Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Indija testirala raketu dugog dometa

Raketa tipa Agni-V

Indija je uspješno lansirala interkontinentalnu balističku raketu dugog dometa Agni-V, napisao je na Twitteru indijski ministar sigurnosti, javio je CNN.

Raketa je ispaljena u četvrtak ujutro sa istočne obale države Odisha na otoku Abdul Kalam.

Ministarstvo je lansiranje ocijenilo kao "veliki poticaj" obrambenom sustavu zemlje.

Prema navodima Federacije američkih znanstvenika, Indija u svom arsenalu posjeduje između 120 i 130 nuklearnih bojeva.

Pogledajte najnovije vesti dana

Izraelska vojska upala u redakciju agencije Wafa

Izraelski vojnik, fotoarhiv

Izraelski vojnici upali su danas u prostorije palestinske novinske agencije Wafa u Ramali na Zapadnoj obali, javila je ova agencija.

Nije jasno da li je upad vojske povezan sa potragom u Ramali, nakon što je palestinski napadač juče otvorio vatru na Izraelce u blizini jevrejskog naselja.

"Vojnici su upali u server sobu i pretražili sve snimke kamera. Vojnici su napustili prostorije kada su uzeli sve kopije snimaka", javila je agencija na svom sajtu.

Agencija je objavila snimak sa mobilnog telefona na kome se vidi pet vojnika unutar redakcije kako naređuju radnicima da otvore jednu od kancelarija u kojoj su kamere.

Jedan Palestinac otvorio je juče vatru na grupu Izraelaca koji su stajali na autobuskoj stanici, nedaleko od jevrejskog naselja, i ranili šest ljudi, među njima jednu trudnicu, koja je u kritičnom stanju.

Crna Gora otvorila pretposljednje poglavlje u pristupnom procesu

Bedževi u bojama zastave Crne Gore i EU

Crna Gora je otvorila pretposljednje poglavlje u pristupnom procesu sa Evropskom unijom (EU), otvaranjem poglavlja 27 koje se tiče životne sredine i klimatskih promjena.

Naime, zemlja je od 35 poglavlja danas otvorila 32. Posljednje poglavlje se očekuje u martu 2019 godine.

U crnogorskom slučaju neće biti pregovora oko poglavlja 34 koje se tiče institucija i poglavlja 35 o "ostalim pitanjima". Ova dva poglavlja u pristupnom procesu nisu predmet pregovaranja.

Austrijska šefica diplomatije Karin Kneissl je podvukla da je Crna Gora najnaprednija zemlja u pristupnom procesu.

"Radi se o tehnički veoma zahtjevnom poglavlju. Otvaranje ovog poglavlja podrazumijeva da je Crna Gora učinila napredak na terenu", naglasila je Kneissl.

Za komesara nadležnog za proširenje Johannesa Hahna otvaranje ovog posljednjeg poglavlja će uticati na kvalitet života narednih generacija.

"Crna Gora je još u ranoj fazi da postigne neophodne standarde za ambijent", rekao je Hahn, podvukavši da zvanična Podgorica treba da posveti posebnu pažnju u sektoru voda, te na očuvanje prirode.

"Sva ova pitanja će se pratiti izbliza", rekao je Johannes Hahn.

Evropski komesar je naglasio da će se i u crnogorskom slučaju posvetiti posebna pažnja na napredak u polju vladavine prava.

Crnogorski šef diplomatije Srđan Darmanović koji je predvodio podgoričku delegaciju u međuvladinoj konferenciji, ocijenio je da se sada otvaraju nove aktivnosti u okončanju reformskog procesa.

"Uvjeren sam da ćemo otvaranjem posljednjeg poglavlja obilježiti novi momentum procesu integracija ne samo za Crnu Goru, nego i za ostale zemlje regiona", rekao je Darmanović.

Inače, Crna Gora je od 32 otvorenih poglavlja privremeno zatvorila tri.

Funkcioneru DF-a Medojeviću ponovo pozlilo

Nebojša Medojević (desno)

Funkcioneru crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta (DF) Nebojši Medojeviću je ponovo pozlilo i nalazi se u Internoj klinici Kliničkog centra, na Odjeljenju za endokrinologiju.

Klinički centar Crne Gore je saopštio da je Medojević, zbog ranije evidentirane slabosti i malaksalosti, zadržan u toj ustanovi radi daljeg praćenja i da je "potpuno stabilnih vitalnih parametara".

Visokom funkcioneru DF-a je pozlilo i prije par dana, kada je pregledan u Urgentnom centru. Poslije toga je vraćen u zatvor.

Medojević štrajkuje glađu u zatvoru, kako tvrde njegova supruga i funkcioneri DF-a, gde je od 30. novembra, jer je na osnovu odluke Višeg suda kažnjen s ukupno četiri mjeseca zatvora zbog odbijanja da svjedoči u dva odvojena slučaja.

Njegovi advokati tvrde da je on dao iskaz, ali da se to što je rekao nije svidjelo Specijalnom tužilaštvu koje je tražilo da se on uhapsi.

Viši sud je u ponedjeljak, 3. decembra, naložio da Medojević provede još dva mjeseca u zatvoru, jer je odbio da svjedoči u predmetu povodom njegovih tvrdnji iz maja prošle godine da je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić učestvovao u ratnom zločinu kod Cavtata 1991. i 1992.

Tu kaznu po zakonu Medojević može izdržati tek pošto mu istekne prethodna, zbog koje je od 30. novembra u zatvoru, pošto je odbio da kaže ko je pripadnik Agencije za nacionalnu bezbjednost koji mu je rekao da je tužilac Katnić od bivšeg gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoiše uzeo 100.000 eura kako mu ne bi odredio pritvor u slučaju nazvanom "Carine".

I u tom slučaju zatvor traje dok Medojević ne pristane da svjedoči, ili dok njegovo svjedočenje ne postane nepotrebno, ili dok se krivični postupak ne završi, a najduže dva mjeseca, računajući od dana i časa lišenja slobode.

Pročitajte:

Mogherini: Potaknuti političke lidere u BiH da preuzmu odgovornost

Federica Mogherini

Visoka predstavnica za vanjsku i sigurnosnu politiku Evropske unije Federica Mogherini izjavila je danas u Briselu da je potrebno potaknuti političke lidere u BiH da preuzmu odgovornost i brzo formiraju vlade.

Naime, Bosna i Hercegovina je bila tema sastanka ministara vanjskih poslova zemalja EU u Briselu.

"Moramo prije svega da podstaknemo političke lidere da preuzmu odgovornost i brzo formiraju vlade koje će provesti Reformsku agendu. Ja sam jedna od onih koja je vidjela neočekivane pozitivne korake koje je BiH uspjela da uvede od 2014. pa do ove godine", kazala je ona.

Poslije izbora, dodala je, naravno da postoje poteškoće.

"BiH je dosta specifično organizovana zemlja, ali sam uvjerena da lideri u toj zemlji i narod mogu da krenu naprijed po pitanju reformi, na jedinstven način", poručila je Mogherini.

Još jedna doživotna robija za bivšeg ruskog policajca

Mihail Popkov

Serijski ubica iz Sibira policajac Mihail Popkov (54), koji je silovao i ubio 56 žena, osuđen je na još jednu doživotnu zatvorsku kaznu.

Sud u gradu Irkutsk poslao je Popkova na još jednu doživotnu robiju nakon što je dokazano da je ovaj najzloglasniji serijski ubica u istoriji moderne Rusije ubio još žena od 1992. do 2015. godine.

Prvobitno je osuđen za silovanje i ubistvo 22 žene, navode ruski mediji.

Popkov je nudio ženama vožnje kasno u noći, ponekad u policijskom automobilu dok nije bio u službi, te ih odvozio u okolinu grada Angarsk u blizini Irkutska.

Ubijao ih je koristeći oružje, uključujući čekić i sjekiru, a zatim je bacao njihova tijela u šumu, uz put i na lokalno groblje.

Proglašen je krivim i za silovanje deset žena.

Popkov je sebe opisao kao "čistača", koji svoj dom "čisti od prostitutki". Sve žrtve bile su ženske osobe u dobi između 16 i 40 godina.

Srbija otvorila dva nova poglavlja sa EU

Zastava EU i Srbije, Beograd

Srbija je otvorila dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU): poglavlje 17 – ekonomska i monetarna politika, kao i poglavlje 18 – statistika.

Nakon Međuvladine konferencije u Briselu, austrijska šefica diplomatije Karin Kneissl je ime predsedavajuće EU naglasila da je otvaranje novih poglavlja priznanje za napredak zvaničnog Beograda u polju vladavine prava.

"Mi prepoznajemo sve napore koje je Srbija postigla, posebno kada se radi o vladavini prava, borbi protiv korupcije i situacije u pravosuđu", poručila je Kneissl.

Evropski komesar nadležan za pitanja proširenja Johannes Hahn je naglasio da će zemlje članice EU uvek biti spremne da otvore nova poglavlja, kada zemlja pokaže rezultate u vladavini prava.

"Slažem se da je nesumnjivo postignut napredak. Veliki broj zakonodavstva je usvojen. Međutim, sada se radi o održivim dokazima. Ovo žele da vide zemlje članice kada će se odlučivati o otvaranju novih poglavlja. Na kraju, sve se odnosi na dobar učinak u vladavini prava", poručio je Hahn.

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović, koja je predvodila beogradsku delegaciju u pregovorima, naglasila je da je Beograd očekivao otvaranje većeg broja poglavlja ali je zadovoljna budući da su, prema njenim rečima, neke zemlje članice čak razmišljale da ne otvore ni jedno poglavlje sa Srbijom.

"Mislim da smo mogli da otvorimo više (poglavlja) jer smo imali suštinske rezultate u oblasti vladavine prava. Nismo nezadovoljni zato što smo rešeni da budemo uporni i strpljivi, da budemo veoma odlučni u našoj nameri da postanemo članica EU", poručila je Joksimović.

U pristupnom procesu Srbija je do sada otvorila 16, a privremeno zatvorila dva poglavlja.

Srbija i EU će pregovarati o 35 poglavlja u procesu pregovara o punopravom članstvu.

Crveni krst: Neki migranti zaglavljeni u BiH možda neće preživjeti zimu

Migranti u Bihaću, krajem novembra 2018.

Hiljade migranata zaglavljenih u blizini bosanske granice sa Hrvatskom loše su opremljeni za preživljavanje na niskim temeperturama i neki od njih možda neće preživjeti zimu, saopštio je Crveni krst u ponedjeljak.

Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca (IFRC) upozorila je da više od pet hiljada migranata zaglavljno u Bosni i Hercegovini i da im je očajnički potrebna pomoć za preživljvanje zimu.

"Mi smo zabrinuti da će bez konkretne akcije, migranti biti izloženi kompletnoj humanitarnoj katastrofi koja se može spriječiti" naveo je u regionalni direktor Međunarodnog crvenog krsta i polumjeseca Simon Missiri u saopštenju.

"Sat otkucava" upozorio je.

Više od 23.000 ljudi ušlo je u BiH ove godine u nadi da će se domoći EU. Pretposvlja se da je još oko 5.300 migranata još u BiH, stoji u saopštenju IFRC

Mnogi od njih se nalaze u blizini hrvatske granice, zaglavljeni zbog zatvorenih graničnih prijalaza, takođe se dodaje.


Otkriven spomenik Franji Tuđmanu u Zagrebu

Franjo Tuđman

U Zagrebu je u ponedjeljak otkriven spomenik Franji Tuđmanu, prenose mediji.

Na raskrižju Ulice grada Vukovara i Ulice Hrvatske bratske zajednice otkriven je spomenik prvom hrvatskom predsjedniku dr. Franji Tuđmanu, u organizaciji Grada Zagreba.

Milan Bandić, usprkos najavama, ipak nije stigao na otkrivanje spomenika Franje Tuđmana ispred KD Vatroslav Lisinski u Zagrebu.

Kipar Kuzma Kovačić rekao je ako mu je "Velika radost i čast" biti autor djela koje "kiparskim jezikom svjedoči o duhovnoj veličini predsjednika Tuđmana".

"To je kip živoga Tuđmana, onoga koji ostaje s nama. Naoko jednostavna, a uistiniu veoma složena kiparska kompozicija", rekao je autor govoreći na početku ceremonije otkrivanja kipa. Rekao je i kako je riječ o posebnoj skulpturi koja "sjaji nadom" koja "označuje kraj svih protuhrvatskih snovai osnova". Čestitao je gradonačelniku na "velikom i presudnom pothvatu".

Zamjenica gradonačelnika Jelena Pavičić Vukičević rekla je kako je danas povijesni dan.

"Vrijeme je da realno sagledamo hrvatsku suvremenu povijest i realno mjesto Franje Tuđmana u njoj", rekla je.

"S povijesne distance vidimo svu veličinu ovog čovjeka i njegovu neizmjernu ljubav prema Hrvatskoj", rekla je Vukičević dodajući i da Tuđman nije bio nepogrešiv, ali da velika djela velikana ništa ne može zasjeniti.

Spomenik Tuđmanu Plenković je opisao kao još jedan znak razumijevanja Tuđmanove uloge u stvaranju hrvatske države.

Predsjednik Sabora Gordan Jandroković izrazio je zadovoljstvo što se upravo na ovaj način obilježava 19-ta godišnjica smrti Franje Tuđmana čija je politička ostavština toliko bitna za hrvatski narod i hrvatsku državu.

"Tuđman je uvijek bio ispred drugih i poveo svoj narod u stvaranje države. Bio‭ je jedan od rijetkih državnika koji je proveo svoju viziju u stvarnost", naglašavajući da je pri tome bio nevjerojatno hrabar i razborit.

Predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović istakla je kako je cijeli hrvatski narod čekao godinama na spomenik Franji Tuđmanu.

"Pretrpjevši velika stradanja i opterećen nepravednim stigama hrvatski je narod u bivšoj državi bio osuđen na drugorazredni položaj", naglasila je predsjednica podsjetivši kako se Tuđman izložio progonu jer je znao da se bez žrtve ne može ostvariti ništa veliko te kako je Tuđman znao da se ključni povijesni trenutak ne smije propustiti.

Zaev odbacio zahtev zatvorenika za novu opštu amnestiju

Zoran Zaev premijer Makedonije

Premijer Makedonije Zoran Zaev izjavio je u ponedjeljak da se ne planira skoro donošenje novog zakona o opštoj amnestiji, već samo za nenasilne učesnike događaja u parlamentu 27. aprila 2017.

On je potvrdio da je dobio pismo zatvorenika iz "Idrizova" kojim traže opštu amestiju, ali je istakao da je parlament pre nekoliko meseci doneo zakon o opštoj amnestiji i da nijedna savremena država to ne radi na svakih šest ili devet meseci.

"Razgovara se samo o amnestiji za događaje od 27. aprila u parlamentu, koja se neće odnositi na one koji su učestvovali u nasilju, organizaciji ili su osmislili taj grozomorni događaj. Ne radi se o opštoj amnestiji", rekao je Zaev u Štipu, a prenose lokalni mediji.

Praksa u svetu je da se, kako je rekao makedonski premijer, zakoni za opštu amnestiju donose na svake četiri do osam godina.

Osuđenici najvećeg makednskog zatvora "Idrizovo" kod Skoplja danas su započeli dvodnevni štrajk glađu kako bi izdejstvovali da zakon o amesitiji za "27. april", koji je deo takozvanog procesa pomrenja, obohvati i njih, najavljujući da će štrajk upozorena produžiti dok Vlada ne odgovori pozitivno.

Vlada Kosova najavila nove recipročne mere za Srbiju

Vlada Kosova najavila je uvođenje dodatnih recipročnih mera Srbiji. Iako te mere još nisu definisane, zvaničnici Vlade Kosova navode da je za očekivati da se uvede zabrana ulaska automobila sa registarskim tablicama Srbije, budući da isto važi za kosovske tablice u Srbiji.

Još jedna mera tiče se nepriznavanja srpskih dokumenata, s obzirom da se ni u Srbiji ne priznaju dokumenta Kosova, a koja se tiču kvaliteta proizvoda, kao i druga dokumenta.

Haki Šatri, ekonomski savetnik premijera Kosova Ramuša Haradinaja, kazao je da odluka o tome još nije doneta, ali da se o tome diskutuje.

On je dodao da za narednu sednicu vlade, u utorak, nije ništa predviđeno, osim ukoliko ne bude nečeg vanrednog.

“U pitanju su tri mere koje su slične prirodi mere o taksi od 100 odsto, a koje se tiču priznavanja dokumenata, o zabrani ulaska vozila sa tablicama Srbije, kao i o registraciji stranih kompanija koje snabdevaju Kosovo iz Srbije”, dodao je on.

Vlada Kosova uvela je 21. novembra nove carine od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine u cilju, kako je tada obrazloženo, jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti.

EU sankcionisala još devet separatista na istoku Ukrajine

Evropska unija uvela je ponedjeljak sankcije za još devet osoba zbog organizovanja prošelomjesečnih izbora na istoku Ukrajine u oblastima koje kontrolišu proruski separtisti.

Ministri vanjskih poslova EU su zamrzli imovinu i uveli zabranu ulaska u članice Unije za devet lokalnih i izbornih zvaničnika u Donjecku i Lugansku.

Time su ukupno 164 čoveka pod sankcijama zbog "akcija koji podrivaju ili prijete teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine".

Na listi su i još 44 entiteta, odnosno kompanije i organizacije.

Kijev i međunarodna zajednica koja im pruža podršku uključujući EU i SAD su odbacili glasanje 11. novembra kao nelegalno.

Devet osoba stavljenih je na crnu listu EU uključeuje i Olgu Pozdnjakovu i Elenu Kravčenko, koje su na čelu izbornih komisija separtista i njihove zamjenike u sekretare, potom šefove regionalnih parlamenata Donjecka i Luganjska Vladimira Bidjeovku i Denisa Mirošničenka, kao i Leonida Pasečnika koji je u međuvremnu postao lider separtista u Luganjsku.

Ministri spoljnih poslova EU danas bi o tenzijama s Rusijom trebalo da razgovaraju s ukrajinskim ministrom vanjskih poslova Pavlom Klimkinom.

Ruska obalska straža prošlog mjeseca je pucala na tri ukrajinska vojna broda u Kerčkom moreuzu između Azovskog i Crnog mora u blizini Krima i tom prilikom su zarobili brodove i 24 mornara, koja su u pritvoru u Rusiji.

May odložila glasanje i putuje za Brisel

Theresa May

Dogovor o Brexitu "u potpunosti i bez sumnje je najbolja stvar oko koje se sa Evropskom unijom može pregovarati", rekla je u vanrednom obraćanju parlamentarcima britanska premijerka Theresa May.

Najava premijerkinog obraćanja je uslijedila pošto je održala sastanak kabineta o sljedećim koracima u vezi s Brexitom.

Prethodno je May naglo odlučila da odloži glasanje o dogovoru o Brexitu koji je u novembru postigla sa Briselom.

May je rekla ministrima da se vraća u Brisel kako bi osigurala pravno-obavezujuće garancije da Britanija neće biti zarobljena u zaštitnoj mjeri (backstop) na granici Sjeverne Irske u nedogled.

Ona je podsjetila da "backstop" sistem predstavlja neophodnu garanciju narodu Sjeverne Irske, te da ne postoji sporazum koji ne uključuje "backstop".

May je pozvala poslanike da saslušaju Sjevernu Irsku koja ne želi tvrdu granicu.

"Ljudi u Sjevernoj Irskoj ne žele da se vrate tvrdoj granici i ako ovaj parlament želi da sačuva našu uniju onda oni moraju da saslušaju te ljude, jer će naša unija nastaviti da postoji samo sa njihovim pristankom", rekla je May.

Irska granica je bila jedna od ključnih zamjernih poslanika tokom rasprave u parlamentu.

Lider opozicije Jeremy Corbyn izjavio je da Britanija više nema "funkcionalnu vladu". Dodao je da je "vlada je shvatila da je dogovor May toliko katastrofalan pa su se odlučili na očajnički korak i odložili glasanje".

Parlament je trebalo u utorak da glasa da li prihvata sporazum koji je May postigla s Evropskom unijom o izlasku Britanije iz bloka, ali se pretpostavlja da nema dovoljno glasova da prijedlog prođe, zbog protivljenja značajnog dijela njene Konzervativne partije, kao i laburista i ostalih opozicionih stranaka sporazumu.

Nagrada novinarki RSE Maji Nikolić povodom Dana ljudskih prava

Maja Nikolić

U Sarajevu je obilježena 70. godišnjica od potpisivanja UN deklaracije o ljudskim pravima, u organizaciji Mreže za izgradnju mira, Američke ambasade i USAID-a, te u saradnji sa osnovnim i srednjim školama. Tom prilikom dodijeljene su i dvije nagrade, novinarska nagrada Srđan Aleksić i nagrada za mirovne aktiviste i aktivistkinje iz civilnog i obrazovnog sektora.

Tri novinarke Dženana Kamenić Puce ( N1 TV) Maja Nikolić ( Radio Slobodna Evropa) i Mirela Huković Hodžić sa BH radija 1, dobile su priznanje Srđan Alesić za kontinuirano izvještavanje o borbi za ljudska prava, toleranciji, miru. Nagradu već osam godina dodjeljuje Mreža za izgradnju mira, a Dženana Kamenić Puce novinarka N1 TV iz Bihaća kaže da ovo priznanje i obavezuje:

''Posebno mi je važna ova nagrada upravo zbog onoga što je bio i što predstavlja Srđan Aleksić, sinonim ljudske humanosti i hrabrosti. Simbol žrtve za drugog, nagrada koja obavezuje sve nas da se držimo istinskih ljudskih vrijednosti. ''

Maja Nikolić dopisnica RSE iz Tuzle kaže kako joj je ova nagrada, koju dobija drugi put, među brojnim novinarskim nagradama najdraža:

''Mislim da smo mi novinari posebno odgovorni u ovom medijskom crnilu širiti istinu, govoriti o dobru i boriti se za ljudska prava pa neka nam je sretan Međunarodni dan ljudskih prava.''

Mreža za izgradnju mira osim novinarskih dodijelila je priznanja i mirovnim aktivistima Jasminki Drino Kirlić iz Gornjeg Vakufa - Uskoplja jedne podijeljene zajednice u kojoj godinama daje nesebičan doprinos pomirenju i boljem razumijevanju, te Čedomiru Glavašu aktivisti iz Bratunca koji je pretrpio i fizičke napade zbog ukazivanja na ono što se desilo tokom rata na tom području.

Aleksandar Žolja iz Mreže za izgradnju mira i projekat Pro budućnost kaže da je važno ljudima koji se svakodnevno stavljaju u službu borbe za ljudska prava odati priznanje i podsjetiti da su to istinske vrijednosti kojima treba težiti.

Način na koji neko društvo tretira svoje ugrožene članove mnogo govori o tom društvu. Na to je podsjetila i zamjenica ambasadorice SAD-a u BiH Elen Žermejn (Ellen Germain) konstatujući da je diskriminacija u BiH široko rasprostranjena.

''Mnogi građani Bosne i Hercegovine susreću se sa diskriminacijom svakodenvno u svim aspektima života; zbog svoje etničke pripadnosti, vjere, rodne pripadnosti ili zbog invaliditeta, pripadnosti gej populaciji ili zbog toga što se zalažu za prava drugih ljudi. Nadamo se da nagrada Srđan Aleksić za hrabrost i građansku odgovornost podstiče novinare da promovišu dostojanstvo ljudi , ljudska prava i da pomaže da se eliminišu stereotipi i nepovjerenje koji i dalje preovladavaju među ljudima u BiH.''

Potpisan Pakt UN o migracijama

Ilustrativna fotografija

Više od 160 zemalja danas je dalo saglasnost na neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija o migracijama koji treba da obezbedi sigurno, uređeno i humano kretanje ljudi po svetu, uprkos glavnom protivljenju SAD i nekoliko drugih zemalja.

Visoki zvaničnici, među kojima i nemačka kancelarka Angela Merkel, podržali su Globalni pakt za migracije UN koji su potom 164 zemlje usvojile aklamacijom.

To je bio vrhunac godina rada na dokumentu koji je američka vlada podržavala u vreme Baraka Obame a Donald Tramp odbacio.

Zagovornici tvrde da migracije mogu pomoći nacionalnim ekonomijama podmlađivanjem radne snage u bogatim zemljama sa starijim stanovništvom i obezbeđujući potreban izvor novca za siromašnije zemlje putem doznaka. Takođe, oni navode da će uređene migracije spasiti živote. Protivnici kažu da je pakt izazov za nacionalni suverenitet i izražavaju strah od velikog priliva migranata.

Evropski sud pravde: Velika Britanija može da odustane od Brexita

Ilustrativna fotografija

Evropski sud pravde (ECJ) presudio je danas da Velika Britanija ima pravo da odustane od Brexita, što je veliki podstrek onima koji žele da zadrže zemlju u EU.

Sud je naveo da kada članica EU iznese nameru da napusti blok "ona je slobodna da jednostrano povuče to obaveštenje".

Velika Britanija je 2016. na referendumu izglasala izlazak iz EU i u martu 2017. pokrenula član 50 Lisabonskog ugovora. Član 50 nije mnogo detaljan, delimično i zbog činjenice da je ideja da neka zemlja napusti EU bila malo verovatna.

Grupa škotskih poslanika je zatražila od ECJ da presudi ima li London pravo da se jednostrano povuče iz procedure napuštanja EU.

Ministri inostranih poslova EU o Zapadnom Balkanu

Ilustrativna fotografija

Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije raspravljaju o prilikama na Zapadnom Balkanu, na poslednjem sastanaku za ovu godinu.

Austrijsko predsedavanje očekuje da se ministri osvrnu na teme poput odnosa između Kosova i Srbije, sa posebnim naglaskom na poslednje postupke kosovske vlade i njihov mogući efekat na proces normalizacije odnosa sa Srbijom. S tim u vezi, diplomatski izvori iz EU su najavili da će posebno raspravljati o odluci kosovske vlade da uvede uvoznu tarifu na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i najavi prištinskih vlasti da izglasaju zakon o transformaciji Kosovskih bezbedonosnih snaga u Vojsku Kosova.

Izvori iz EU su naglasili da dele mišljenje NATO kada je u pitanju formiranje Vojske Kosova, koje treba da bude rezultat “inkluzivnog procesa i u skladu sa Ustavnim promenama”.

Evropske diplomate su naglasile da se oko kosovske vojske treba pitati i zvanični Beograd. Naime, izvori iz EU su rekli da u slučaju formiranja kosovske vojske nema saglasnosti Beograda, onda to “treba da bude rešavano u okviru dijaloga između Beograda i Prištine”.

Takođe, očekuje se da ministri još jednom upute zahtev vlastima u Prištini da povuče odluku o tarifama, koja je, kako se tvrdi u Briselu,“dodatno iskomplikovala situaciju i suprotna je dobrosusedskim odnosima”.

Pobeda Pašinjana na izborima u Jermeniji

Nikol Pašinjan

Koalicija jermenskog premijera Nikola Pašinjana ostvarila je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima.

Izborna komisija je danas saopštila da je, prema preliminarnim rezultatima na osnovu 88 odsto prebrojanih glasova, koalicija pod vođstvom Pašinjanove stranke Društveni ugovor dobila poverenje 70,49 odsto izašlih birača.

Na drugom mestu nalazi se partija Napredna Jermenija sa 8,37 odsto podrške.

Pašinjan, koji se smatra reformistom, došao je na vlast u maju posle niza demonstracija.

Štrajk nemačkih železničara

Ilustrativna fotografija

Sve glavne železničke linije u Nemačkoj su od jutros prekinute a saobraćanje regionalnih vozova veoma ometeno zbog štrajka upozorenja železničara koji žele da utiču na pregovore o platama, saopštila je kompanija Dojče ban.

"Međuregionalne veze na celoj teritoriji su prekinute", navedeno je u saopštenju.

Portparol Dojče bana je precizirao da se to odnosi i na brze (ICE) i na Intersiti vozove.

Isto se odnosi i na regionalne vozove, a u Bavarskoj je potpuno obustavljen železnički saobraćaj.

Dojče ban je juče naveo da se očekuju poremećaji u saobraćaju i nakon što štrajk bude obustavljen u devet sati.

Sindikat železničara traži povišicu od 7,5 odsto za 160.000 zaposlenih.

Kina pozvala ambasadora SAD na razgovor posle hapšenja Meng Vandžu

Uhapšena u Kanadi, mogla bi biti izručena SAD: Meng Vandžu

Kineske vlasti pozvale su u nedelju na razgovor američkog ambasadora u Pekingu Terija Brenstada, uručile mu protest zbog hapšenja finansijske direktorke kineskog giganta „Huaveja“ Meng Vandžu i zatražile od SAD da odustanu od zahteva za njeno izručenje pošto je uhapšena u Kanadi.

Ćerka osnivača kompanije „Huavej“ uhapšena je u Kanadi 1. decembra i mogla bi biti izručena SAD, čije vlasti tvrde da je sakrila povezanost Huaveja i kompanije „Skajkom“, u pokušaju da proda opremu Iranu, uprkos sankcijama koje je Vašington uveo Teheranu.

Peking se žestoko protivi tom hapšenju i traži od SAD da "imaju u vidu značaj zvaničnog stava Kine", navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva inostranih poslova.

Ukoliko bude izručena u SAD, Meng Vandžu bi mogla biti osuđena na 30 godina zatvora, zbog prevare finansijskih institucija. Kineske vlasti međutim tvrde Meng nije prekršila zakon.

Srbija u ponedeljak otvara dva nova poglavlja

Ilustracija

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predvodiće delegaciju Srbije na međuvladinoj konferenciji u Briselu na kojoj će u ponedeljak biti otvorena poglavlja 17 (ekonomska i monetarna politika) i 18 (statistika), saopšteno je iz Vlade Srbije.

Posle međuvladine konferencije, Joksimović će održati konferenciju za novinare sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom i šeficom austrijske diplomatije Karin Knajsl.

"U Brisel smo poslali sedam pregovaračkih pozicija, odnosno poglavlja koja su bila tehnički spremna, odnosno prošla sve neophodne procedure u našim institucijama i Evropskoj komisiji", Rekla je Jadranka Joksimović novinarima u sredu, 5. decembra, i dodala kako smatra da je relativno mali broj poglavlja koji će se otvoriti posledica toga što politika proširenja trenutno nije u prvom planu članicama Unije.

Prema njenom mišljenju, EU nije u "najboljoj formi" da nosi politiku proširenja u predizbornoj atmosferi kada se sve zemlje spremaju za evropske izbore koji treba da budu krajem maja iduće godine, dok Velika Britanija izlazi iz Unije krajem marta 2019. godine.

Srbija je do sada otvorila 14 poglavlja u pristupnim pregovorima s EU, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Jemenski pobunjenici spremni za nove pregovore ako bude napretka

Jemenski pobunjenici

Šiitski pobunjenici u Jemenu izrazili su u nedelju spremnost za nove pregovore s jemenskim vlastima ukoliko dođe do napretka tokom prvog dijaloga koji je u toku u Švedskoj, saopštili su izvori bliski pobunjenicima.

"Ako završimo sadašnje konsultacije sa ostvarenim napretkom, koji se odnosi na uspostavljanje poverenja, onda ćemo doći na naredne pregovore", rekao je portparol pobunjenika Muhamed Abdelsalam novinarima u Švedskoj.

Poslednji pregovori u evropskom sedištu UN u Ženevi u septembru bili su neuspešni, jer delegacija pobunjenika nije došla, a kao razlog je navela da strahuje za svoju bezbednost.

U jemenskom sukobu pobunjenici iz pokreta Huti, koje podržava Iran, ratuju protiv međunarodno priznate vlade Jemena, koja ima podršku međunarodne koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Sukobi u Jemenu počeli su 2014. godine, kada su Huti zauzeli veći deo zemlje, a nasilje je eskaliralo 2015. godine kada se Rijad sa svojim sunitskim saveznicima umešao u rat.

Više od 10.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni u tom ratu koji je doveo do teškog razaranja najsiromašnije zemlje arapskog sveta.

Mej: Ako sporazum bude odbijen idemo u nepoznato

Bori da spase nepopularni sporazum kao i svoj položaj pre glasanja 11. decembra: Tereza Mej

Britanska premijerka Tereza Mej upozorila je u nedelju poslanike da bi mogli povesti zemlju u "nepoznate vode" i izazvati izbore ako odbace sporazum s Evropskom unijom o Bregzitu.

Mej se bori da spase nepopularni sporazum kao i svoj položaj pre glasanja u utorak, kada se očekuje da će poslanici odbiti da odobre sporazum o razlazu s Unijom.

Iz njenog kabineta je saopšteno da uprkos tome glasanje neće biti odloženo.

Izvesni poraz premijerke u parlamentu bi mogao značiti Bregzit bez dogovora, što je ishod koji bi mogao dovesti do ekonomskog haosa.

U intervjuu za list „Mejl“, koji je objavljen u nedelju, Mej je rekla da bi odbacivanje postignutog sporazuma značilo "duboku neizvesnost za zemlju s veoma velikom opasnošću od napuštanja Bregzita ili napuštanja EU bez dogovora".

"Kada kažem da ćemo stvarno biti u nepoznatim vodama ako sporazum ne prođe nadam se da ljudi razumeju da u to iskreno verujem i bojim se da bi moglo da se desi", rekla je ona.

Takođe, zapretila je da bi uskraćivanje podrške planu moglo ojačati lidera opozicionih laburista.

"Verujem da je Džeremi Korbin na vlasti rizik koji sebi ne možemo priuštiti", navela je ona.

Konzervativna britanska vlada nema većinu u parlamentu, a opozicija je, kao i mnogi konzervativci, najavila da neće podržati sporazum s EU.

Pristalice Bregzita tvrde da sporazumom Velika Britanija ostaje previše vezana za EU, dok proevropski političari misle da se njime podižu barijere između Velike Britanije i njenog najvećeg trgovinskog partnera i ostavlja brojne detalje o budućim odnosima nerešenim.

Svi protivnici sporazuma se oštro protive i odredbi po kojoj bi Velika Britanija ostala u carinskoj uniji s EU da bi se garantovala otvorena granica Irske i britanske Severne Irske.

Vučić: Neću ispuniti nijedan zahtev opozicije

Šetajte do mile volje, ja ni jedan zahtev nikada neću da vam ispunim: Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju da neće ispuniti nijedan zahtev opozicije koliko god ih izašlo na ulice da protestuje i koliko dugo ti protesti trajali.

"Šetajte do mile volje, ja ni jedan zahtev nikada neću da vam ispunim. Može i pet milona da vas se skupi. Možete samo da dobijete izbore, e kada dobijete izbore ispunjavajte ono što je narodu obećano, a ja pod pritiscima neću da radim, i po tome se razlikujem od svih drugih", rekao je Vučić u osvrtu na protest koji je grupa opozicionih stranaka organizovala u subotu popodne, pod sloganom"Stop krvavim košuljama".

Protest opozicije i građana u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:34 0:00

Vučić je kazao da na skupu nije video mnogo mladih ljudi, i ocenio da je šetao uglavnom srednji sloj i viši srednji sloj, te da treba preispitati zbog čega su oni nezadovoljni.

On je kazao da sa protesta nije upućena ozbiljna poruka.

"Ako hoćete izbore dobro, ali ja da popuštam vašim glupostima ne pada mi na pamet, nisam ni kada ste četiri meseca šetali svaki dan", kazao je Vučić.

Konkretan povod za protest opozicije bio je nedavni napad na lidera opozicione Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu, ali i "podsećanje na sve napadnute građane, novinare, aktiviste civilnog sektora i političare".

Skup su neformalno organizovali predstavnici opozicionog "Saveza za Srbiju", ali na skupu nije bilo stranačkih obeležja.

Radnik teško povređen na gradilištu 'Beograda na vodi'

Gradilište 'Beograda na vodi'

Jedan radnik (46), teško je povređen na gradilištu "Beograda na vodi", javila je TV N1.

Prema nezvaničnim saznanjima ove kuće, radnik je sa visine od oko šest metara pao na beton, kada je pukla daska na kojoj je stajao.

Hitna pomoć je teško povređenog radnika prevezla u Urgentni centar.

Policija je izašla na mesto nesreće.

Ovo inače nije prva nesreća na gradilištu "Beograda na vodi", koji su najviši funkcioneri Srbije okarakterisali kao projekat od nacioanlanog značaja.

Jedan radnik povređen je 3. oktobra ove godine, kada je pao sa vidine od pet metara.

Takođe, dvojica radnika poginula su 14. septembra kada su pala sa stambene kule "Park vju" u izgradnji, u okviru projekta "Beograd na vodi".

Nesreća se dogodila i aprila 2017. godine, kada je jedan radnik zadobio lakše telesne povrede nakon pada sa merdevina.

Rustem Mustafa: Oficiri OVK izaći će pred Specijalni sud čista obraza

Ilustracija

Visoki oficiri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izaći će čista obraza iz procesa pred Specijalnim sudom, izjavio je bivši komandant Operativne zone OVK za Lap i bivši poslanik Skupštine Kosova Rustem Mustafa Remi, koji je pozvan da pred Specijalnom sudom 14. januara da izjavu.

On je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da je podržavao formiranje Specijalnog suda, jer je vreme da se završi poglavlje prošlih vremena.

Rustem Mustafa je naveo da je siguran da tokom rata na Kosovu pripadnici OVK nisu činili zločine koji bi se mogli označiti ratnim zločinima, i da je to sugestivna propaganda stvorena o OVK koja će se oboriti.

"Znam da ćemo mi starešine OVK pojedinačno izaći čistog obraza", napisao je Mustafa na fejsbuku.

Ocenio je da je OVK svoj posao završila 1999. godine, da niko ne treba da koristi akronim OVK niti vreme slave, jer je Kosovo zahvaljujući domaćoj političkoj i vojnoj organizaciji danas slobodno.

"Očekujem da Specijalni sud proširi delokrug i da se gone i privredni kriminal, oni koji su orkestrirano zloupotrebljavali nacionalnu imovinu, javna preduzeća do defunkcionalizacije vitalnih institucija zemlje. Mislim da je bilo koordinacije 'akademskih i društvenih' krugova da se defunkcionalizuju sve one funkcije koje su sa mukom stvorene, kao što su sudovi, univerziteti i sve što je davalo duh razvoju i hod napred", ocenio je Mustafa.

Pored Mustafe Specijalni sud je pozvao još jednog visokog oficira OVK čiji identitet nije otkriven, dva oficira OVK i jednu osobu koja je na odsluženju zatvorske kazne od 20 godina zbog ubistva pet osoba.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG