su počinioce i njihovo vozilo snimile privatne nadzorne kamere i da policija traga za napadačima.

„Prvo su mi zapalili garažu koja je u sklopu kuće, a onda je garaža izgorela i zahvatila je i kuću. Kažu da su na tragu i još uvek rade. Obilaze sve kamere po Vrčinu, tamo ima dosta kamera, i skidaju snimke“.

Jovanović je rekao da se ne oseća sigurno i da mu nadležni nisu ponudili policijsko obezbeđenje. Govoreći o mogućim razlozima napada u kom, kako je naveo, izgubio sve što je posedovao jer mu je kuća izgorela do temelja, Milan Jovanović je rekao da mu pretnje stižu od 2012. godine, od kada piše istraživačke tekstove o poslovanju Opštine Grocka, i za napade optužio predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.

“Dvanaestog decembra 2017. godine meni i Željku Matorčeviću, glavnom uredniku portala Žig info, prećeno je ubistvom. Podneli smo prijave i stanici milicije Grocka. Bio sam zabrinut i išao sam nekoliko puta da intervenišem. Govorili su mi da će biti sve u redu i da ne brinem. Da rade na tome. Eto vreme prolazi i eto dokle je došlo”, kaže Jovanović.

Dragoljub Simonović, predsednik Opštine Grocka, demantovao je za beogradsku Televiziju Prva da je, kako je rekao, pokušao da naruči ubistvo novinara Milana Jovanovića.

“To je potpuno suluda priča čoveka koji je godinama opsednut nekom političkom pričom protiv mene kao predsednika opštine – pa čak i partije. A ovo što je Jovanović rekao se kosi sa zdravom pameću. Nikada mu u životu nisam pretio i nemam razloga da mu pretim. Njegovo je pravo da piše laži o meni i mojoj porodici i opštinskom rukovodstvu”, tvrdi Simonović.

Novinar Milan Jovanović rekao je da je javnost jedino što trenutno štiti njegov život, nakon što mu je u napadu izgorela kuća. On je saopštio da je poslednjih godina, zajedno sa urednikom portala Žig info Željkom Matorčevićem objavljivao podatke o, kako je naveo, "velikim krađama opštinskog rukovodstva Grocke".

Kako je rekao Jovanović, između ostalog su pisali o kradji u Železnicama Srbije dok je direktor tog preduzeća bio sadašnji predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović.

"Sve vreme sam bio zabrinut jer su nepoznate osobe snimale moju kuću i članove porodice. Željka Matorčevića napali su pre dva meseca, a mene su pokušali da ubiju i danas sam beskućnik. O pretnjama i napadima imam sve materijalne dokaze", rekao je Milan Jovanović.

Jovanović je na konferenciji za medije u Beogradu rekao da je pisao i o, kako je naveo, „krađi više od 29 miliona evra namenjenih gasifikaciji u opštini Grocka“ i precizirao da je podatke o tome dobio od članova Nadzornog odbora preduzeća Srbijagas.

"Gasifikacija Grocke trebalo je da bude završena 2014. godine ali do danas nije urađena“, rekao je Jovanović i dodao da su svi materijalni dokazi o tim aferama dostavljeni državnim organima, od javnog tužioca, preko ministara unutrašnjih poslova, pravde, državne uprave i lokalne samouprave, do Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da je o malverzacijama u Grockoj pisao i predsedniku Srbije.

Milan Jovanović rekao je da je 33 godine bio zaposlen u MUP-u Srbije, da je u penziju otišao sa mesta šefa smene u Komandno-operativnom centru policije 1998. godine, posle čega je počeo da se bavi istraživačkim novinarstvom.

Kako su preneli beogradski mediji sa lica mesta i novinarska udruženja, u sredu 12. decembra nepoznate osobe su oko 3.30 ujutru ubacile molotovljeve koktele na garažu Milana Jovanovića u Vrčinu nakon čega su u požaru izgoreli kuća, garaža i auto, a on i njegova supruga bili su zbrinuti u bolnici zbog posledica udisanja dima.

Tači pozvao bivše pripadnike OVK da se odazovu pozivu suda

Predsednik Kosova Hašim Tači pozvao je svakog bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova da se odazove Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu. Dodao je da su borci Kosova uvek bili primer u regionu tako što su se odazivali pozivima i nikada nisu bežali od pravde.

“Kosovo veruje u istinu, pravdu i u transparentan proces”, napisao je Tači na Fejsbuku. On je dodao da se samo tako može izgraditi evropsko Kosovo.

Specijalizovano tužilaštvo pozvao je jedan broj bivših pripadnika OVK-a na intervju tokom decembra i januara meseca. Dok su većina potvrdili odlazak u Hag, jedan od njih je kazao da neće da se odazove pozivu.

Tači je u istoj objavi napisao da se na Kosovu desilo etničko čišćenje genocidnih razmera, da je ubijeno preko 13 hiljada albanskih civila, da je silovano 20 hiljada žena, da je nestalo preko 3 hiljada lica.

“Naša borba je bila pravedna i vodila se na osnovu principa slobode i pravde. Pravde mora biti za sve, bez obzira na etničku pripadnost”, dodao je.

Istakao je i da su borci slobode, kako bi dokazali istinu i pravdu svoje borbe, prošli kroz različite sudske sisteme koje je vodila međunarodna zajednica, od UNMIK-a, Haškog tribunala do EULEX-a, "a da bi se sada suočili i sa zahtevom naših saveznika o osnivanju Specijalizovanih veća, što je presedan u odnosu sa ostalim zemljama regiona koje su prošle kroz rat".

Tramp: Nisam rekao Koenu da prekrši zakon

Majkl Koen, bivši lični advokat predsednika SAD Donalda Trampa

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nikada nije rekao svom ličnom advokatu Majklu Koenu da prekrši zakon. On je na "Tviteru" napisao da je Koen "bio advokat i da on treba da poznaje zakon".

"To se zove 'savet advokata' i advokat snosi veliku odgovornost ukoliko se napravi greška. Zato su plaćeni. Koen je proglašen krivim po mnogim optužbama koje nisu povezane sa mnom", napisao je Tramp.

Tramp je istakao da je Koen priznao krivicu da bi “osramotio predsednika i izdejstovao znatno manju zatvorsku kaznu, koju je i dobio”.

Komentar američkog predsednika usledio je dan nakon što je Koen osuđen na trogodišnju kaznu zatvora zbog krivičnih dela povezanih sa finansijama, uključujući podmićivanje žena pred predsedničke izbore u SAD 2016. godine.

EP traži obustavu dotacija firmi češkog premijera

Češki premijer i tajkun Andrej Babiš

Evropski parlament usvojio je danas zahtev Evropskoj komisiji da obustavi evropske dotacije za preduzeća grupe Agrofert, u vlasništvu tajkuna češke i slovačke agro i hemijske industrije, češkog premijera Andreja Babiša, dok se ne istraži da li je po novim propisima EU, usvojenim u avgustu,

Babiš u sukobu interesa.Babiš je još kao ministar finansija u prethodnoj vladi zbog zakona usvojenog povodom njegovog sukoba interesa u Češkoj, tzv. Leks Babiš, bio prinuđen da Agrofert i izdavačku kuću Mafra čiji je vlasnik prenese u novoosnovani poverenički fond.

Međutim, češka opoziciona Piratska stranka i Transparensi prijavili su letos Evropskoj komisiji da Babiš može biti u sukobu interesa jer sve koristi i prihodi iz fonda idu i dalje upravo Babišu a on kao premijer ima uticaj makar posredni i na dodelu evropskih dotacija, prenosi Beta.

Evropski komesar Ginter Etinger saopštio je da dotacije nisu isplaćivane od početka avgusta a da će već u januaru EK obaviti istragu u samoj Češkoj.

Etingeru je na pismo upozorenja premijeru od EK ove sedmice odgovorio premijer Babiš, naveo je da vlada proučava pismo EK, da prema češkim zakonima on nije u sukobu interesa jer je svoje poslovno carstvo preveo u fond ali da će sarađivati sa EK i postarati se da se problem reši poštujući evropsku legislativu.

"Oni koji me napadaju kod kuće preneli su to u Evropski parlament. Žao mi je što su preneli političku borbu iz češkog parlamenta gde nisu uspeli sa tim pseudoaferama. Prave od toga političku kampanju", optužio je danas Babiš češku opoziciju za istragu ;dodele dotacija Agrofertu od strane EK.

Babiš je takođe optužio predsednicu Odbora za budžet EP Nemicu Ingeborg Grasle da vodi protiv njega kampanju zbog predstojećih izbora za EP naredne godine, međutim danas su za najoštriju verziju rezolucije i poziv da se Agrofertu obustave dotacije a afera hitno istraži glasala čak 434 evroposlanika, dok je protiv bilo svega 64.

"Uveren sam da će se pokazati da nisam ni u kakvom sukobu interesa", kazao je danas Babiš Češkom radiju.

Češko Ministarstvo finansija na čijem čelu je Alena Šilerova iz Babišove stranke ANO saopštilo je danas da će obustaviti privremeno zahteve za isplatu evrodotacija Agrofertu, kako ne bi dalo povoda da se dotacijeobustave celoj Češkoj.

To, međutim, znači samo da će dotacije, i one koje bi normalno platila EU, privremeno plaćati češki poreski obveznici.

Grupa Agrofert je najveća u češkoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji a druga ; najjača u hemijskoj industriji a uoči ulaska u politiku češki tajkun je kupio i dva ugledna češka dnevnika, Mladu frontu Dnes i Lidove novini koji su mu pomogli u predizbornoj kampanji.

Agrofert zapošljava 33.000 ljudi od toga oko 22.000 u Češkoj a kako je objavio češki privredni dnevnik Hospodaržske novini, prošle godine je dobio rekordnih 84 miliona evra samo na raznim mogućim dotacijama, dok je državi platio porez u visini od oko 30 miliona evra u preračunu.

Andrej Babiš je prema listi američkog magazina Forbs bogatiji od američkog predsednika Donalda Trampa a od svog ulaska u politiku i vladu 2013. godine, uspeo je da udvostruči imovinu na ovogodišnjih 4,6 milijardi dolara između ostalog i zahvaljujući dotacijama.

"Problem je evropski i tiče se svih. Evropska komisija mora jasno da kaže da li političari i njihova preduzeća mogu da koriste dotacije EU, objasnio je direktor češke Transparensi internešenel David Ondračka zašto je EK podneo prijavu protiv češkog premijera.

SAD: Mađarska da ne blokira Ukrajinu

Mađarski premijer Viktor Orban

SAD su pozvale Mađarsku da popravi odnose sa Ukrajinom i upozorile da ne pokušava da blokira saradnju Kijeva i NATO saveza.

Iz Vašingtona su poručili da bi Mađarska u slučaju neuspeha Ukrajine "bila na prvoj liniji ruske agresije".

Mađarska je optužila Ukrajinu za kršenje prava na obrazovanje etničke mađarske manjine.

Budimpešta je zapretila da će zauzvrat blokirati napore Kijeva da se više približi NATO-u i EU, čiji je Mađarska član.

Ambasador SAD u Budimpešti Dejvid Kornstajn rekao je parlamentarnoj komisiji da bi Mađarska mogla da uradi više kako bi savezi bili prioritet u, kako je rekao, vremenu kada Rusija predstavlja novu pretnju Ukrajini i Evropi.

On je u saopštenju naveo da Rusija sada više nego ikad testira Zapad. "Kao saveznik u NATO-u, smatramo da je najbolji način za sprovođenje reformi u Ukrajini razgovor sa Kijevom, a ne blokiranje saradnje sa Alijansom", istakao je Kornstajn.

On je upozorio da se Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na rusku naftu, gas i nuklearnu ekspertizu, igra vatrom zbližavanjem sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Moramo da sagledamo širu sliku. Putin nije zainteresovan za nacionalni suverenitet. Njegova vizija je neoimperijalna. Ukoliko Ukrajina ne uspe, Mađarska će biti prva na udaru ruske agresije", rekao je Kornstajn.

Borko Stefanović obelodanio imena uhapšenih

Lider Levice Srbije, koja deluje u okviru opozicionog Saveza za Srbiju, Borko Stefanović objavio je danas identitet uhapšenih zbog napada na njega u Kruševcu 23. novembra.

Stefanović je novinarima u Beogradu rekao da su to Danijel Gmijović, Marko Živković i Marko Šaponjić, za koga je kazao da je bio pripadnik Žandarmerije do 2008. godine.

"Oni su označavani do sada inicijalima, očigledna je namera da se oni zaštite", smatra Stefanović i dodaje da ne tvrdi da su oni krivi pre no što se završi krivični postupak.

Pokazao je fotografije uhapšenih, za koje tvrdi da su u "poslovnim, poluposlovnim i privatnim vezama s Goranom Makragićem, biznismenom iz Kruševca, s upravnikom Kazneno-popravnog doma Ivanom Mijailovićem i s radnikom Gradske uprave u Kruševcu Sašom Delićem".

Takođe je izneo uverenje da su ti ljudi viđani na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) po Srbiji.

Stefanović je dodao da su lideri Saveza za Srbiju smatrali da su dužni da objave identitet osumnjičenih.

Stefanović fizički je napadnut uoči tribine tog opozicionog bloka, a povređena su još dva člana Levice Srbije.

Taj događaj bio je povod demonstracijama pod nazivom “Stop krvavim košuljama”, koje su usledile.

Gutereš: Dogovoreno primirje u delu Jemena

Grad Hodeida u Jemenu

Zaraćene strane u jemenskom građanskom ratu dogovorile su se posle jednonedeljnih mirovnih pregovora u Švedskoj da obustave borbe u provinciji Hodeida i da povuku vojnike iz istoimene luke na Crvenom moru, izjavio je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

On je zahvalio delegacijama iz Jemena za, kako je rekao, "važan korak i stvarni napredak ka budućim pregovorima o okončanju sukoba", prenosi Asošiejted pres.

"Hvala vam što ste došli ovde da razgovarate o boljoj budućnosti za Jemen", rekao je Gutereš na završnoj ceremoniji pregovora u švedskom gradu Rimbo.

Generalni sekretar UN je dodao da se sledeća runda pregovora očekuje krajem januara.

U jemenskom sukobu pobunjenici iz pokreta Huti, koje podržava Iran, ratuju protiv međunarodno priznate vlade Jemena, koja ima podršku međunarodne koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Sukobi u Jemenu počeli su 2014. godine, kada su Huti zauzeli veći deo zemlje, a nasilje je eskaliralo 2015. godine kada se Rijad sa svojim sunitskim saveznicima umešao u rat.

Više od 10.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni u tom ratu koji je doveo do teškog razaranja najsiromašnije zemlje arapskog sveta.

Hamas i Fatah pozdravili napad na Izraelce

Gaza

Palestinski radikalni pokret Hamas je danas pohvalio jutrošnji oružani napad na Zapadnoj obali u kojem je ubijeno dvoje Izraelaca, a dvoje ranjeno.

Palestinski napadač je pucao na vojnike i civile na autobuskoj stanici i pobegao, te se za njim traga.

Napadu je prethodilo ubistvo dva Palestinca, optužena za napade na Izraelce.

"Hamas pohvaljuje mnogobrojne napade otpora kao i građane na okupiranoj Zapadnoj obali i revolucionarnu omladinu", rekao je portparol te ekstremističke islamske organizacije Abdel Latif al- Kanu.

On je rekao da je napad kraj jevrejskog naselja Givat Asaf bio "odgovor na zločine cionističkog okupatora na okupiranoj Zapadnoj obali", najavivši da će se pripadnici njegove organizacije "usprotiviti okupaciji i pružati otpor dok se ne završi".

Umereniji Fatah, rival Hamasa, koji dominira na Zapadnoj obali, za napad je okrivio Izrael.

"Kada okupatorska vojska nanosi štetu i uništava palestinsku zemlju i izraelski vojnici pogube tri Palestinca u prekom sudu, moraju razumeti da će palestinski odgovor biti proporcioanalan agresiji", rekao je portparol Fataha Munir Džaghub, preneli su izraelski mediji.

On je istakao da "Izrael nema drugog načina da zaštiti svoje vojnike i naseljenike - ubice, osim povlačenja na linije pre juna 1967." godine kada je u ratu rata Izrael osvojio Zapadnu obalu s istočnim Jerusalimom i pojas Gaze.

NATO šalje Ukrajini opremu za komunikaciju

Ukrajinski borbeni avioni

NATO će dostaviti ovog meseca ukrajinskoj vojsci opremu za bezbednu komunikaciju, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

On je razgovarao o dostavljanju opreme danas sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.

Dostavljanje opreme deo je obećanja saveznika iz NATO-a da će odvojiti 40 miliona evra za jačanje ukrajinske vojske.

Stoltenberg je izrazio poštovanje zbog onoga što je nazvao "ukrajinskom smirenošću i uzdržanošću tokom kriza" i još jednom podržao težnju Ukrajine da se pridruži NATO savezu.

Moskva se odupire međunarodnim pozivima da oslobodi tri ukrajinska broda, koja su prošlog meseca zaplenjena na ulazu u Kerčki moreuz.

Porošenko je danas rekao da je apsolutni prioritet Ukrajine da traži povratak trojice mornara, koji su zadržani u pritvoru.

Lideri EU će tokom dana razgovarati o Ukrajini i Rusiji.

Moskva protestuje zbog istrage u Austriji nad ruskim biatloncima

Ruski biatlonci koji su osvojili zlatnu medalju na svetskom prvenstvu 2017. godine.

Austrijska policija je bila u prostorijama ruskog biatlon tima u Salcburgu u sklopu istrage o dopingu, saopštila je danas Medjunarodna biatlon federacija (IBU).

Ruski biatlon tim je u Austriji povodom trke Svetskog kupa.

Potparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova izjavila je u Moskvi da je policijska akcija protiv ruskog tima izgledala "divlje", i da je Ambasada u Beču zatražila objašnjenje austrijskih vlasti.

IBU je saopštenje o akciji policije dobila od austrijskog tužioca za prestupe u finansijama i korupciju.

Austrijske vlasti vode istragu protiv petorica zvaničnika ruskog biatlon tima zbog "zloubotrebe nedozvoljenih supstanci ili metoda u svrhu dopinga".

"Vodi se i istraga protiv petorice ruskih sportista zbog zloupotrebe nedozvoljenih supstanci na Svetskom prvenstvu 2017. godine u Hohfilcenu", prenela je IBU iz saopštenja austrijskog tužioca.

Advokat ruskog uzbunjivača Grigorija Rodčenkova koji prati doping, ranije ove godine je austrijskoj policiji izneo podatke o potencijalnoj prevari ruskog biatlon tima na ZOI 2014. godine.

Olimpijski šampion Anton Šipulin, koji je na Zimskim olimpijskim igrama 2014. godine u Sočiju osvojio zlatne medalje rekao je da se nikada nije dopingovao i da je "ljut i besan zbog lova na veštice".

Rusiji je bilo zabranjeno učešće na zimskim Olimpijskim igrama u februaru ove godine u Pjongčangu zbog šeme državnog sponzorisanog dopinga koji je izveden u Sočiju.

Ali, 168 Rusa je ipak učestvovalo na takmičenju pod neutralnom zastavom kao "Olimpijski sportisti iz Rusije".

Rusija proteruje slovačkog diplomatu kao uzvratnu meru

Uzvratna mera: Marija Zaharova

Rusija je danas saopštila da je naložila proterivanje slovačkog diplomate kao uzvratnu meru na isti potez Slovačke zbog navoda da je ruski diplomata radio kao špijun.

Slovački premijer Peter Pelegrini rekao je prošle nedelje da je Bratislava proterala ruskog diplomatu, navodeći da su njegove aktivnosti bile uperene protiv interesa Slovačke i NATO.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova danas je izrazila žaljenje zbog "neprijateljskog poteza" Slovačke i najavila da je Moskva naložila proterivanje slovačkog diplomate.

Za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, Slovačka nije proterala ruske diplomate u martu kao odgovor na trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u engleskom gradu Solsberiju. London je optužio Rusiju za taj napad, što je Moskva demantovala.

Vatikan: Papa u Bugarskoj i Makedoniji od 5. do 7. maja

Papa Franja

Vatikan je danas potvrdio da će papa Franja posetiti Bugarsku i Makedoniju od 5. do 7. maja 2019. godine.

"Prihvatajući poziv najviših vlasti i katoličke crkve", papa Franja će od 5. do 7. maja boraviti u Bugarskoj i 7. u Makedoniji, rekao je portparol Vatikana, prenosi agencija Frans Pres (AFP).

Vlada Makedonije saopštila je da će papa Franja tokom posete 7. maja iduće godine posetiti Skoplje, rodni grad Majke Tereze.

U Makedoniju će rimokatolički poglavar doći iz Bugarske, gde će posetiti Sofiju i Rakovski.

Uhapšene tri osobe zbog ratnog zločina u selu Jusići kod Zvornika

Zvornik, ilustrativna fotografija

Po nalogu Tužilaštva Bosne i Hercegovine uhapšene su tri osobe osumnjičene za zločin protiv čovječnosti na području Zvornika.

Osumnjičeni koji su lišeni slobode terete se za ratni zločin počinjen prilikom napada na selo Jusići kod Zvornika, u maju 1992. godine, kada je ubijeno 48 žrtava bošnjačke nacionalnosti.

Po nalogu tužioca Posebnog odjela za ratne zločine, policijski službenici SIPA-e su locirali, identificirali i lišili slobode osumnjičene Branka Studena, rođenog 01. 09. 1963. godine u Zvorniku, Peru Radića, zv. „Jarac“, rođenog 11. 06. 1959. godine u Zvorniku i Božu Vidovića, rođenog 07. 01. 1954. godine u Zvorniku.

Osumnjičeni su pod istragom Posebnog odjela za ratne zločine i osumnjičeni su da su, kao pripadnici TO Srpske opštine Zvornik, učestvovali u širokom i sistematičnom napadu na civilno stanovništvo bošnjačke nacionalnosti na području Zvornika i okoline, te učestvovali u napadu na selo Jusiće, nastanjeno civilnim stanovništvom bošnjačke nacionalnosti.

Osumnjičeni se terete za krivično djelo zločina protiv čovječnosti. Nakon ispitivanja osumnjičenih, postupajući tužilac će donijeti odluku o daljim aktivnostima u predmetu, saopćeno je iz Tužilaštva BiH.

Protestni skupovi na Zapadnoj obali zbog ubistva Palestinaca

Ilustrativna fotografija

Protestni skup održan je u četvrtak u gradu Tulkarm na Zapadnoj obali kako bi se ožalilo ubistvo Ashrafa Naalweha, mještana gradskog kvarta Shweikeh, i dvojice ostalih Palestinaca koje su ubile izraelske snage u proteklih 24 sata u Ramallahu i Jerusalemu.

Palestinci su učestvovali u protestnom maršu zbog ubistava, mašući palestinskim zastavama i uzvikujući parole protiv izraelskih ubistava Palestinaca.

Ostali su palili gume u Shweikehu.

U Ramallahi, Palestinci su se okupili u centru grada kako bi protestvovali protiv ubistva troje ljudi, prenosi palestinska novinska agencija Wafa.

Potraga za napadačem iz Strazbura se nastavlja

Osumnjičeni za napad u Strazburu

Više od 700 pripadnika snaga bezbednosti učestvuje u potrazi za osumnjičenim napadačem iz Strazbura, izjavio je danas portparol francuske vlade Benžamen Grivo.

On je rekao da nastoje da uhvate osumnjičenog 29-godišnjeg Šerifa Šekata "živog ili mrtvog". Policija je objavila i fotografiju ranjenog begunca.

Napadač je u utorak uveče ubio troje i ranio 12 na božićnom vašaru u Strazburu.

Tusk i Mej pred samit EU na razgovorima o Brexitu

Tereza Mej i Donald Tusk, ilustrativna fotografija

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk sastaće se danas sa britanskim premijerkom Terezom Mej, pre samita Evropske unije u Briselu.

Tusk je tvitovao danas da će sa Mej imati "razgovore u poslednjem trenutku".

U Briselu danas počinje dvodnevni samit Evropske unije na kojem će se prvog dana raspravljati o istupanju Velike Britanije iz članstva Unije (Brexit).

Šalja u bekstvu nakon poziva Specijalnog suda

Jedan od protesta boraca Oslobodilačke vojske Kosova, ilustrativna fotografija

Bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova Remzi Šalja koga je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu pozvalo na razgovor 17. januara, odbio je da se odazove pozivu, i trenutno se nalazi u bekstvu.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio advokat Natal Bulakaj, koji je zastupao Šalju na Kosovu, i dodao da je Šalja pozvan na razgovor u svojstvu osumnjičenog. Bulakaj je istakao da od prošle nedelje, od dana kada je Šalja dobio poziv, više nema kontakta sa njim ni on a ni njegova porodica.

"Pokušaću još jednom danas da posetim njegovu porodicu. Pozivam ga da se odazove pozivu jer je to u interesu pravosuđa", kazao je Bullakaj.

Bulakaj se, međutim, nije prijavio za advokata pred Specijalizovanim većima i Specijalizovanim tužilaštvom.

Šalji se trenutno sudi u Prizrenu za ratne zločine.

U međuvremenu, u četvrtak će se održati prvo ispitivanje Sokolja Dobrune, bivšeg predsednika suda OVK-a.

Jedan od intervjuisanih je i bivši pripadnik OVK-a Safet Sulja u svojstvu svedoka u početnoj fazi istrage. On je na konferenciji izjavio da ga je Specijalizovano tužilaštvo intervjuisalo dva dana, po devet sati, u kancelarijama EULEX-a na Kosovu.

"Pozvan sam od Specijalizovanog tužilaštva u svojstvu svedoka, u prvoj fazi istrage, a mogu da kažem da sam i lično bio pod istragom. Intervjuisan sam 18 sati. Na osnovu pitanja shvatio sam da se radi o mojoj ulozi u ratu", kazao je on.

Dodao je da nije imao zvaničan poziv, već da su ga pozvali telefonom.

Iz EULEX misije na Kosovu nema informacija u vezi sa ovim. Aktuelni mandat Misije EU za vladavinu prava predviđa i pružanje podrške Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu u skladu sa relevantnim zakonima na Kosovu.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da će Vlada Kosova biti uz "borce za slobodu" i da je spremna da u svakom trenutku pruži potrebnu pomoć za pravnu zaštitu. On je u svojoj objavi na Fejsbuku u sredu dodao da je oslobodilački rat bio pravedan i da su se pripadnici OVK uvek odazivali, bez oklevanja, pozivima međunarodnog pravosuđa.

Najmanje devetoro stradalih u železničkoj nesreći u Ankari

Mesto nesreće, Ankara, 13. decembar

Najmanje devet osoba je poginulo, a 47 ih je povređeno u železničkoj nesreći u Ankari, saopštile su jutros turske vlasti.

Brzi voz na liniji Ankara-Konija udario je u lokomotivu po polasku iz glavnog grada, rekao je guverner Ankare Vasip Sahin.

Prilikom sudara, voz je iskočio iz šina i udario u nadvožnjak pri stanici Marsadiz, a deo mosta se sručio na dva vagona.

CNN Turk navodi da se voz kretao brzinom između 80 i 90 km/h i da se nesreća dogodila u 6.30 po lokalnom vremenu. Anadolija prenosi da je u trenutku nesreće u vozu bilo 206 ljudi. Među više od 40 povređenih, tri osobe se nalaze u kritičnom stanju. Strahuje se da bi broj stradalih mogao da poraste.

Na terenu je veliki broj policajaca, vatrogasaca i ekipa hitne pomoći.

Još jedan kanadski državljanin uhapšen u Kini

Kina upozorila Kanadu na posledice nedavnog hapšenja zvaničnice Huaveija

Kanadsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je jutros da pokušava da stupi u kontakt sa još jednim kanadskim državljaninom koji je pod istragom u Kini.

Kanadski biznismen Majkl Spavor je 10. decembra stavljen pod istragu u Dandongu, u provinciji Lijanoning, gde živi, navodi se u izveštaju kineskih medija.

Kako prenosi AP, kineski zvaničnici su potvrdili da je Spavor uhapšen.

Prema navodima kineskih vlasti, Kanađinin je osumnjičen za "aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost", javili su kineski državni mediji.

Kineska provincija Lijaoning je nedaleko od severnokorejske granice. Portparol kanadskog ministarstva spoljnih poslova Gijom Beribe rekao je da Kanda nastoji da utvrdi gde se Spavor nalazi.

U Kini je ranije ove sedmice uhapšen bivši kanadski državljanin Majkl Kovrig, nekadašnjij diplomata u Pekingu, Hongkongu i UN. Hapšenje, odnosno nestanak, kanadskih državljana usledili su nakon što je Kina upozorila Kanadu na posledice nedavnog hapšenja zvaničnice Huaveija Meng Vandžu na vankuverskom aerodromu.

Ćerka osnivača kompanije Huavej uhapšena je u Kanadi 1. decembra i mogla bi da bude izručena u SAD, čije vlasti tvrde da je sakrila povezanost Huaveja i kompanije Skajkom, u pokušaju da proda opremu Iranu, uprkos sankcijama koje je Vašington uveo Teheranu. To hapšenje je izazvalo veliko nezadovoljstvo kineskih vlasti koje su navele da ona nije prekršila zakon.

EP traži da se obustavi gradnja Sjevernog toka 2

Izgradnja Sjevernog toka 2, Njemačka

Europski parlament (EP) zatražio je da se prekine gradnja plinovoda "Sjeverni tok 2", navodi se u rezoluciji ovog tijela.

U rezoluciji, koju je u srijedu usvojio EP, nakon izvještaja o implementaciji sporazuma o pridruživanju Ukrajine Europskoj uniji (EU), navodi se da je Sjeverni tok 2 "politički projekat koji predstavlja prijetnju europskoj energetskoj sigurnosti".

Zastupnici su pohvalili dobru suradnju Ukrajine u sektoru energetike i njen napredak u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, te istakli da Kijev treba nastaviti sa reformama, posebno u oblasti plina i električne energije.

"Imajući u vidu da Ukrajina igra ključnu ulogu u europskoj mreži opskrbljivanja energentima, zastupnici osuđuju izgradnju Sjevernog toka 2, koji zaobilazi Ukrajinu, kao politički projekat, koji predstavlja prijetnju europskoj energetskoj sigurnosti", navodi se u rezoluciji.

Projekat Sjeverni tok 2 uključuje izgradnju dva plinovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obale Rusije, preko Baltičkog mora do Njemačke.

Cijena projekta se procjenjuje na oko 9,5 milijardi eura, a puštanje u rad plinovoda planirano je do kraja naredne godine, podsjeća TASS.

Pročitajte: SAD obećao Ukrajini borbu protiv plinovoda

SAD potvrdio da Kina smanjuje carine na automobile

Model BMW-a na sajmu automobila u Frankfurtu, fotoarhiv

Američki ministar trgovine Wilbur Ross (Vilbur Ros) pozdravio je odluku Kine da smanji carine na kola proizvedena i uvezena iz Sjedinjenih Država, potvrdivši tako pisanje medija.

"To je veoma konkretna pomoć", rekao je on za CNBC, dodavši da bi to moglo da olakša američkoj vladi razgovore s njemačkim proizvođačima automobila i privuče ih da više proizvode u SAD-u.

Ross je naveo da je BMW jedan od najvećih izvoznika kola iz SAD-a u Kinu.

Bloomberg News je u utorak prenio da je prijedlog o smanjenju carina podnijet kineskoj vladi.

Kinesko Ministarstvo trgovine je saopštilo da je vicepremijer Liu He u utorak razgovarao s američkim ministrom finansija Stevenom Mnuchinom (Stiven Mnučin) i trgovinskim predstavnikom Robertom Lighthizerom (Lajthajzer) o načinima za primjenu "konsenzusa" predsjednika Donalda Trumpa (Tramp) i Xi Jinpinga (Si Đinping).

Pročitajte: Predah ili kraj američko-kineskog trgovinskog rata

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG