Dostupni linkovi

Veliki školski čas u znaku 'Igre brojeva'


Polaganje cveća

Zvonjavom školskog zvona, koje je zvonilo i 21. oktobra 1941. godine kada su fašistički vojnici upali u Prvu kragujevačku gimnaziju i iz nje na streljanje poveli đake i profesore, počeo je i ovogodišnji "Veliki školski čas".

U znak sećanja na žrtve masovnog ratnog zločina na "Velikom školskom času", u Šumaricama kod spomenika streljanim đacima i profesorima, izveden je scenski prikaz pod nazivom "Igra brojeva", književnika Mirka Demića.

"Tragedija se uvek meri brojevima da bi se uporedila sa drugom tragedijom. Tako se ona klasifikuje po količini žrtava, smešta u fioke, fascikle, uglavljuje u rang liste, upisuje u grafikone. Poklonici broja drže blokčiće i olovkama štikliraju grupe od po 100 ljudi. Olovkama takođe upiru u prekobrojne, olovkama popunjavaju nedostajuće. Tako ih prvo likvidiraju na papiru. Na kraju broje količinu utrošene municije", citat je iz scenskog prikaza.

Književnik Mirko Demić kaže za Radio Slobodna Evropa da su stradališta poput Šumarica, ili bilo kog drugog sličnog stratišta u svetu, mesta tuge, sećanja i opomene na nezamislive zločine i patnje koje za sobom ostavlja svaki rat, zbog čega je kragujevačku ratnu tragediju stavio u kontekst univerzalnog stradanja nevinih.

"Smatrao sam da je neophodno da se o ljudskom stradanju piše ovom prilikom u opštem smislu, a ne samo da se svodi na neki lokalni i konkretan primer zla. Nije to samo naša srpska tuga, nego treba da bude tuga čovečanstva, ako to nije pretenciozno", kaže Demić.

Prema njegovim rečima, sve češće se masovni ratni zločini svode na puko prebrojavanje stradalih u njima, čime se žrtve posthumno ponovo masakriraju, a njihove porodice izlažu dodatnoj patnji.

"Zbog toga i naslov 'Igra brojeva' jer mi se učinilo, možda nisam u pravu, da se kod ove, ali bojim se i svih drugih tragedija neprekidno licitira brojevima i tako u stvari dodatno ponižavaju žrtve, pa sam pokušao da žrtve odbranim od tog svođenja na broj", ističe Demić.

U prisustvu brojnih gostiju, vence na spomenik streljanim đacima i profesorima položili su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u ime Vlade premijerka Ana Brnabić, đaci Prve kragujevačke gimnazije, zvaničnici lokalne samouprave, kao i predstavnici brojnih ambasada u Srbiji među kojima je bio i ambasador Nemačke Aksel Ditman.

Okupatori su 21. oktobra 1941. godine u znak odmazde zbog akcije pokreta otpora u kojoj je ubijeno 10 i ranjeno 26 vojnika nemačkog Vermahta, streljali 2.796 civila iz Kragujevca i okolnih sela, među kojima je bilo 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije.

XS
SM
MD
LG